Папска конклава

Из Википедије, слободне енциклопедије
Конклава 1492. године је прва која је одржана у Сикстинској капели, у којој су одржане све конклаве од 1878.

Папска конклава је састанак Кардиналског колегијума сазваног да изабере новог Бискупа Рима, то јест папу. Римокатолици папу сматрају апостолским наследником Светог Петра и земаљским вођом Римокатоличке цркве.[1] Конклава представља поступак за избор папе дуже од половине времена постојања Католичке цркве, и најдужи је актуелни начин избора вође неке институције.[2]

Историја политичких мешања и утицаја у избор папе, и последично дуготрајни поступци избора су кулминирали интеррегнумом од 1268. до 1271, што је навело папу Гргура X да изда декрет током Другог сабора у Лиону 1274, да калдинари-електори морају да буду осамљени у закључаној просторији, cum clave (латински, „кључем“) и да им не буде допуштено да изађу док нови бискуп Рима не буде изабран.[3] Конклаве се сада одржавају у Сикстинској капели Апостолске палате.[4]

Од Апостолског доба, Бискуп Рима, попут осталих је биран консензусом клерика и лаика своје бискупије.[5] Тело које врши избор је прецизније дефинисано када је 1059. колегијум кардинала одређен као једино тело задужено за овај задатак.[6] Од тада су се развили остали детаљи овог процеса. 1970, папа Павле VI је ограничио електоре на кардинале који имају мање од 80 година. Тренутно важеће процедуре је успоставио папа Јован Павле II у свом апостолском уставу Universi Dominici Gregis[4] а прерадио их је папа Бенедикт XVI кроз motu proprio издате 11. јуна 2007 и 25. фебруара 2013.[7] Подршка двотрећинске већине гласова је неопходна да би нови папа био изабран, а потребно је да и изабрани кандидат прихвати дужност.[8][9]

Литература[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Fanning, William H. W. (1913). "Vicar of Christ". Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company.
  2. ^ doi:10.1089/elj.2006.5.57
    This citation will be automatically completed in the next few minutes. You can jump the queue or expand by hand
  3. ^ Goyau, Georges (1913). "Second Council of Lyons (1274)". Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company.
  4. ^ а б John Paul II (22 February 1996). Universi Dominici Gregis. Apostolic constitution. Vatican City: Vatican Publishing House.
  5. ^ Baumgartner 2003, стране 4
  6. ^ Weber, N. A. (1913). "Pope Nicholas II". Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company.
  7. ^ "Pope Issues Conclave Motu Proprio" National Catholic Register. 25 February 2013.
  8. ^ Benedict XVI (11 June 2007). De aliquibus mutationibus in normis de electione Romani Pontificis (на латинском). Motu proprio. Vatican City: Vatican Publishing House.
  9. ^ "Pope alters voting for successor". BBC News. 26 June 2007.


  • Pius X (25 December 1904). "Vacante Sede Apostolica". Apostolic constitution. Pii X Pontificis Maximi Acta. 3. (1908), pp. 239-288.
  • Piux XI (1 March 1922). "Cum Proxime". Motu proprio. AAS. 14. (1922), pp. 145-146.
  • Pius XI (25 March 1935). "Quae Divinitus". Apostolic constitution. AAS. 27 (1935), pp. 97-113.
  • Paul VI (15 August 1967). Regimini Ecclesiae Universae (in Latin). Apostolic constitution. AAS. 59. (1967), pp. 885-928. Vatican City.
  • John Paul II (28 June 1988). Pastor Bonus. Apostolic constitution. Vatican City: Vatican Publishing House.
  • Benedict XVI (11 June 2007). De aliquibus mutationibus in normis de electione Romani Pontificis. Apostolic letter. Vatican City: Vatican Publishing House.
  • Beal, John P.; Coriden, James A.; Green, Thomas J., eds. (2000). New Commentary on the Code of Canon Law. Mahwah, New Jersey: Paulist Press International. ISBN 978-0-8091-0502-1.
  • Burkle-Young, Francis A. (1999). Passing the Keys: Modern Cardinals, Conclaves, and the Election of the Next Pope. New York: The Derrydale Press. ISBN 978-1-56833-130-0.
  • Kurtz, Johann Heinrich (1889). Church History 1. New York: Funk & Wagnalls. ISBN 978-0-217-33928-5.* Levillain, Philippe; O'Malley, John W., eds. (2002). "The Papacy: An Encyclopedia". Routledge. ISBN 978-0-415-92228-9.
  • Baumgartner, Frederic J. (2003). Behind Locked Doors: A History of the Papal Elections. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-312-29463-2.
  • Colomer, Josep M.; McLean, Iain (1998). "Electing Popes. Approval Balloting with Qualified-Majority Rule". Journal of Interdisciplinary History (MIT Press) 29 (1): 1–22.
  • Duffy, Eamon (2006). Saints and Sinners: A History of the Popes (3rd ed.). Connecticut: Yale University Press. ISBN 978-0-300-11597-0. 
  • Guruge, Anura (2010). The Next Pope After Pope Benedict XVI. WOWNH LLC. ISBN 978-0-615-35372-2.
  • Pastor, Ludwig von. "History of the Papacy, Conclaves in the 16th century; Reforms of Pope Gregory XV, papal bulls: Aeterni Patris (1621) and Decet Romanum Pontificem (1622)".
  • Reese, T. J. (1996). "Revolution in Papal Elections". America 174 (12): 4.
  • Wintle, W. J. (June 1903). "How the Pope is Elected". The London Magazine.
  • "Papal Conclave" Catholic Almanac (2012). Huntington, Indiana: Our Sunday Visitor.
  • "Inside the Vatican: National Geographic Goes Behind the Public Facade". National Geographic Channel. 8 April 2004.
  • "How the Pope is Elected". ReligionFacts.com

Спољашње везе[уреди]

Италијански документарац на Јутубу (са титловима на енглеском)