Разговор:Лука Кранах Млађи/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Зар није Лукас?

--делија 14:40, 15. јун 2007. (CEST)[одговори]

Па јесте, ако бисмо се водили правилном транскрипцијом, али је овај познат као Лука а не као Лукас. Осим ако ни овај није довољно матор да би му се оставило традиционално познато а транскрипционо неправилно име...--Maduixa kaži 15:18, 15. јун 2007. (CEST)[одговори]

У свим књигама о уметности на српском језику а које сам ја читао стоји Лука Кранах. Широко је прихваћено па је штетно мењати јел неко можда неће моћи да се снађе приликом претраге. --Vojvoda 15:45, 15. јун 2007. (CEST)[одговори]



Моје питање је било мотивисано чињеницом да су мене некад давно у школи учили да се лик зове Лукас, а не чињеницом да је то правилна транскрипција. И није ми јасно зашто Лука, а не Лукас? Онада би Огист Роден требао вероватно бити Август Роден, а Ђорђо де Кирико Ђорђе де Кирико, а Пит Мондријан би требао бити Петар (вероватно) Мондријан.

--делија 16:00, 15. јун 2007. (CEST)[одговори]


Не знам шта су тебе учили, али нас су учили Лука, а исто обавештење имам и од сликара и вајара који живе и раде у Бгд и који су на Факултету учили о Луки а не о Лукасу.--Maduixa kaži 16:04, 15. јун 2007. (CEST)[одговори]



А имаш ли какво обавештење од лингвиста? Мислим, ваљда се и лингвисти питају о томе како транскрибовати неко име. И кога то "нас"?

--делија 16:07, 15. јун 2007. (CEST)[одговори]



Сукобисмо се. Као што рекох, не поричем да је име погрешно транскрибовано, тако да нема потребе да питамо лингивисте како се то име транскрибује. Очигледно је да је правилно Лукас а не Лука. А сад лепим оно што сам малопре написала.

Осим тога, мислим да не треба тражити никакву логику у транскрпцији која је одавно уврежена јер се у принципу то радило како је ко сматрао и мислио да треба, те тако имамо историјске књиге препуне Карла уместо Карлоса Шарла Хенрика уместо Хенрија и Хајнриха итд... Укорењене транскрпције најчешће уједно и нису тачне транскрипције, као Исак Њутн, или Виљем Шекспир. А пошто овај господин датира мање више (који век тамо, који век амо) из доба ове двојице, не видим разлог да му се његово неправилно транскрибовано име остави.--Maduixa kaži 16:09, 15. јун 2007. (CEST)[одговори]



Нас у средњој школи у Бгд. А и њих - сликаре и вајаре које познајем на Факултету ликовних уметности у БГД.--Maduixa kaži 16:10, 15. јун 2007. (CEST)[одговори]


Нисам ни мислио да лингвисте питам о томе како се транскрибује то име. Лингвисте би требало консултовати о томе колико је ово име укорењено, уврежено и уобичајено и да ли уопште облик Лука Кранах спада у ту категорију. И погледај Дражетину аргументацију. Ствари нису тако једноставне како се чини на први поглед.

--делија 16:31, 15. јун 2007. (CEST)[одговори]

Па управо ти о томе говорим. Лингвисти су се изјаснили о неким именима по питњу укорењености устаљњености итд. ал не могу брате баш о сваском живом. Колико видим Дражетина аргументација за Лукаса делимично долази од Опће енциклопедије која је писана у западној варијанти "нашег" језика, јкелте.... Знам да није једноставно, и то сам већ мало ниже, рекла...--Maduixa kaži 16:59, 15. јун 2007. (CEST)[одговори]


Мала енциклопедија Просвете каже Лука, али Општа историја ликовних уметности "Аполо" Саламона Ренака која је у издању Српске књижевне задруге доживела пет издања до 1967 године, и у Историји сликарства 11 француских аутора (поглавње Немачка школа у 16 веку написао Пјер ди Коломбје) у преводу Николе Бертолина издање Нолит Београд 1973 и Опћа енциклопедија Југпсловенског лексикографског завода каже Лукас--Drazetad 16:12, 15. јун 2007. (CEST).[одговори]


Људи ја имам монографију о овом сликару на српском језику и зове се Лука Кранах. У свим новим издањима историје уметности стоји Лука а и у школи су ме тако учили . Што се тиче транскрипције ако мислите да је неопходно да се поштује у сваком случају онда промените. --Vojvoda 16:17, 15. јун 2007. (CEST)[одговори]


