Разговор:Лојев/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Зашто "ј"?

--Sly-ah (разговор) 00:56, 22. јун 2013. (CEST)

Зато што је „е“ на почетку слога (Ло-ев). Јесте то најчешће на почетку речи (Јелена, Јекатерина и слично), али не обавезно. Сем Лојева, ту су и Круглаје, Негарелаје, Ивантејевка, Раменскоје... Није ми сад при руци Правопис, али требало би да је тако, јер сам проверавао неколико пута, што за себе, што кад сам објашњавао Николи. --Lakisan97 (разговор) 01:24, 22. јун 2013. (CEST)

И даље не могу да проверим, али сетио сам се Достојевског и Цветајеве. --Lakisan97 (разговор) 01:35, 22. јун 2013. (CEST)

И пази он не може да провери, ал он се сетио. Човече па ти си нови Ајнстајн. Он у твојим годинама није био тако напредан. Значи Лакисане мени је већ мука од тебе. Ја не знам ни који је ово већ по реду овакав случај. До сада је све чланке у којима су се глас Е транскрибовао као Је враћао назад а сада мало обрнуто. Добро ја рекох, докон поп и јариће крсти. И е је увек на почетку слога у руском језику геније --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:50, 22. јун 2013. (CEST)

Вароватно читаш Достоевског. Ја кад нешто научим, то и запамтим. Сад сам проверио и наравно да треба Лојев. --Lakisan97 (разговор) 14:00, 22. јун 2013. (CEST)

И, молим те, нађи та премештања „је“ на „е“. --Lakisan97 (разговор) 14:01, 22. јун 2013. (CEST)

А због последње реченице би ваљало да научиш шта је слог. --Lakisan97 (разговор) 14:04, 22. јун 2013. (CEST)

Разговарам са премијером Русије Димитријем Медвједјевим и студирам научни рад његовог имењака Мјендјељјева и све то док боравим у Брјестској тврђави у дивном граду Брјестлитаву ;). И прекини да солиш памет свима по реду. До овога не би дошло да нисам којим случајем упутио критику у вези са оним ЈЕ јел да? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:09, 22. јун 2013. (CEST)

Коју критику? Иначе, пази ово. Слогови код Димитрија су Ме-две-дев. На почетком позицију су „м“, „д“ и опет „д“. Ту, дакле, не умећемо никакво „ј“. Међутим, код Фјодора је До-сто-ев-ски. Аха, „е“ се јавља на почетној позицији и умећемо „ј“ — Достојевски. Исто је и за Ло-ев, који мора бити Лојев. Хајде сад сам врати играрије. --Lakisan97 (разговор) 14:13, 22. јун 2013. (CEST)

Ма хајде шта ми наприча. Да тебе не беше светлост ми се указала не би. Слушај дечко, сваки пут пре него што одлучиш да по неким својим визијама враћаш странице и другима делиш памет (иако још ни пунолетан ниси) прво детаљно провери да ли је стварно тако како ти велиш или се ти ипак само присећаш да је то тако. И нађи себи неку забаву, мене остави на миру --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:21, 22. јун 2013. (CEST)

Још увек ти се светлост није указала, јер си слеп код очију. Нико те није дирао, први си почео да враћаш и омаловажаваш (мука ми је од тебе; па ти си нови Ајстајн; престани да солиш памет; нађи себи неку забаву). Сем тога, употребљаваш крајње кукавички (није моје мишљење о теби, већ о самој врсти аргумента) argumentum ad hominem (иако још ни пунолетан ниси). И, за финале, према Правопису српског језика, заправо његовом измењеном и допуњеном издању из 2010, а који је издала Матица српска, правилно је искључиво Лојев. Ни мање ни више (може само још цитат из Правописа или, још боље, снимак критичне стране овог приручника). --Lakisan97 (разговор) 14:50, 22. јун 2013. (CEST)

Изгледа само теби познат тај део из Правописа пошто видим да и остали који се овде баве лингвистиком углавном имају неслагања са твојим ставовима. Па сад ти види. То није кукавички аргумент већ реалност било теби то право или криво. Кад завршиш поменути факултет ја ти речи нећу рећи, а до тада.... --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:26, 22. јун 2013. (CEST)