Портал:Бициклизам/Изабрани чланак 49
Ђиро д’Италија 1909. је било прво издање Ђиро д’Италије, етапне бициклистичке трке организоване од стране спортског листа Газета дело спорт (итал. La Gazzetta dello sport). Трка се састојала од осам етапа, од 13 до 30 маја, дужине 2 447 km.
Трка је покренута да би се повећала продаја листа Газета дело спорт, по узору на успјех који је остварио Тур де Франс. Идеја за креацију бициклистичке трке кроз Италију настала је када је уредник листа Газета, Тулио Маргањи послао телеграм власнику листа Емилију Костамањи и уреднику за бициклизам, Арманду Куњету. Охрабрени успјехом који су постигли креирањем класика Милано—Санремо и Ђиро ди Ломбардија, као и успјехом који је лист Лото постигао организовањем Тур де Франса, одлучили су да покрену Ђиро д’Италију. На првом издању користио се систем бодовања, први возач на свакој етапи добијао је један бод, други два и тако све до позиције 51 — која је доносила 51 бод, исто као и свака позиција након ње. Тако да је побједник био возач са најмање бодова.
Први Ђиро стартовало је 127 возача, док га је завршило њих 49. Међу највећим фаворитима били су најуспјешнији Италијани Луиђи Гана и Ђовани Ђерби, као и Французи Луј Труселије и Лисјен Пети Бретон, побједници Тур де Франса. Гана је побиједио на три етапе и освојио је Ђиро сакупивши 25 бодова, два мање од Карла Галетија.