Пиловача
| Пиловача | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | P. repanda
|
| Биномно име | |
| Peziza repanda Pers. (1808)
| |
Пиловача је врста јестиве гљиве која је распрострањена на голој земљи у бјелогоричним шумама.
Апотециј[уреди | уреди извор]
Обично попречно чим се развије и рашири, већином у младости у облику шољице, но убрзо се искривљује, валовито набире, а средњи дио јој се уздиже. Доста дубока посуда. Већином без стручка, али базални мицелиј, сњежно бјел, гради једну плетеницу од инкорпорираног страног материјала, те буде стручколико висок.[1]
Химениј[уреди | уреди извор]
Фино пустенаст, готово гладак но мјестимично мјехурасто-бубуљичасто нераван, већином боје љешњака но и свјетлији.
Ексиполиум[уреди | уреди извор]
Паперјаст проводњен истобојан , а сух и бјел.
Месо[уреди | уреди извор]
Месо за плочарице врло дбело, сочно није лако ломљиво и дробљиво. Боје меда. Мирис подсјећа на свјеже дрво. Укус благ.
Станиште и распрострањеност[уреди | уреди извор]
На голој земљи у бјелогоричним шумама, но много чешће, и тада су примјерци бујнији, на полутрулој пиљевини или иверију и око њих, на мјестима гдје се обављају шумски радови. Расте појединачно.
Јестивост[уреди | уреди извор]
Угодно јестива гљива, издашна, не само крупна, него и дебел. Пирја се у властитом соку, док се сок не згусне. Добра је и пржена на маслацу.
Референце[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
