Покрови (литургија)

С Википедије, слободне енциклопедије
Покров крстоликог облика за прекривање чаше
Квадратни или правоугани покров који се назива аер или воздух – „возношение“
Покров правоуоног облика за прекривање дискоса
Покривање Часне трпезе Литургијским покривачем који означава небеске сводове
Покрови и аери често су израђивани у комплету са свештеничком или архијерејском одеждом и визуелно су чинили једну складну целину

Покрови текстилни покривачи – аери и дарци су богослужбени предмети или сасуди, који се састоје од два мала покрова, једног, крстоликог облика (за прекривање чаше) и једног намењеног покривању дискоса са звездицом (квадратног облика). Часни дарови заодевају се и трећим нешто већим квадратним или правоуганим покривачем који се назива аер или воздух – „возношение“, јер се налази изнад звездице и представља ваздушно пространство у коме се јавила звезда која је мудраце довела до Христа.

Предање[уреди | уреди извор]

Покрови имају двоструку улогу, прво подсећају на пелене којима је новорођени Исус Христос повијен а потом симболишу покров у који је након смрти на крсту тело Христово умотано након што је помазано мирисима.

Намена[уреди | уреди извор]

Покровима се подиже ваздух и колеба над Светим даровима на литургији за време читања Символа вере по чему је и добио име означава камену плочу којом је био затворен гроб Исуса Христа.[1] [2]

Литургијски покривачи означавају још и небеске сводове.[3]

Аером или воздухом покрива се и лице умрлих свештеника при њиховом погребу као знак посебног благодатног поштовања.[4]

На Великом входу, када се свештени сасуди доносе у литији до Свете Трпезе (олтара), свештеник ће ставити Ар преко левог рамена ђакона[тражи се извор] пре него што му уручи дискос (свештеник ће сам носити Чашу). Из тог разлога, Аер ће често имати ушивене траке на њему, тако да се може безбедно везати на свом месту. Ако нема ђаконског служења, свештеник ће ставити Аер око својих рамена као огртач, што ће му оставити слободне руке да узме и дискос и чашу.

Непосредно пре певања Никејског симбола вјере, свештеник ће целивати дискос и путир (целивањем Аера на месту где додирује сваки сасуд) и предњу ивицу Свете трпезе. Током Никејског симбола вјере, свештеник ће држати Аер изнад дарова и полако га таласати, указујући на активност Светог Духа.

Када епископ служи Литургију, свештеници који саслужују ће држати Аер током Никејског симбола вјере док епископ клечи (или сагиње главу) испод њега. Након Никејског симбола вјере, Аер се савија и ставља на Часну трпезу. У неким праксама, свештеник ће се окренути и благосиљати људе са Аером током Сурсум корда.[5][6]

После Причешћа, Аер, још увек пресавијен, ставља на дискос, заједно са светим копљем, кашиком и звездицом и малим велом, ђакон враћа у Протесис .

Израда[уреди | уреди извор]

Због своје посебне улоге црква је ове текстилне предмете правила од скупоцених материјала а њихову изузетну богослужбену употребу потврђивала је представама крста којим су дарци и аери често украшавани.[7]

Највећи број покрова пореклом је из систем вотивне ктиторије, која је најважнији друштвени механизам опремања цркава овим литургијским предметима у коме је подједнако учествала целокупна приложничка структура, која је израђивала и везла ове сасуде.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Еп. Дионисије (Новаковић), Епитом, 81–82
  2. ^ Хаџи Теофило, Познавање цркве или Обредословље, 42.
  3. ^ Свети Симеон Солунски, О Светој литургији, 15.
  4. ^ Венијамин, Нова Таблица, 562–563
  5. ^ Oxford Dictionary of the Christian Church, 3rd edition (ed. F. L. Cross & E. A. Livingstone), p.1561. Oxford University Press, 1997
  6. ^ A New Dictionary of Liturgy and Worship (ed. J. G. Davies), p.16. SCM Press, 1986.
  7. ^ „Свештене одежде, сасудови и богослужбене књиге у православној цркви – II“, 115

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Покрови на Викимедијиној остави