Операнд

Из Википедије, слободне енциклопедије

Операнд је аргумент оператора.

Оператори, као специјални случајеви функција, имају своје аргументе и ти аргументи се називају његовим операндима. Изузетак су нуларни оператори, који немају операнде.

Примјери[уреди]

Имајући у виду операцију сабирања (нпр. цијелих бројева), бинарни оператор + има два операнда; нпр. у изразу a+b, a и b су операнди оператора +.

Унарни логички оператор негације у математичкој логици има увијек само један операнд, и то је исказ који се негира; нпр. при негацији \lnot p, p је операнд оператора \lnot.

Поријекло ријечи[уреди]

Ријеч „операнд“, као и ријеч „операција“, има коријен у латинској ријечи „opus, operis, n.“, што значи „рад“, односно у одговарајућем глаголу „operare“. „Онај који ради“ би на латинском гласило „оператор“, а пасивни облик глагола, који се у латинском језику гради додавањем суфикса „нд“ на основу презента, би гласио „операнд“ и значио „рађен“, „обрађен“ исл.

Види још[уреди]