Разговор:Белорусија/Архива 2

Архива 1

Архива 2

Архива 3

Битно

Нажалост, чланак тренутно не задовољава кријеријуме за добар. Погледајмо правила: Све чињенице у добром чланку морају бити подупрте поузданим изворима. Ови извори морају бити наведени у самом чланку на одговарајући начин. Горе сам навео само неке ствари које нису референциране, а требало би. Чланак се двадесет и један пут позива на Википедију на енглеском језику, а макар пет онлајн извора не ради. Док их нисам заменио, у чланку су стајали енглески новодниџи "" уместо „“. Нажалост, кандидатура је преурањена. --Lakisan97 (разговор) 17:46, 7. фебруар 2013. (CET)

Ajd duše ti budi konkretan, ja stvarno nisam vidovit pa da pogađam na šta direktno misliš. Članak se 21 put poziva na vikipediju na engleskom jeziku? Pa.... tamo je izabran za sjajan. Kao što znaš službeni popisi se obavljaju svakih 10 godina (u pojedinim zemljama na svakih 5), a sve ostalo su puke procene koje često imaju diskutabilnu validnost. Svi ovi demografski statistički podaci se izvode prostom računicom (poput koeficijenta fertiliteta itd) a na osnovu službenog popisa i tu referenciranje nije potrebno (i neće ga ni tražiti niko ko se razume u tematiku). A nešto se ne sećam da si imao jednake kriterijume za nominaciju onog iranskog filma. Znači iznesi mi konkretne primedbe i dobit ćeš konkretne odgovore. --НиколаБ (разговор) 18:03, 7. фебруар 2013. (CET)

Пребаци ту литературу са ен вики овамо. То ти је час посла.--В и к и в и н д 18:10, 7. фебруар 2013. (CET)

Пребацио --НиколаБ (разговор) 18:11, 7. фебруар 2013. (CET)

Од овог испод не може бити конкретније:

• заменити инлајн референце ка en.wiki  
• покварене изворе заменити исправним
• заменити псеудоизворе типа http://www.minskarena.by/  
• користити шаблон citation (неписано правило)  
• [[белоруски језик|бел]] → {{јез-блр}}  
• проверити кроатизме типа током III миленија  
• референцирати следеће поднаслове:
  • Кухиња (има нетривијалних тврдњи)
  • Привреда (проценте и неке тврдње)
• неке појединачне тврдње

Што се тиче иранског филма, није имао пропуста горњег типа. Што се тиче демографских података, као што видиш, нису они проблем, а и немам кеца из географије и математике за рачун. --Lakisan97 (разговор) 18:36, 7. фебруар 2013. (CET)

Ал ти она баш знаш бити жешћи смор покадкад знаш. То све побројано да сада имам времена да стављам чланак бих кандидовао за сјајан знаш. На хрватском језику се каже тисућљеће а не милениј (или миленијум), једина валидна референца за све географске тврдње је географска карта. Ударни податак на сајту о Минск арени је њена величина и титула. Ове штампарске грешкице нема потребе да наводиш видим их и сам и наравно да ћу их исправити. И заузми већ једном неки правац јер код тебе је данас једно, сутра друго, за пет дана треће, што је поприлично напорно......... И фамозни филмски чланак наравно да нема проблема са поменутим референцема јер се цео своди на препричавање радње филма, тако..... молим те --НиколаБ (разговор) 18:47, 7. фебруар 2013. (CET)

Ништа од горе наведеног није правописно-стилске природе. У праву си, и на српском може милениј, натриј и остали. --Lakisan97 (разговор) 18:52, 7. фебруар 2013. (CET)

Ово је кандидазт за добар, тако да је написано довољно, а кад буде кандидат за сјајан, онда треба гледати и најситније детаље.--Drazetad (разговор) 19:08, 7. фебруар 2013. (CET)

Која је разлика између пристојног, доброг и сјајног чланка? --Lakisan97 (разговор) 19:33, 7. фебруар 2013. (CET)

Разлика је што је један добар, а други сјајан--Drazetad (разговор) 19:39, 7. фебруар 2013. (CET)

