Разговор:Мауританија/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Ime ove države trebalo bi da se piše MaVritanija, po analogiji, jer mi ne kažemo Europa, već Evropa.--Grofazzo (разговор) 18:51, 7. јул 2009. (CEST)

Ili Mavretanija, kao istoimena rimska provincija? --Јагода испеци па реци 18:54, 7. јул 2009. (CEST)

Ипак је Мауританија. Прћић, Речник географских појмова, стр. 92--Јагода испеци па реци 20:04, 7. јул 2009. (CEST)

Prćić, barem se tako čini, jeste anglista. Takođe, Prćić je napisao bolja uputstva, transkripcione rečnike, ličnih i geografskih imena – to je velika razlika – i nije reč o opštem geografskom rečniku.

Taj rečnik sa punim naslovom: Englesko-srpski rečnik geografskih imena ima 144 strana COBISS.SR 192340231. Takođe, izdat je u seriji Zmajevi Mini rečnici, ISBN 86-489-0411-0.

Matavulj piše o Mavritaniji. Tu je veoma interesantan i ovaj razgovor.

Pronašao sam još dva izvora za Mavritaniju:

• Bihalji-Merin, Oto (ur.); Bibić, Petar (ilust.), Mala enciklopedija Prosveta : opšta enciklopedija, 3. izd., sv. 2 : K – P, Prosveta, Beograd, 1978., str. 442. COBISS.SR 445959
• Сретеновић, Љубинко Б. – Илић, Јован Ј. (саст.), Политичка карта света, 2. изд., (1 : 50 000 000; репродукција Завода за картографију „Геокарта“), „Научна књига“, Београд, 1965., COBISS.SR 11988748

Nažalost ne posedujem primerak Pravopisa srpskoga jezika, 10. izd., autora Mitra Pešikana, Jovana Jerkovića i Mate Pižurice, ISBN 978-86-17-16658-6. Tamo bi se moglo proveriti šta se može da smatra standardom.

U svakom slučaju, reč Mavritanija zaslužuje da piše uz bilo koju reč koju je pravopis označio za pravosnažnu i dao joj sankciju.

Lep pozdrav. -- Bugoslav (разговор) 21:42, 26. децембар 2010. (CET)

Пардон, читам ово већ пет пута и никако не могу да укапирам шта је поента овог писанија...? --Јагода испеци па реци 21:57, 26. децембар 2010. (CET)

И Маурицијус да се промени у Маврикија !--Zrno (разговор) 22:26, 26. децембар 2010. (CET)

Митар Пешикан (главни аутор), Јован Јерковић (аутор), Мато Пижурица (аутор - главни уредник, и др.), Милорад Дешић (члан уредничког одбора), Бранислав Остојић (члан уредничког одбора), Живојин Станојчић (члан уредничког одбора): Правопис српскога језика, Измењено и допуњено екавско изд., Нови Сад : Матица српска, 2010., ISBN 978-86-7946-079-0, str. 363. → Мауританија. Iako su na istoj strani i Маври.

Pravopis: COBISS.SR 256189191, COBISS.SR 513576121

Zanimljivi su i naslovi: COBISS.SR 181835783, COBISS.SR 118928135

Ipak, postoje razlike:

Sljedeći izvor navodi ovako:

Robert David Greenberg, Language and Identity in the Balkans : Serbo-Croatian and its disintegration, New York : Oxford University Press, 2004., ISBN 0-19-925815-5, COBISS.SR 115727372

Po Greenbergu (2000), tri glavne frakcije u srpskoj lingvistici

(1) lingvisti koji zagovaraju status quo, koji drže moderni srpski jezik odvjetkom (engl. outgrowth) srpskohrvatskoga. Isti smatraju kako treba nastaviti razvoj iz bivše istočne varijante zajedničkog jezika.

(2) Neovukovci zagovaraju povratak jezičnim principima 19. vijeka, istim koje su zagovarali reformatori srpskoga jezika Vuk Karadžić i Đura Daničić.

