Политикологија религије

Из Википедије, слободне енциклопедије

Политикологија религије је једна од најмлађих политиколошких дисциплина. Настала је у последњим деценијама двадесетог века.

Поља истраживања[уреди]

Основна поља истраживања политикологије религије, која се налазе у сталном развоју, јесу:

  • Све оно у оквиру религијских учења и религијске праксе што има директну политичку садржину и поруку. На пример религијско схватање: власти, моћи, политичког ауторитета, државе, политичког организовања, рата, мира и тако даље;
  • Све оно у оквиру религијског понашања и религијске праксе што нема директну политичку садржину и поруку, али има директне политичке последице. На пример: подизање верских објеката и ходочашћа;
  • Ставови субјеката политике у ужем смислу према религији и верским заједницама. На пример: ставови политичких партрија и група за притисак према религији и верским заједницама;
  • Све оно у оквиру наизглед сасвим секуларног друштвеног понашања које нема никакве религијске мотиве али изазива религијске последице.

На пример: Ако у једном више-конфесионалном друштву припадници једне религије стекну монопол над неком привредном граном, то изазива политичке последице. [1]

На основу свега реченог Политикологија религије би се могла дефинисати као једна од најмлађих политиколошких дисциплина која проучава утицај религије на политику и политике на религију. С посебним освртом на односе субјеката политике у најужем смислу према религији и верским заједницама

У САД У оквиру америчког удружења за политичке науке постоји секција „Религија и политика“. Политикологија религије је, као формирана дисциплина политичких наука, са посебним предметом истраживања први пут у читавом свету почела да се предаје на ФПН у Београду школске 1993&94. Прву планетарну дефиницију и предмет истраживања одредио је професор Мирољуб Јевтић. Та дефиниција и предмет доминирају на свим великим светским језицима на интернету. Први научни часопис , посвећен објављивању радова из ове дисциплине је, такође, почео да се штампа у Београду у фебруару 2007. године. Часопис се зове „Политикологија религије“, а издаје га „Центар за проучавање религије и верску толеранцију“.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Мирољуб Јевтић, Религија и политика - Увод у Политикогију религије, Институт за политичке студије и Факултет политичких наука, Београд, 2002.. pp. 15

Литература[уреди]

  • Мирољуб Јевтић, Религија и политика-увод у политикологију религије ,. pp. 15 Институт за политичке студије и Факултет политичких наука, Београд,2002 ISBN 86-7419-048-0
  • Miroljub Jevtic, бр.1/2007 Вол.I,. pp. 63-64, Београд,ISSN 1820-658 Political Science and Religion,Политикологија религије
  • Miroljub Jevtic,Religion as Political Science Research Subject,Религия и политика,. pp. 45-46, Благоевград,2005, ISBN 954-8118-39-4
  • Miroljub Jevtic,Nabozenstvo a politika:Teoreticky Pristup, Rocenka Ustavu pre vztahy statu a cirkvi,Bratislava,2008, Slovakia,pp. 104-105,
  • Miroljub Jevtic, Religion and Power-Esseys on Politology of Religion, ed. Prizren : Dioceze of Ras-Prizren and Kosovo-Metohija, Belgrade : Center for study of religion and religious tolerance, 2008. ISBN 978-86-82323-29-7.,COBISS.SR-ID:153597452,. pp. 268-269
  • Мирољуб Јевтић Проблеми политикологије религије Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд,2012.
  • Мирољуб Јевтић Политички односи и религија Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд,2011.
  • Мирољуб Јевтић Религија изазов политичкој науци Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд,2011.
  • Мирољуб Јевтић Политикологија религије Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд,2009.стр.18.

Спољашње везе[уреди]