Разговор:Дробњаци/Архива 1

Архива 1

Архива 2

"Горштаци су, високи, лијепо развијени, потпуно здрави и бистри људи".... Ово мора да је писао неки Дробњак хехе. Високи ко Живојин Мишић

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник СрпскиСељак (разговор • доприноси) | 19:31, 20. фебруар 2008

Заиста, реченица је тотално неенциклопедијска, мада ми звучи као нешта из Јиречекове Историје Срба, или можда из неке од других (све су старе, а ово је старински стил) књига наведених као литература. Избацио сам ову реченицу јер јој ипак није место у чланку. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:59, 20. фебруар 2008. (CET)

"Дробњаци су на Ђурђевдан 1604. године добили Турке, када су се сви побратимили и узели да славе Ђурђевдан као главну славу и приславу." - молим да се ово мало појасни

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 91.143.217.107 (разговор • доприноси) | 02:36, 21. октобар 2008

Ово је одличан чланак. Поздрав за браћу из Дробњака! --Vasilije Blagojević (разговор) 23:22, 30. децембар 2011. (CET)

Радован Караџић знаменита личност? --PrimEviL | pismonoša 20:49, 30. октобар 2012. (CET)

Дробњак

Да ли су Предраг и Анто Дробњак припадници племена, односно можда би и њих требало поменути као знамените Дробњаке. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 78.30.159.66 (разговор • доприноси)

Садржај чланка

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора--Autobot (разговор) 07:49, 17. октобар 2013. (CEST)

Drobnjak se prvi put pominje kao prezime (Bran Drobnjak) 1354. g., a kao pleme 1390. g. Drobnjak je imao neku polu-autonomiju i čuvao je svoju staru plemensku organizaciju, koja je bila demokratska i počivala na opštem pravu glasa, sve do prisajedinjenja Crnoj Gori. Na čelu plemena je bio nasljedni knez, a na čelu vojske vojvoda, koga su birali plemenici na saboru, a potvrđivao ga vezir u Travniku. Saboru je predsjedavao knez, a pravo biranja imali su svi plemenici, koji su nosili i koji nose oružje. Odluke su morale biti jednoglasne. Pleme su osnovali: Vulovići, Đurđići, Kosorići, Tomići i Cerovići, koji su se u 17 vijeku doselili iz Banjana u katune u Drobnjak.

Ako se pominje 1354g. kako moje moguce da su ga osnovali tek u 17. vijeku?

Eto sto kazu za Vulovice npr.

ВУЛОВИЋИ

Народна традиција казује да Вуловићи, заједно са Косорићима и Церовићима, потичу од три рођена брата и да припадају племену Новљана. Даље се казује да су, по досељењу из старе постојбине на Балкан, насељавали предјеле око Новог и Травника, гдје су једно вријеме живјели; одатле пређу у, Херцеговину и населе висораван Бањане. Сва три братства су донијела своја садашња презимена, па се на основу тога може закључити да су веома старе породице.

Из Бањана су, с осталим новљанским породицама, населили Дробњак и заузели предјеле око извора ријеке Бијеле. Били су бројно братство, што се види по земљишту које им је припало, а обухватало је простор од средњег тока ријеке Буковице до Требјесе и у Горњој Морачи до Малошевског потока. Вуловићи су кнежевска породица – као таква се и доселила у Дробњак.

Племенска традиција зна да је кнез Вуловић из Бијеле изазвао борбу са Кричима на ријеци Буковици, која је представљала границу између Дробњака и Крича. До сукоба је дошло на водопоју ријеке Буковице, гдје су чобани поболи волове Дробњака и Крича. Крички волови надбоду дробњачке; тада кнез Вуловић научи дробњачке чобане, коме се они пожалише, да на рогове својих волова причврсте некакве металне шиљке. Када је поново дошло до бодења волова, ови покасапе кричке, послије чега је дошло до крвавог обрачуна међу Дробњацима и Кричима.

Након сукоба Вуловићи су живјели једно вријеме на Лукову вјероватно зато што су били у завади с Кричима. И овдје су Вуловићи у некој свађи убили старјешину града Оногошта, па су се опет вратили у Бијелу на првобитна станишта.

У породичној традицији живи тврдња да су они подигли манастир Бијелу. И исељени Вуловићи, који живе у лозничком крају, а тамо су се доселили у 18. вијеку, тврде да је манастир њихова задужбина. Они казују да су манастир подигли кнез Вуловић и бан Козлина из Тушиње.

Прича се да је Кнез Вуловић у вријеме обнављања Морачког манастира дао прилог манастиру. Он је тада однио погачу справљену од брашна које је самљевено у млину Црњаку. Ваља напоменути да се Бијела до тада звала Црња, а од овог догађаја прозове се Бијела, по изузетно бијелом брашну од кога је умијешена погача. Тада је речено да се крај у коме рађа овако бијело брашно не може звати Црња него Бијела. И би тако – од тог времена Црња доби име Бијела, а млин на извору ријеке Бијеле и данас се зове Црњак, како се и раније звао.

Поред кнежева, ово братство је племену давало и свештенике. Познати су били поп Спасоје и калуђер Аксентије. Поп Спасоје се даде у потјеру за хајдучком четом Баја Пивљанина, која је плијенила овце Чарапића и Чупића на Крнову. Пошто је био добар јунак и нишанџија, поби доста Бајових хајдука, а Бајо га онда сачека у засједи и уби. Вуловићи се тада завјетују да из њихова братства неће више никада давати свештенике.

Вуловићи су се, као веома старо братство, давно почели дијелити на огранке који су онда имали своју породичну традицију. Прича се да су се од овог стабла одвојили Шћепановићи, Кекићи, Беговићи, Гордијанићи, Гујићи, Зорићи, Јевтићи, Шобићи, Јованићи, Жугићи и Ђерковићи.

Има их исељених у разне крајеве.

Славе Никољдан, а прислужују Ђурђевдан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић