Озрен М. Радосављевић

Озрен М. Радосављевић
Датум рођења	(1953-08-19)19. август 1953.
Место рођења	Црвена Црква

Озрен М. Радосављевић (Црвена Црква, 19. августа 1953) историчар је, публициста, шеф Месне канцеларије, архелог и фотоаматер, организатор културних догађаја

Биографија

Потиче из старе црвеноцрквеначке српске породице, која вековима ту живи. Родио се на Преображеније 1953. године, од оца Миливоја. Основну школу је похађао у родној Црвеној Цркви и оближњем Врачев Гају 1960-1968. године. Гимназијско образовање стиче у оближњој вароши Белој Цркви у Гимназији "Сава Мунћан" (1968—1972). Апсолвира на Филозофском факултету у Београду, група Историја општа и национална, 1976. године.

Постаје слободни новинар и публициста од те 1976. године. Сарађује са и пише у бројним листовима у Србији, Босни и Херцеговини (Модричке новине) и Хрватској (Повјест спорта). У завичају среће се као аутор написа у новинама: "Белоцркванске новине", "Нера", "Белоцркванска штампа", "Вршачка кула", "Књижевни гласник", "Обала", "Белоцркваника" (историјски часопис). Чланци су стизали и до Беча, у тамошњи "Werschetzer Zeitung". Библиографија публикованих стручних написа је пре неколико година премашивала 400 јединица. Члан је Друштва новинара Војводине (од 2012) и добитник њихове годишње награде "Димитрије Фрушић" 2012. године "за вишегодишње издавање (сеоског) листа" Долић у Црвеној Цркви.

Постаје 2001. године службеник органа управе Бела Црква, на пословима и задацима шефа Месне канцеларије и матичара за насељена места Црвена Црква, Чешко село и Кусић. Упоредо је изабран за секретара Месне заједнице Црвена Црква (2001—2012). Његова канцеларија где ради, изгледа попут минијатурног завичајног музеја. Он је велики колекционар културно-историјских старина, нарочито писане речи, па је радно место украсио историјским артефактима.

Друштвени ангажман

У родној Црвеној Цркви Радосављевић је изузетно вредан и креативан појединац. Вероватно не постоји ни једно место у Србији који је толико истражено, описано, и непрекидно је (захваљујући њему) у жижи интересовања јавности, као малена Црквена Црква. Све то захваљујући свестраном матичару Радосављевићу, који свакога дана изнова истражује прошлост, прикупља старине, исписује податке, прати - снима и ослушкује стварност - садашњост, мисли на његову будућност. Озрен предњачи у свим сеоским активностима: друштвеним, политичким, црквеним, културним, образовним, спортским... Треба навести само најглавније, а то се налази најпре на страницама сеоског листа "Долић". Покретач је, главни и одговорни уредник и новинар гласила МЗ Црвена Црква - "Долић", од 2004. године. Такође он је оснивач и председник Управног одбора Ликовне галерије "Aera et terra" у Црвеној Цркви од 2005. године. Озрен је оснивач и председник Организационог одбора привредно-туристичке манифестације "Црвеначко опасуљивање", од 2007. године.

У завичајној Белој Цркви, Радосављевић значајно доприноси културном животу града. Оснивач је, уредник и аутор издавачке Библиотеке "Белоцркванске свеске", која је објавила шест монографија, у периоду 1987-2000. године. Оснивач је, уредник и аутор издавачке Библиотеке "Духовно наслеђе", у којој је публиковано пет монографија, током периода 1993-2012. године. Уредник је и аутор радио емисије "Трагови времена", на таласима Радија Беле Цркве, у којој је емитовано тридесетак получасовних емисија током 1996. године. Као археолог аматер открио је читав низ непознатих до тада археолошких локалитета на подручју општине Бела Црква. А своју археолошку збирку састављену од пар хиљада предмета је даровао Музејској збирци у Белој Цркви и Градском музеју у Вршцу. Приредио је четири пригодне тематске музејске изложбе у Белој Цркви (1989—2011). Организовао је и у родном месту неколико тематских изложби.

Радосављевић је члан и сарадник више домаћих и страних (Русија) установа и организација, о чему сведоче додељена признања и награде.

Активно је сарађивао на више пројеката Матице српске, чији је изабрани члан-сарадник. У едицији "Српски биографски речник" има стотинак одредница, до 2011. године. Са Матицом сарађује од почетка, и на изради "Речника српских говора Војводине" од 2000. године. Сарађује и у (још не публикованој) "Ликовној енциклопедији Војводине", за који пише стотинак уметничких биографија. У Београду учествује у стварању "Српске енциклопедије" под кровом САНУ.

Библиографија

Озрен Радосављевић је до сада објавио 23 наслова књига и брошура, и то културно-историјске и завичајне тематике. Интересантне су мале монографије о Јеврејима, ратовима, завичајним сликарима, локалним манастирима, старим школама краја, цркви месној, местима Врачевом Гају, Црвеној Цркви, Белој Цркви и друге.

Објавио је до 2019. године следеће, по нашој процени, важније наслове књига и брошура:

• "Летописи српских основних школа на подручју општине Бела Црква 1703-1918.", (1985)
• "Белоцркванска штампа 1867-1984.", (1985)
• "Белоцрквански сликар Георгије-Ђока Путник (1851-1905)", (1986)
• "Бела Црква у рату 1914-1918" (1988)
• "Масовна стрељања у Белој Цркви 1943. године" (1989)
• "Поменик белоцркванских фотографа" (1989)
• "Белоцрквански сликар Симеон-Сима Мичин (1843-1904)", (1989)
• "Јевреји у Белој Цркви 1751-1941.", (1989)
• "Летопис Чешког Села 1837-1987.", (1991)
• "Манастир Кусић", (1993)
• "Именослов белоцркванских Срба" (1994)
• "Љубиша Милутиновић 1877-1948" (1994)
• "Руски ликовни ументници у Белој Цркви" (1994)
• "Светозар Савковић - Црвенчанин (1867-1938)", (1995)
• "Манастир Златица", (1997)
• "Никола Станковић 1873 - 1934" (2000)
• "Хроника Чешког Села" (2002)
• "Црква Благовештења у Црвеној Цркви " (2002)
• "Споменица Благовештенског храма у Црвеној Цркви (1912-2012)", (2012)
• "Бела Црква у Великом рату (1914 - 1918)", (2014)
• "Чешко Село некад и сад", (2015)
• "Стручне школе у Белој Цркви (1884 - 1918)", (2017)
• "Стручне школе у Белој Цркви (1944-1999)", (2019)