Поп-фолк музика

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Поп-фолк)
Најпопуларнија српска музичка звезда, Светлана Ражнатовић, на концерту на Ушћу 2006. године, пред око 100.000 људи

Поп-фолк је музички правац који се развио у Србији 2000их, на који је највећи утицај имао турбо-фолк – доминантан музички правац деведесетих година. Поп-фолк је заправо варијанта турбо-фолка, али са већим утицајем попа и електронске музике. Настао је постепеним напуштањем турбо-фолк звука и тема, и све већим окретањем музичким токовима Запада. На албумима неких популарних певачица деведесетих (Лепа Брена, Цеца, Драгана Мирковић...), данас доминира поп звук, док се други, попут Јелене Карлеуше, окрећу електронској музици.

Оснивач поп-фолка у Србији је била Индира Радић, која је за албум Змај из 2004. отпевала песме у којима се осећао велики утицај поп музике, те тако уједно и била прва која је прекинула снимање турбо-фолк песама.[1] Неке од популарних певачица данас негирају да су икада певале новокомпоновану музику,[2] док неке турбо-фолк звезде себе упорно котирају као поп-фолк певаче. Сам поп-фолк се у Србији и даље критикује и омаловажава, намерно или ненамерно категорише као турбо-фолк, а синдром мрзим народњаке постоји већ две деценије.[3][4][5][6]

С друге стране, популарност поп-фолк извођача не опада. Концерти Светлане Ражнатовић су међу најпосећенијим на Балкану: концерту у Београду 2006. присуствовало је око 100.000, а у Прилепу 120.000 људи.[7][8] Аца Лукас успео је да 3. и 4. новембра 2010. одржи два веома посећена концерта у београдској Арени.[9][10] Лепа Брена је и после тридесет година каријере најпопуларнија певачица у бившим југословенским републикама,[11] док су Индира Радић, Нена Ђуровић и Наташа Ђорђевић нарочито популарне у Хрватској, Бугарској и дијаспори.[12][13] Контроверзна Јелена Карлеуша је често у центру медијске пажње због своје борбе против дискриминације ЛГБТ особа.[14] Нарочито су популарне Сека Алексић, Дара Бубамара, Вики Миљковић, Стоја,[15] Грандове звезде Тања Савић и Славица Ћуктераш, као и Драгана Мирковић,[16] једна од највећих музичких звезда бивше Југославије.

Референце[уреди]

  1. ^ „Indira Radić ::“ Приступљено 12. 9. 2011.. 
  2. ^ „Jelena Karleuša: folk ili pop, pitanje je sad?“ Приступљено 7. 9. 2011.. 
  3. ^ „www.facebook.com“ Приступљено 7. 9. 2011.. 
  4. ^ „www.facebook.com“ Приступљено 7. 9. 2011.. 
  5. ^ „da li je pojavljivanjem turbo folka muzika u srbiji dotakla dno?“ Приступљено 7. 9. 2011.. 
  6. ^ „Културни додатак : Сав тај турбо-фолк : ПОЛИТИКА“ Приступљено 7. 9. 2011.. 
  7. ^ „Ceca u Prilepu prevazišla samu sebe!“ Приступљено 7. 9. 2011.. 
  8. ^ „www.bntelevizija.net“ Приступљено 7. 9. 2011.. 
  9. ^ „Aca Lukas zapalio Arenu“ Приступљено 7. 9. 2011.. 
  10. ^ „Aca Lukas rasprodao Beogradsku arenu, drugi koncert 4. novembra“ Приступљено 7. 9. 2011.. 
  11. ^ „Lepa Brena odžala spektakularan koncert u Zagrebu - Story“ Приступљено 7. 9. 2011.. 
  12. ^ „Indira Radić - Indirin menadžer Å¡titio novinare!“ Приступљено 22. 4. 2011.. 
  13. ^ „Iz novina o koncertu u Domu Sportova“ Приступљено 22. 4. 2011.. 
  14. ^ „Jelena Karleuša organizuje gej paradu u Beogradu?! - Muzika - Region - Vesti - Svet Plus“ Приступљено 7. 9. 2011.. 
  15. ^ „Stoja zapalila Beč! - Svet“ Приступљено 7. 9. 2011.. 
  16. ^ „Dragana Mirković održala humanitarni koncert! - Tračara“ Приступљено 7. 9. 2011..