Да... Ја мислим да се овде ради о истој збрци и недоумици као на пољу историје. Као што рекох, Историја нам је пуна царева и краљева са посрбљеним именима, иако је то по правопису, неправилно. Међутим, онда историчари праве још већу грешку па почну да мешају - Самарџићева Историја Шпаније је пример - иако се углавном труди да сва имена правилно транскрибује, не полази му за руком баш увек, а затим има и каталонских и баскијских имена која су "транскрибована" како је човек знао и умео... Тако да нам стручне књиге из области уметности и историје и нису и јесу узор. Лингвисти и да хоће, просто не могу да се изјасне о сваком живом и неживом сликару, вајару, краљу, војводи цару... Тако да ја не знам шта да вам кажем. Знам да је у сликарским и уметничким круговима овај човек познатији као Лука а не Лукас, и исто тако знам да је та транскрипција неправилна. Ја да се питам, оставила бих Лука. Међутим, коначну одлуку ипак остављам другима.--Maduixa kaži 16:23, 15. јун 2007. (CEST)[одговори]

--- Монографија Лувра писана ћирилицом каже Лука--Drazetad 16:27, 15. јун 2007. (CEST)[одговори]



Исправка Дражетиног навода: Мала енц. Просвета (издање из 1986.) каже: Лукас.

И како знамо да је човек "у сликарским и уметничким круговима познатији као Лука"? На основу којег критеријума?

И осим тога, чини ми се да је пре неколико месеци договорено да ако у транскрипцији неког личног имена постоји дуализам, односно ако се то лично име у стручној и иној литератури јавља у две транскрипционе варијанте, онда Вилипедија усваја онај облик који је правилнији. Управо у овом случају имамо тај дуализам (на страну паушалне тврдње "познатији је као . . ." које ништа не доказују јер одражавају само нечије мишљење) будући да је очигледно да се у литератури то име јавља и као Лука и као Лукас па би, следствено горенаведеном, требало ићи с варијантом Лукас.

И, Наташа, remember Francis Bacon!

--делија 20:17, 15. јун 2007. (CEST)[одговори]

Зар није уобичајено да се на википедији ословљавамо надимцима. --Vojvoda 08:09, 16. јун 2007. (CEST)[одговори]

Не улазећи у исправност транскрипције, могу само да кажем да су обојица и Старији и Млађи код нас били познати, односно транскрибовани у историјама умјетности и литератури у вези (вјероватно су и данас), као „Лука Кранах Старији и Лука Кранах Млађи“. То кад сам ја учио историју умјетности у Школи примјењене умјетности у Сарајеву. Хоћу рећи ниједан од њих није био „непознат“ код нас, нити је сад неко ново име. ---Славен Косановић- {разговор} 20:50, 15. јун 2007. (CEST)[одговори]


Сад ћу да питам историчаре уметности како они уче овог сликара. (А урадићу то и на њиховом форуму да сви можете да видите). Поздрав, --Vojvoda 08:05, 16. јун 2007. (CEST)[одговори]


А где су лингвисти у свему том? МИслим, Војводо, како се ниси сетио да кажеш: А сад идем да питам лингвисте на неком форуму . . . " Питање да ли су ти историчари уметности икада консултовали лингвисте у решавању неких спорних језичких питања? Или су они сами себи довољни и осим историје уметности, одлично познају и српски језик у правопис? По тој логици, експерти из појединих наука решавају језичке спорове и одређује како ће се шта транскрибоваи што, признаћеш, и није баш нека фора.

--делија 09:31, 16. јун 2007. (CEST)[одговори]


Да ли је језички исправно једно или друго није битно ако је једна верзија већ прихваћена у оним круговима који се дотичном темом баве (у овом случају то су историчари уметности). Мада мени лично не смете и ако пребациш чланак у Лукас Кранах.--Vojvoda 16:04, 16. јун 2007. (CEST)[одговори]


Да, ако је једна верзија прихваћена без остатка. Али, ако постоји дуализам и "шаренило" у употреби различитих верзија, онда се неке ствари менњају. А, у овом случају, чини ми се, у и књигама о сликарству и у општим енциклопедијама постоји та двојност. И зашто би у овом случају историчари уметности били једини арбитри. Шта је с општим ћириличким енциклопедијама, као што је Мала енц. Просвета, нпр. или Нова енциклопедија у боји Вук Караџић- Ларус? МИслим, проверити СВЕ доступне изворе па видети на чему смо - једини је прави начин.

--делија 17:16, 16. јун 2007. (CEST)[одговори]


Па тешко да можемо да проверимо све изворе и још да оценимо који су прихватљиви а који не. Тако да морамо да одаберемо једну верзију (да будем искрен није ми важно коју) па да чекамо да се појави неко ко баш познаје уметничку литературу (ко се тиме бави) и да да коначно преломи. --Vojvoda 20:11, 16. јун 2007. (CEST)[одговори]