Калофер — разлика између измена
| Ред 26: | Ред 26: | ||
== Срби у Калоферу == |
== Срби у Калоферу == |
||
У Србију су долазили сточарски трговци из Бугарске из више бугарских места. Они су током маја и јуна куповали овце и другу стоку и терали у Бугарску. Тако се јављају из Калофера: маја 1842. године Недељко Димитријевић купио 826 овнова, Стаил Стојковић купио 300 овнова. Истог поменути дана Стаил Стојковић купио је 430 овнова за 215 гроша, Станча Стојановић узео 635 овнова за 317,20 гроша, а Драган Марковић погоди куповину 400 овнова за 200 турских гроша.<ref>Климент Џамбазовски: "Културно-политичке везе Бугара са Кнежевином Србијом од почетка 19. века...", Београд 1982.</ref> |
|||
| ⚫ | Српску књигу набавио је у Београду, Хрисант Јовановић из Калофера.<ref>Урош Миланковић: "Наше време", Београд 1847. године</ref> Једну бугарску књигу купили су у Одеси, становници Калофера: Стефан Дмитријев Тошковић и Лазар Стојков Петровић.<ref>Иван Кајданов: "Кратко начертаније на всеобштата историја", Будим 1836.</ref> |
||
| ⚫ | Након појављивања Гарашаниновог "Начертанија" 1844. године, кренуло се са реализацијом идеја о уједињењу свих јужних Словена. Основано је у то време "Тајно друштво или радња" у које су најпре ушли Срби и Бугари. Са бугарске стране члан је постао Хрисант Јовановић из Калофера. Српску књигу набавио је у Београду, поменути Хрисант Јовановић из Калофера.<ref>Урош Миланковић: "Наше време", Београд 1847. године</ref> Једну бугарску књигу купили су у Одеси, становници Калофера: Стефан Дмитријев Тошковић и Лазар Стојков Петровић.<ref>Иван Кајданов: "Кратко начертаније на всеобштата историја", Будим 1836.</ref> |
||
== Познате особе == |
== Познате особе == |
||
Верзија на датум 23. децембар 2018. у 15:43
| Калофер буг. Калофер | |
|---|---|
 Централн и трг у Калоферу | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Бугарска |
| Област | Пловдивска област |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 3 180 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 37′ 01″ С; 24° 58′ 59″ И / 42.617° С; 24.983° И |
| Апс. висина | 666 м m |
  Калофер Калофер на карти Бугарске | |
| Поштански број | 4370 |
| Позивни број | 03133 |
| Регистарска ознака | РВ (П) |
Калофер (буг. Калофер) је варошица у Бугарској, у близини града Карлово. Административно припада општини Карлово, и налази се у Пловдивској области.
Град се налази на јужним обронцима Старе планине. Удаљен је 17 километара од града Карлова, 22 од Сопота, 56 од Пловдива и 164 од главног града Бугарске — Софије. Кроз град пролази река Тунџа.
Историја
Калофер је настао у 16. веку (1533. године). Од тада су град захватила 3 велика пожара, али сваки пут је град обнављан.
Срби у Калоферу
У Србију су долазили сточарски трговци из Бугарске из више бугарских места. Они су током маја и јуна куповали овце и другу стоку и терали у Бугарску. Тако се јављају из Калофера: маја 1842. године Недељко Димитријевић купио 826 овнова, Стаил Стојковић купио 300 овнова. Истог поменути дана Стаил Стојковић купио је 430 овнова за 215 гроша, Станча Стојановић узео 635 овнова за 317,20 гроша, а Драган Марковић погоди куповину 400 овнова за 200 турских гроша.[1]
Након појављивања Гарашаниновог "Начертанија" 1844. године, кренуло се са реализацијом идеја о уједињењу свих јужних Словена. Основано је у то време "Тајно друштво или радња" у које су најпре ушли Срби и Бугари. Са бугарске стране члан је постао Хрисант Јовановић из Калофера. Српску књигу набавио је у Београду, поменути Хрисант Јовановић из Калофера.[2] Једну бугарску књигу купили су у Одеси, становници Калофера: Стефан Дмитријев Тошковић и Лазар Стојков Петровић.[3]
Познате особе
- Виктор Нишки, митрополит (1793—1888)
- Христо Ботев, песник и револуционар (1848—1876)
- Петко Каравелов, бугарски министар председник (1840-)
Референце
Галерија
-
Парк у Калоферу -
Бугари прослављају Богојављање -
Споменик Христу Ботеву -
Поглед на Калофер