Razlika je u tome što su kriterijumi ipak niži . Ponekad i ti Laki preteruješ u detaljisanju, nemoj da pomislimo da si smor , malo šale nije na odmet. Inače članak je veoma dobar a predlagač će imati vremena da ispravi sve sitnice koje su navedene i šta misli da treba.--Soundwaweserb (разговор) 19:42, 7. фебруар 2013. (CET)

Овако, јесте истина што Дражета каже. Међутим, оно што сам хтео рећи је да је једина разлика у обиму. Непристојни чланак може имато сто килобајта, а да буде несређен. Пристојан је сређен и у складу са правилима, али скромног обима. Добар је обимнији, а сјајан веома обиман. Дакле, ако је чланак за сјајан, онда га треба прво средити па номиновати. Не треба стварати прелазно стање доброг, јер, понављам, једина разлика је обимност, не референцираност. Ваљда сте схватили у чему је поента. Што се тиче сређивања, ја се одмах јављам да неке горње замерке поправим. --Lakisan97 (разговор) 19:53, 7. фебруар 2013.

А можеш и са да поправиш све што мислиш да треба. Кад већ наводиш грешке, лакше их је исправити него писати по страници за разговор. Траћиш своје и туђе време. -- Bojan  Razgovor  03:11, 13. фебруар 2013. (CET)

Извини, а ко је све и преправио? Једино што остаје је референцирање, а ја не могу да знам одакле су информације писане — то зна само писац чланка. --Lakisan97 (разговор) 13:22, 13. фебруар 2013. (CET)

Извињавам се, нисам видео. Онда ти је пријављивање грешака које си исправио или намераваш да исправиш, траћење твог времена. -- Bojan  Razgovor  04:32, 14. фебруар 2013. (CET)

 Коментар: Некако је недоречен овај део код реченице „Руски цар Иван III Васиљевич је 1486. године започео освајања на истоку са циљем поновног обнављања Кијевске Русије“. Помиње се 1486, па у следећој реченици 1795, све што је речено је да је Иван 3. започео освајања. -- Теодор (разговор) 12:12, 9. фебруар 2013. (CET)

Тај део је одрађен више у неком хронолошком смислу, навођењем најважнијих датума. 1486. почела су руска освајања, након тога дошла пољско-литванска унија итд. Док сам новију историју нешто детаљније описао. Али свакако да ће и тај део у будућности бити допуњен и проширен. Мислим да је за сада довољно --НиколаБ (разговор) 12:40, 9. фебруар 2013. (CET)

Нисмо се разумели, не замерам вам што нисте стигли да опишете тај део историје, него то што мисао није довршена. „Иван је започео ...“. На том месту читалац очекује да прочита шта се издешавало након што је нешто започето, да ли је довршио, да ли га је неко наследио ... Можда је боље да се напише конкретан податак Иван III је ратовао ту и ту и освојио то и то. --Теодор (разговор) 10:22, 13. фебруар 2013. (CET)

Ali stvar je u tome što nije bilo nekih konkretnih bitaka jer je Rusija počela da se širi ka tom području gde nisu postojale neke razvijene državne organizacije --НиколаБ (разговор) 12:33, 13. фебруар 2013. (CET)

Поново се нисмо разумели. Информација да си ти „започео“ писање чланка о Белорусији је непотпуна. Мислим да тај податак може слободно да се изостави, а колико видим у том периоду је било важнијих догађаја, попут рата између Руса и Пољака који је трајао од 1654 до 1667, и у којем је изгубљено 50% становништва на том подручју (By estimates of Belarusian historians more than 50% of Belarusians died in this war defending their multi-cultural land). Затим, прва штампана књига на белоруском из 1517, што си поменуо испод или још један пример, имамо чланак „Брестовска унија“, а у том делу ништа није речено о томе. Порадити на томе, додати поглавље „Живи свет“ и пасус о државним симболима и гласаћу ЗА. --Теодор (разговор) 13:34, 13. фебруар 2013. (CET)

Део о историји ћу настојати да допуним. Ове поднаслове тренутно нећу да додајем из простог разлога што је чланак тренутно на кандидатури за добар а не за сјајан, и слободно можеш да га упоредиш са већ неким од изабраних чланака у ту категорију, па ако мислиш да не заслужује ти слободно гласај како мислиш да треба. Већ сам написао да имам намеру да га доведем до статуса сјајног и тада ћу да га детаљно проширим. --НиколаБ (разговор) 14:46, 13. фебруар 2013. (CET)

Напиши тај увод да бар буде по правопису и да има бар неки стил.--Miut (разговор) 18:03, 14. фебруар 2013. (CET) Овако ако буде изабран ругоба од увода ће бити на главнпј страни.--Miut (разговор) 18:04, 14. фебруар 2013. (CET)

Šta konkretno nije pravopisno tačno u uvodu? --Јагода испеци па реци 20:08, 14. фебруар 2013. (CET)

У чланку су помешане транскрипције са руског са транскрипцијама са белоруског.