(3) Ortodoksna lingvistika, koja prihvaća (engl. espouse) izrazito nacionalističke nazore i traga za pravim (istinskim, iskonskim) srpskim jezikom i pravopisom.

Prvi se lingvisti nalaze među istraživačima Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti, i među profesorima Filozofskoga fakulteta Univerziteta u Novome Sadu. Najznačajniji među njima Pavle Ivić. U tjedniku Intervju, br. 265 (2. 8. 1991.) dao je intervju (objavljen na str. 4. -- 7.). Intervju je nosio naziv Hrvatska će izgubiti rat.

Pešikan pripada tom krugu, kao i Slobodan Remetić. Remetić iako izvorno ijekavac, je podupirao prijelaz Srba Bosne i Hercegovine na ekavski standard (1993-1994). Ta skupina, po R. D. Greenbergu je lobirala (potvrđeno) za napuštanje ijekavskoga i ujedinjenje srpskoga jezika s jednim službenim izgovorom.

Lingvisti statusa quo odbijali su korjenite promjene u jeziku i za to dobili potporu i velik dio njihove omiljenosti.

Neovukovci su skupina jezikoslovaca s Filološkog fakulteta Beogradskog univerziteta i Filozofskog fakulteta u Nikšiću Univerziteta Crne Gore. Oni su osporili autoritet serbokroatista i drže kako je suradnja s Hrvatima u stvaranju zajedničkoga jezika bila medvjeđa usluga srpskome narodu. Odbacili su novosadske zaključke i pravopisni priručnik iz 1960. Po njihovu viđenju novosadski zaključci predstavljaju izdaju ijekavsko-govorećih Srba iz Hrvatske i iz Bosne i Hercegovine. Njihovi glavni predstavnici su Radoje Simić, Miloš Kovačević, Branislav Ostojić i Živojin Stanojčić. Po njima serbokroatisti prevladavaju jer dobivaju pomoć srpske vlade.

Miloš Kovačević, Srbin iz Bosne, napustio je Filozofski fakultet Univerziteta u Sarajevu na početku rata, te je postao najžešći branitelj srpskoga jezika (U odbranu jezika srpskoga). Kovačević se požalio da status quo lingvisti čak imaju i problem u prihvaćanju naziva (pojma) srpski jezik. Kovačević navodi da se u pravopisnom priručniku Matice srpske (Pešikan) naziv srpski jezik izbjegava pod svaku cijenu, te mijenja nazivima srpski standardni jezični idiom, ili srpski jezični obrasci. Kovačević to smatra samonijekanjem..

Treća skupina, po Greenbergu ideološki bliska Srpskoj radikalnoj stranci. Njihov glavni predstavnik je Radmilo Marojević. On je snažno protiv status quo lingvista i smatra da Ivić i njegovi sljedbenici žele srpski jezik postaviti u jezičnu srednjoeuropsku sferu, te u pronjemački tabor - i odvojiti ga od pravoslavnog i slavenskog kulturnog nasljeđa.

Serbokroatistički pravopis (pod srpskim imenom) izdali su Matica srpska, Biblioteka Srpske akademije nauka i umetnosti te Narodna biblioteka Srbije.

Vlada Republike Srbije je čak donijela odluku da spasi pravopis Matice srpske. Odluka je donesena 16. 2. 1994., te su data sredstva za završetak tog projekta.

Prvo izdanje pravopisa Matice srpske: 4000 komada ekavski i 1000 komada ijekavski.

Samo iz tog razloga nije čudno da je prevladala Mauritanija. -- Bugoslav (разговор) 16:44, 28. септембар 2011. (CEST)

Kovačević laže. Dovoljno je prelistati novi pravopis i videti da pravopisci uvek govore o srpskom jeziku. Nego, Bugoslave, koje je pojenta sve ove tvoje priče, i kakve veze ima s Mauritanijom? --Јагода испеци па реци 20:45, 28. септембар 2011. (CEST)