Памуклија
Памуклија је део српске народне ношње које су носиле жене у хладнијим деловима године. Разликују се мала и велика памуклија.
Изглед[уреди | уреди извор]
Мала памуклија правила се од „лица” (порхета-јаче хаљина која је на наличију направљена да буде чупава или друге куповне хаљине). Изнутра је постављена, па испуњена памуком и једноставно испрошивана, у редове. Дуга је до кукова, кројена око струка, без рукава, спреда се закопчавала копчама. Носиле су је жене, место ђудице.
Велика памуклија била је такође од „лица” постављена и испуњена памуком, па испрошивана у редове. Имала је дуге рукаве, достизала је дужину до кукова, а са предње стране се преклапала и закопчавала скоро под мишком. Изрез око врата је био мали. Памуклије су ношене преко јелека и гуњића.[1]
Свакодневне памуклије израживале су се од цица-куповне крпе или од разнобојног платна које је могло бити смеђе, црне, модре или зелене боје.
Празничне памуклије правиле су се од чоје или сомота (у селима ближе Лозници)[2] или у Драгачеву[3]. Биле су украшене гајтанима и бућмом.
Ношење[уреди | уреди извор]
Велике памуклије носиле су старије жене, док су мале носиле девојке и млађе жене. Велике престају да буду у употреби од Првог балканског рата, док се мале памуклије употребљавају као горњи свечани хаљетак до после Првог светског рата.
Док су се зубун и гуњић више употребљавали у потпланинским селима, одећа од куповних материјала попут јелека, либада, памуклије и рекља су се више носиле у равничарским крајевима.[4] Ношење памуклије није било распрострањено свугде, не само због различитих културних утицаја, већ и због скупоће и приступачности различитих сировина, као и временских прилика које су захтевале пуније материјале. Тако жене које су поседовале зубун и гуњић углавном нису имале и памуклију или јелек, либаде или рекље. Сукнени хаљетци су ношени више у потпланинским селима длеом због топлотних својста сукна. Са друге стране памуклија је била заступљенија у у нижим селима изложеним струјањима и утицајима из суседних напреднијих области.
Мања памуклија се правила од истог материјала као и велика памуклија, али је ређе ношена у односу на друге зимске хаљетке дугих рукава, попут на пример сукнене "аљине". Велику памуклију су носиле имућније жене у Рађевини, највише у селима ниже Рађевине где су ношене и мале памуклије[4].
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Радовић, Босиљка (1953). Женска народна ношња у Мачви и Поцерини, у: Гласник Етнографског музеја у Београду, XVI књ. Београд: Етнографски музеј у Београду. стр. 15—16.
- ^ Јовановић, Милка; Бјеладиновић, Јасна (1964). „Народна ношња”. Гласник Етнографског музеја у Београду. XXVII: 250.
- ^ „Народне ношње Драгачево”. Ризница Српска. Приступљено 29. 9. 2019.[мртва веза]
- ^ а б Бјеладиновић, Јасна (1965—1966). „Народна ношња у Рађевини”. Гласник Етнографског музеја у Београду. XXVIII-XXIX: 250.
Литература[уреди | уреди извор]
- Босиљка Радовић, Женска народна ношња у Мачви и Поцерини, у: Гласник Етнографског музеја у Београду, књ. XVI, Београд, 1953.