--Sly-ah (разговор) 16:12, 15. фебруар 2013. (CET)

Службени језици у земљи су руски и белоруски тако да је свеједно. За све познатије топониме и имена иде транскрипција са руског, а у мање познатим случајевима са белоруског. И у 90% случајева изговор је исти --НиколаБ (разговор) 16:40, 15. фебруар 2013. (CET)

Нисам сасвим сигуран да је изговор у 90% случајева исти - Витепск, Могиљов, Бјаловешка шума итд. - се ипак различито изговарају на руском и на белоруском, тако да ми се чини да би се транскрипција ипак требала униформисати (или са руског или са белоруског).

--Sly-ah (разговор) 18:16, 15. фебруар 2013. (CET)

Јесте исти је, посебно у истчним деловима државе где је апсолутна доминација руског језика (у ствари тамо је белоруски језик само на папиру службени језик, јер сви службени сајтови, документи, новине, телевизије, сви користе руски језик). Разлика у изговору је једино нешто израженија на западу земље где је јачи пољски утицај. Ево пример једног града, на белоруском је Жыткавічы док се на руском пише као Жи́тковичи, а изговор је исти Житкавичи. Решење је прављење преусмерења на обе варијанте имена уколико наравно постоји разлика --НиколаБ (разговор) 18:34, 15. фебруар 2013. (CET)

Хајдемо причати о транскрипцији, а не о изговору. Из Правописа 1993: „Зато наш основни поступак није утврђивање руског изговора и наших најближих еквивалената за руске гласове него пресловљавање руске ћирилице. Тако имамо облике Псков, Новгород, Волгоград, Москва, Синељниково, а не нпр. Пскоф, Новгарат, Валгаграт, Мисква, Сињељњикава и сл. — до којих би нас доводило опонашање изговора.“

Дакле, ако бисмо би транскрибовали са руског, било би ипак Житковичи, а са белоруског — Житкавичи. Са руског је Витепск (или Витјепск), са белоруског Вицепск (Вицјепск), са руског је Могиљов, са белоруског Махиљов, са руског је Гродно, са белоруског Гродна, са руског је традиционално Дњепар, са белоруског Днапро (ако се не варам) итд. На то сам мислио када сам говорио о усаглашавању транскрипција.

--Sly-ah (разговор) 19:07, 15. фебруар 2013. (CET)

Са руског је Рогачов, са белоруског је Рагачов ...

--Sly-ah (разговор) 19:10, 15. фебруар 2013. (CET)

Откуд ти да би Москва била Мисква? Ваљда Масква? Немам тај правопис па не могу да цитирам та правила, говорио сам искључиво о изговору. По изговору Рагачов је на руском, Рахачов на белоруском. --НиколаБ (разговор) 19:35, 15. фебруар 2013. (CET)

Типфелер. Па не мораш да цитираш, ја сам цитирао. И знам да си говорио о изговору, а ја сам говорио о транскрипцији. И у новом Правопису ти тако пише. Опет кажме, транскрипција са руског је РОгачов, а са белоруског РАхачов. Зато сам и напоменуо да не би било лоше униформисати транскрипцију (или са руског или са белоруског).

