Презент

С Википедије, слободне енциклопедије
Глаголски облици
Лични
Презент
Аорист
Перфекат
Имперфекат
Плусквамперфекат
Футур I
Футур II
Императив
Потенцијал
Нелични
Инфинитив
Глаголски придев радни
Глаголски придев трпни
Глаголски прилог садашњи
Глаголски прилог прошли

Презент (од лат. præsens — „садашњи”) или садашње време је просто и лично глаголско време који означава радњу, стање или збивање који се одвијају у садашњости.

Презент у српском језику[уреди | уреди извор]

Грађење[уреди | уреди извор]

Гради се од презентске основе, која се добија одбијањем личног наставка -мо у 1. лицу множине презента, и следећих наставака:

Лице Једнина Множина
1. -м/-у -мо
2. -те
3. - (нема наставка у овом лицу) -ју/-у/-е

Прво лице презента наводи се уз инфинитив у већини речника. Треба обратити пажњу на глаголе "хтети" и "моћи", који, у првом лицу једнине презента, уместо наставка имају наставак , "хоћу" и "могу“.

Што се тиче трећег лица множине, правила су следећа:

  • Ако се 1. лице једнине завршава на -им, наставак 3. лица множине је и додаје се на окрњену основу (без завршног ), нпр. видим - виде, држим - држе, мислим - мисле. Изузетак су глаголи врети и зрети, који у трећем лицу множине презента уместо наставка имају наставак : врим - вру и зрим - зру.
  • Ако се 1. лице једнине завршава на -ем, наставак 3. лица множине је и додаје се на окрњену основу (без завршног ), нпр. кажем - кажу, паднем - падну, пијем - пију, тресем - тресу, тонем - тону, купујем - купују. Изузетак су глаголи наведени у следећем правилу, као што је глагол хтети, који у трећем лицу множине презента уместо наставка има наставак : хоћу (према хоћеш) - хоће.
  • Ако се 1. лице једнине завршава на -ам, наставак 3. лица множине је -ју, нпр. дам - дају, читам - читају, певам - певају, причам - причају. Изузетак су малобројни глаголи као што су смем - смеју, умем - умеју, разумем - разумеју, успем - успеју. Код ових глагола не долази до скраћивања презентске основе.

Код глагола чији се инфинитив завршава на -ћи (односно 1. лице једнине презента на -чем) основа се у 3. лицу множине разликује од основе у осталим лицима: пећи - печем - пеку, вући - вучем - вуку, тући - тучем - туку. До ове појаве долази зато што се, за разлику од осталих лица, у 3. лицу множине не врши палатализација.

У следећој табели дат је пример презента глагола „радити“ (презентска основа: ради):

Лице Једнина Множина
1. радим радимо
2. радиш радите
3. ради раде

Употреба[уреди | уреди извор]

Право значење презента имају глаголи несвршеног вида који обележавају радњу која се врши:

  • у тренутку говора:
Шетам по парку.
  • стално, све време:
Дунав протиче кроз Нови Сад.


Презент може да има и нека друга значења (када се могу употребити и глаголи свршеног вида), а то су:

  • Приповедачки (историјски) презент употребљава се за живописно приповедање прошлости:
Вратим се кући, узмем кишобран и одем у школу.
Године 1927. Аљехин побеђује Капабланку и постаје светски првак у шаху.
  • Релативни презент означава прошлу радњу у зависној реченици истовремену са прошлом радњом у главној реченици:
Рекла ми је да има много новца.
  • Презент за будућност праћен одредбом за време може означавати радњу у будућности:
Сутра путујемо на море.
  • Презент у значењу футура другог као и футур други, означава радњу истовремену са неком радњом у будућности:
Они ће играти танго док не падну од умора (футур II: Они ће играти танго док не буду пали од умора)
  • Квалификативни презент означава радње које се врше по неком природном реду, по обичају или навици, односно које се понављају:
После зиме долази пролеће.
  • Пословични презент се употребљава у пословицама:
Зрела крушка сама падне.
  • Презент са модалним значењем означава став говорног лица према још неоствареној радњи:
Умирем од жеђи.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gramatika srpskog jezika, Ivan Klajn, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005, pp. 115-116, 120-121

Види још[уреди | уреди извор]