Јестиве гљиве

Из Википедије, слободне енциклопедије

Јестиве гљиве су оне печурке, али и друге гљиве које се користе у људској исхрани.

Историјат[уреди]

Људи су употребљавали гљиве у исхрани још у доба Вавилонаца, старих Египћана, али и Индијанаца. Такође су их користили и у Кини и Јапану пре неколико хиљада година, не само у кулинарству, већ и због лековитости појединих врста. Стари филозофи су јела спремљена од гљива називали „царском храном“, па чак и „храном богова“.[1]

Хранљивост[уреди]

Гљиве се користе готово у свим светским кухињама због пријатног укуса, али и богатства потребних супстанци. Попут других живих бића, гљиве се највећим делом састоје из воде (75-93%) и протеина (2,5-7%), али су значајни и њихови други састојци: угљени хидрати, неки минерали (посебно је значајно присуство фосфора), као и витамини A, C, B1, B2, а код неких врста и D и K. Такође, ароматични састојци чине да гљиве могу бити зачин јелима и значајно подићи њихов квалитет. Оно што се може замерити гљивама је то што су тешко сварљиве, па је препоручљиво сецкати их или чак самлети пре употребе.[1]

Припрема[уреди]

Гљиве се брзо кваре, посебно у топлим месецима, па њихова припрема почиње још на терену. Препорука је да се сакупљају у корпама од плетеног прућа баш зато да би се спречило кварење. Такође, лети их треба јести истог дана када су и убране.[1]

Галерија јестивих гљива[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в Мартић, М. 2003. Наше гљиве. Легенда: Чачак.

Спољашње везе[уреди]