--Sly-ah (разговор) 19:40, 15. фебруар 2013. (CET)

Примио к знању. Кад будем чланак прерађивао на ниво сјајног преконтролисати ћу све те транскрипције --НиколаБ (разговор) 19:48, 15. фебруар 2013. (CET)

Ето њет так. Белоруско Рагачоў је Рагачов, не Рахачов. Видите напомену на чланку Гајтана. С друге стране, пак, за это сам рекао ето уместо по изговору ета, па на руском јесте Рогачов. --Lakisan97 (разговор) 20:03, 15. фебруар 2013. (CET)

Чекајте, па чланак и јесте Рагачов. --Lakisan97 (разговор) 20:11, 15. фебруар 2013. (CET)

Белоруско Г се изговара као Х (ɣ), а глас Ґ је Г. А ова украјинска певачица афричког порекла је Хајтана (Hay̆tana - Гайтана) јер је изговор ова два гласа идентичан у оба ова језика, значи само Ґ се изговара као чисто Г. --НиколаБ (разговор) 20:23, 15. фебруар 2013. (CET)

У реду је. Само ми се на тренутак учинило да ће се чланак звати Рахачов (јер је тако Слаја написао). Онда сам видео да ми се стварно само учинило, па сам то и написао. --Lakisan97 (разговор) 21:39, 15. фебруар 2013. (CET)

Да будемо прецизнији: тако је написао Никола, а Злаја је само преписао.

--Sly-ah (разговор) 21:41, 15. фебруар 2013. (CET)

Јаој, опет сам ја дежурни кривац... Ако ћемо најпрецизније, читај даље. Чињеница је да си ти све време знао праву транскрипцију — у 19:10 си написао Са руског је Рогачов, са белоруског је Рагачов... Међутим, Никола ти је на коментар написан пола сата касније, а са белоруског РАхачов, одговорио са Примио к знању. Дакле, нико није крив до мене који сам од још једног типфелера помислио да се чланак зове неправилно Рахачов иако сам после увидео да није тако. --Lakisan97 (разговор) 22:03, 15. фебруар 2013. (CET)

Примио к знању нешто друго а не овај Рахачов/Рагачов ;) --НиколаБ (разговор) 22:22, 15. фебруар 2013. (CET)

Карта

На карти је приказана Србија без Косова и Метохије .— Претходни непотписани коментар оставио је корисник MrBorderliner (разговор • доприноси)

Revertovao sam na ostavi sliku i opet prikazuje isto. Jednostavno sve te mape se nalaze na ostavi i mnogo likova prejudicira status južne srpske pokrajine i nepriznatu tvorevinu stavljaju kao posebnu državu. Potrebno je da se više korisnika uključi u rešavanje tog problema na ostavi.--Soundwaweserb (разговор) 11:50, 24. јануар 2015. (CET)

the name of Belarus

"Bielorussia" is an old name, that existed before the 19th of september 1991 when was adopted the Law of Belarusian soviet socialist republic about the name of Belarusian soviet socialist republic.According to the Law the BSSR was renamed the "Republic of Belarus" (shortly "Belarus").Important clause of this Law is that the name of the Republic of Belarus must be transliterated to other languages in conformity with the belarusian form. Including the russian language, in which it must be called "Belarus". So, the country under the name "Bielorussia" doesn`t exist from 1991. Also, you should know, that in Belarus are two oficial languages - belarusian and russian, and in each of them it is written "Belarus". Today, in all official international events (summits, conferences, meetings and so on.), in the diplomatic relations and correspondence between all countries, including in the diplomatic correspondence and diplomatic relations between Russia and Belarus is strictly observed: there is only the name "Belarus". But outside the official spheres russians are still using the wrong term "Bielorussia". The situation with Belarus is similar with those, when Persia announced to the world that she is now - Iran, and Ceylon -that he is now Sri Lanka, Burma - Myanmar, Northern Rhodesia - Zambia, Bengal - Bangladesh, Upper Volta - Burkina Faso. Under these new names, these countries are known everywhere today. And you CAN`T refer to the frequency and practice of usage of the name "Bielorussia" in serbian language, when you use "Iran" instead of "Persia". p.s. Also you can see the official documents of the Unated Nations, where thre is only "Republic of Belarus".

