Разговор:Дентална номенклатура/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Чланку ће требати додати и листу што више појмова који се појављују у стоматологији, по азбуци, ради лакшег сналажења нових корисника (нешто као на енглеској вики). У овом стању корисник мора претраживати читав чланак да би нашао непознат му појам, и опет без гаранције да ће му појам бити објашњен. НПР. апикално... Или да правим нови чланак, Листа појмова у зубарству..., мислим да би се листа добро уклопила у већ постојећи чланак --Бановић (разговор) 13:34, 10. јун 2010. (CEST)

Може. Рецимо као наставак/ново поглавље овог чланка. Иначе, хајде да избегавамо појам зубарство ако пишемо чланке о модерној медицини (зубарство има своје место у историји медицине, негде до првих пар деценија прошлог века). Нама на факсу ово стално понављају и није без разлога. Иако се у народу стоматологија и зубарство користе као синоними, они то нису. Па да барем ми правимо разлику између тих појмова. Ти вероватно знаш, али за оне који не знају: стоматологија је општији појам, односно зубари су били људи који су мање-више само поправљали и вадили зубе, док је модерна стоматологија отишла далеко даље.--M!cki ^talk 13:51, 10. јун 2010. (CEST)

Само да напишем још једну напомену, да ме неко не схвати погрешно. Немам ништа против појма „зубарство“ јер оно има своје значење. Међутим, код нас (колико ми је познато) постоји само школа за зубне техничаре и факултет за докторе стоматологије, који даље могу нешто да специјализирају. У САД постоје и стручне школе за неку од области стоматологије, као нпр. дентални хигијеничар. Проблем је и тај што постоји разлика у терминологији итд. Већ смо дискутовали да је оно што Енглези и Амери зову dentistry, код нас названо стоматологија. Али опет имамо ситуацију да је наш чланак стоматологија повезан интервикијем са чланком stomatology. Мада изгледа логично (посебно онима који говоре енглески) ови појмови (стоматологија код нас и dentistry код њих) немају исто значење. Има још примера. У нашој стручној литератури новијег датума, појам зубар се више не користи, па је то основни разлог зашто и ја мислим да ми не треба да га користимо (и поред чињенице да се користи у свакодневном говору).--M!cki ^talk 14:07, 10. јун 2010. (CEST)

Била је сукобљена измјена, али ипак постујем.

Искрено, нисам знао за ту финесу, али знам шта мислиш. Терминологија некад зна доста закомпликовати ствари. Исто тако, могло би се рећи, зубартво првих пар деценија прошлог вијека се сводило на вађење и поправљање зуба, док данашње зубарство је отишло далеко даље. А у истој тој реченици зубарство се може замјенити појмом стоматологија. Такође, енглески dentistry, или њемачки Zahnheilkunde, ја бих лексички прије превео као зубарство, док је грчки стома (уста), логос (наука), јасан сам по себи. Али ок, ако су наши стручњаци одлучили да тај кровни појам буде стоматологија, а да се зубарством назове један дио њене историје... нека буде тако. :) --Бановић (разговор) 14:26, 10. јун 2010. (CEST)

Сукобљена измјена :). Наравно, не значи да сам три реченице писао 20 минута, већ сам отворио код странице да ти одговорим, па сметнуо на нешто друго :)). А што се тиче ових терминолошких разлика нашег појма стоматологија, и њиховог појма dentistry или Zahnheilkunde, мислим да и то треба образложити у чланку о стоматологији, јер данас је и код нас тешко причати било шта о "зубарству" :), а да се не цитирају англо-германски извори. --Бановић (разговор) 14:35, 10. јун 2010. (CEST)

Код њих се у основи појма налази реч „зуб“, а код нас реч „уста“. Важно је оно чиме се та наука/дисциплина бави, а ту смо на истом. Можда су наши људи ипак у праву по том питању. Док су лекари лечили само зубе звали смо их зубарима, а пошто сада лече обољења читаве усне дупље онда их зовемо стоматолозима. Мислим да су и аутори стручне литературе свесни тога када пишу научне радове и уџбенике, па dentistry преводе као стоматологију. Иначе, исто је и са хрватским, руским и неким другим језицима. Разлика у терминологији дакле постоји. Али и Енглези више не користе појам stomatology као синоним за dentistry, као што и ми не поистовећујемо зубара и стоматолога (осим у свакодневном говору међу лаицима). Недавно је на предавању једна колегиница употребила реч „зубар“, па је профа одмах реаговао и одржао нам кратко предавање о терминологији и о разликама у образовању зубара и стоматолога, области којом се баве и (што је можда најважније) чињеницом да се зубари нису (или можда минимално) бавили превенцијом у правом смислу те речи. У последњих 10-15 година се радикално променило схватање о нпр. механизмимима који доводе до настанка каријеса и баш превентиви се поклања све већа пажња (редовни прегледи, заливање фисура, едукација становништва, флуоризација воде, савети о исхрани, процена ризика за настанак каријеса коришћењем разних метода, орална хигијена итд. - да не набрајам све).--M!cki ^talk 15:09, 10. јун 2010. (CEST)

То је више проблем у домену терминологије, јер кажем ти, никаквих проблема не би било да се све те "нове" дисциплине које си набројао налазе под плаштом зубарства и да их изводе зубари, а да појам стоматологије уопште не постоји. Јер ни тај појам није савршен. Стоматологија се бави и проучавањем темпоромандибуларног зглоба који није дио уста, исто тако, студенти стоматологије проучавају максилофацијалну хирургију, која се добрим дијелом не односи на уста. Свеједно... оно шта се корисно да извући из ове наше дискусије јесте да наш појам стоматологија, а што је битније и чланак на википедији одговара енглеском dentistry i њемачком Zahnheilkunde и да тако треба навести у интервикију, јер нема смисла да су нам чланци повезани са неким другим чланцима само због истих назива. --Бановић (разговор) 21:50, 10. јун 2010. (CEST)

Да, у праву си. Можда сам и ја заборавио рећи, али добро кажеш да стоматологија проучава регију усне дупље и околних подручја. Рецимо, ми током студија велику пажњу поклањамо читавој глави и можда мало мање регији врата.--M!cki ^talk 22:23, 10. јун 2010. (CEST)