Општински народни комитет

С Википедије, слободне енциклопедије

Општински народни комитети су некадашњи извршни органи општинских народних конгреса у Великој Социјалистичкој Народној Либијској Арапској Џамахирији.

Састав[уреди | уреди извор]

Општинске народне комитете су састављали секретари тих народних комитета, секретари ресорних општинских народних комитета и секретари народних комитета основних народних конгреса. Секретаре општинских народних комитета су бирали општински народни конгреси.

Постојали су и секретаријати општинских народних комитета, а састављали су их секретари тих народних комитета и секретари ресорних општинских народних комитета.[1]

Дјелокруг[уреди | уреди извор]

По Закону бр. (1) о народним конгресима и народним комитетима (2001) општински народни комитети су:[2]

  • извршавали одлуке основних народних конгреса;
  • извршавали одлуке Општег народног комитета, Општег народног комитета за општине и ресорних општих народних комитета;
  • одржавали безбједност и ред унутар административних граница општинских народних конгреса;
  • управљали јавним установама унутар општина и координирали између народних комитета основних народних конгреса;
  • уређивали начин спровођења закона о државној служби;
  • предлагали буџете и предлоге упућивали општинским планским савјетима;
  • уговарали извођење пројеката;
  • утврђивали инвестиционе пројекте;
  • подстицали производњу и повећање производних капацитета у производњи и услужном сектору;
  • одлучивали о програму стамбених кредита;
  • надгледали општинске институције и јавна предузећа;
  • радили на искоришћавању и развоју општинских локалних ресурса;
  • спроводили планове обуке и учења у координацији са надлежним органима;
  • одлучивали о буџетским питањима унутар општина уз сагласност општинских народних конгреса;
  • предузимали све мјере како расходи не би премашили буџет;
  • предлагали локалне таксе и предлоге упућивали на поступање основним народним конгресима;
  • одређивали цијене роба и услуга унутар општина;
  • спроводили грађевинске и урбанистичке планове, укидали статус пољопривредног земљишта, и вршили експропријацију приватне имовине зарад јавног интереса унутар општина;
  • давали дозволе за регистрацију или спајање акционарских друштава, као и за промјену њихових дјелатности;
  • издавали извозне и увозне дозволе и оснивали одговарајуће регистре;
  • давали неопходну сагласност за закључивање брачних уговора у којима је једна страна странац;
  • одлучивали о стварима које нису спадале под дјелокруг народних комитета основних народних конгреса;
  • формирали комитете за истраживање неправилности у раду народних комитета основних народних конгреса;
  • доносили одлуке о именовању директора управа средњих школа и болница;
  • припремали завршне рачуне за општине у року од 30 дана по истеку финансијске године;
  • вршили и друге надлежности које би им повјерили општински народни конгреси или Општи народни комитет за општине.

По Закону бр. (1) о народним конгресима и народним комитетима (2007) нису постојали општински народни комитети већ само ресорни општински народни комитети.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Члан 17. Закона бр. (1) о народним конгресима и народним комитетима (2001)
  2. ^ Члан 18. Закона бр. (1) о народним конгресима и народним комитетима (2001)