I ask to rename this page about Belarus in accordance with the correct name ("Republic of Belarus", "Belarus")Mattless (разговор) 10:55, 22. април 2015. (CEST)

Constitution of any country doesn't decide how we call that countri in our language. Traditional name of Беларусь in our language is Белорусија. -- Bojan  Razgovor  11:10, 22. април 2015. (CEST)

And connection between Belarusian constitution and official Serbian orthography is??? In Serbian we call The Netherlands as Holandija (Holland) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:50, 22. април 2015. (CEST)

српски је Белорусија или Бјелорусија (не Беларус) --Geograf IS (разговор) 13:13, 28. април 2015. (CEST)

Ако пише „службени назив државе је“ онда мора да стоји Беларус. У осталим случајевима може да стоји Белорусија. Назив Белорусија је базиран на Белоруссия што није исто што и Беларусь, иначе не би мењали назив државе. Ово је као да пишемо „Службени назив државе је Бурма (енгл. Myanmar)“. Оно што стоји у загради не одговара ономе што је написано на српском. У сваком случају морамо пронаћи начин да ово објаснимо у чланку а да сви буду задовољни и да се ништа не изостави а да све буде технички исправно и тачно. Не треба затирати било коју информацију.--Авала (разговор) 14:07, 18. мај 2015. (CEST)

Kada sam ja objašnjavao poreklo termina Rus jedan od parazita (sada blokiranih) me nazivao kojekakvim imenima i lepio mi etikete. U istočnoslovenskom jezičkom korpusu rečju Rus označavaju se svi Sloveni sa tog područja (mislim da sam negde pročitao da na staroruskom ta reč ima značenje narod, narodi). Prve države tamo nosile su imena po gradovima, a kasnije kada je Moskovska kneževina oko sebe okupila sve te zemlje počeo je da se koristi termin Rusija kao "zemlja Rusa". Moskovski kneževi su prisvojili taj termin da bi dokazali svoju prevlast nad celim tim prostorom. U novije vreme se u tamošnjoj literaturi ponovo pravi razlika, pa istorijski termini pre ujedinjenja koriste reč Rus u smislu Kijevska Rus, Novogorska Rus itd... pa po analogiji i Bela Rus. U ruskom jeziku stanovnik Rusije je Rosijanin, a Rus je stari Sloven. Kod nas je malo frka jer se igrom slučaja oba termina preklapaju. Dakle da rezimiram, današnja Belorusija nije Bela Rusija, već Bela Rus, što će reći da Belorusi nisu tek jedno od plemena savremenih Rusa, več stari narod Beli Rusi. Komplikovano deluje ali je u stvari prilično jednostavno. To i dalje nema veze s imenom ove zemlje na našem jeziku. Napomena može da stoji u delu o etimologiji, ali naziv neke zemlje mora biti u skladu sa važećim pravopisom. Dakle Belorusija. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:43, 18. мај 2015. (CEST)

Управо то, једно је етимологија, а сасвим друго Правопис српског језика. У противном, Србија би у свом окружењу имала Шћиперију, Булгарију, Романију и Јеладу... А морали би мјењати и име свјетског силника у Сједињене Државе Америке - СДА. Сличних ситуација смо имали и током историје са Холандијом па је нисмо преименовали у Недерландија или са Летонијом (Латвија). Све у свему званично име државе (на српском језику) је Република Белорусија.--CarRadovan (разговор) 22:17, 18. мај 2015. (CEST)

Није ово баш питање етимологије. Ово је питање најсличније случају Бурма-Мјанмар а једини разлог зашто Беларус има проблем да заживи је што на ухо звучи слично. Међутим то је дефинитивно други назив као што је Никола објаснио. У неким државама у окружењу је назив прихваћен јер је и током саме промене страним државама сугерисано да користе тај назив - нпр. Хрватска а као што можете видети на том линку Хрватска не спомиње "Шћиперију, Булгарију, Романију и Јеладу". Устаљен назив је једно а службени друго. У том смислу нико не предлаже да треба променити назив чланка јер он мора да буде по Правопису. Само кажем да службени назив државе од 1991. није Белорусија већ Беларус. За све остало остаје Белорусија јер је тако у српском, па чак и да МСП прихвати промену назива државе. Белорусија на томе ионако од 1994. не инсистира.--Авала (разговор) 02:56, 22. мај 2015. (CEST)

И назив Србија појављује се код Срба релативно касно, крајем 16. века. До тада се у средњовековним српским споменицима користила синтагма "српске земље". Име Србија настало је по свему судећи по угледу на грчка имена земаља која се редовно завршавају на -ија.--Владимир Нимчевић (разговор) 22:23, 18. мај 2015. (CEST)

"U ruskom jeziku stanovnik Rusije je Rosijanin, a Rus je stari Sloven". Рус је Рус. О Словенима кажемо "славяне". Соколрус (разговор) 19:30, 5. јун 2015. (CEST)