Разговор:Нишка декларација/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

"Србијин југословенски ратни циљ" - зар не може ово лепше да се каже типа: "југословенски ратни циљ" Србије --Alexmilt (разговор) 14:44, 16. фебруар 2010. (CET)

---

Овде пише да је Народна скупштина усвојила две нишке деклерације: ову на дан 7. децембра 1914. и другу на дан 23. августа 1915. [1]

Druga niška deklaracija je razjasnila prvu u kojoj cilj ratne težnje nije bilo više „oslobođanje i ujedinjenje sa svom našom zarobljenom braćom Srbima, Hrvatima i Slovencima“ nego „sloboda i ujedinjenje sa svim Srbo-Hrvato-Slovencima“. --93.86.114.141 (разговор) 11:04, 23. мај 2010. (CEST)

Само пар напомена, ако нико нема ништа против

Не бих да бришем и пишем по туђем раду, али сматрам да је текст декларације извучен из објективног контекста, па ћу онда овде додати оно што сам видела, а нека свако сам донесе сопствене закључке о Нишкој декларацији и о Нишкој резолуцији, циљевима, војним и остало:

Непосредно пред почетак војних операција Београд је евакуисан: Влада и Народна скупштина прелазе у Ниш, Врховна команда у Крагујевац, док у Крушевац прелазе Државни савет, Касациони и Апелациони суд и Народна банка. Народна скупштина је у овом деликатном тренутку морала да ради пратећи развој ратне ситуације на својој државној територији и да се бори за реализацију ратних циљева Србије. Народна скупштина, смештена у згради Официрског дома, заседа у Нишу од јула 1914. до октобра 1915. године, у веома тешким ратним условима.

Један од најзначајнијих докумената који је Народна скупштина донела у овом периоду свакако је Декларација Краљевска владе о циљевима рата, у којој се јасно истиче идеја борбе за ослобођење свих јужнословенских народа. У овом акту, познатом као Нишка декларација, у свет је послата далековида порука:

________

Декларација Краљевске владе од 7. децембра 1914.

Влади је част изаћи пред Народно Представништво с овом изјавом:

Она је образована с циљем да се у њеном саставу оличи и до краја ове велике кризе оличава јединство вољâ, снагâ и циљевâ наше земље. Уверена у поверење Народне Скупштине, докле год све своје силе ставља у службу велике ствари Српске Државе и Српско-Хравтског и Словеначког Племена. Влада сматра за своју прву дужност да се с бескрајним поштовањем поклони пред светлим жрвтвама храбро и вољно принесеним на олтар Отаџбине. Целој пак српској војсци и свима у њој, од оних који воде и командују до редова на предстражама, шаље изразе својег поверења, дивљења и захвалности за напоре које чине и жртве које за Отаџбину подносе.

Наша млада и мала војска, чувајући леп глас који је стекла лањске и преклањске године, стала је сад достојно уза славне, многомилионе и старе војске великих народа, наших савезника, који с нама заједно воде борбу за ствар правде и слободе. То нам је историјска тековина, чији ће се големи значај сагледати и правилно оценити истом на свршетку ових мучних ратних дана.

Уверена у решеност целога српскога народа да истраје у светој борби за одбрану свога огњишта и своје слободе, Влада Краљевине сматра као свој најглавнији и у овим судобоносним тренуцима једини задатак да обезбеди усшешан свршетак овог великог војевања које је, у тренутку кад је започето, постало уједно борбом за ослобођење и уједињење све наше неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца. Сјајни успех који има да крунише ово војевање искупиће обилато крваве жртве које данашњи српски нараштај подноси.

У тој борби српски народ нема избора, јер се између смрти и живота не бира. Он је на њу принуђен и водиће је са онаком истом несаломном енергијом с каквом се пре сто година борио за свој Васкрс из косовске гробнице. Влада ће се трудити да буде веран израз те решености народне, и она ће, верна својим моћним и јуначким савезницима, с поверењем у будућност чекати час победе.

Влада зна за патње и терете које подноси војска и велики део народа, и чиниће све што је у људској снази да то олакша. Она ће предузимати, брзо и одлучно, све мере да снабдевање војске и нега рањеника буду све бољи, и ништа се у том погледу неће жалити. У споразуму с Вама, Господо Посланици, решиће се и мере којима ће се после рата олакшати народу да поврати своју истрошену снагу и среди своје имовно стање, а док је непријатељ још ту, она од свега срца шаље најбољој снази наше земље поклич:

Напред, с Божјом помоћу, на непријатеља, у борбу за слободу!'

________

У Нишу су током 1914. и 1915. године боравили и развијали активност интелектуалци, политичке избеглице из Аустро-Угарске: др Лујо Бакотић, адвокат из Шибеника, Душан Васиљевић и др Никола Стојановић, политичари из Босне, Словенци Нико Жупанчић и Будимир Вошњакова, као и хрватски јавни и културни радници, Анте Трумбић, Фране Супило и други.

На иницијативу Српске владе, у Нишу се од ових интелектуалаца ствара Југословенски одбор, на чијем се челу налази Станоје Станојевић. Чланови овог одбора издају своју едицију "Савремена питања" где се штампају чланци: "Аустро-Угарска против својих поданика", "Далмација" др Јефте Дедијера; "Нова хрватска омладина" Мирослава Бартулице; "Југословенско питање" др Фрање Поточњака; "Трст" Драгутина Густинчића итд

Паралелно са формирањем и постојањем Југословенског одбора у Нишу, политички емигранти стварају исти овакав одбор 30. априла 1915, у Паризу, са Антем Трумбицем. Одбор развија велику активност да би се уиознала Европа са жељом јужнословенских народа да се уједине. Чланови одбора у Нишу и Паризу, марта и априла 1915. боре се против одлука "Лондонског пакта" којим савезници из блока Антанге уступају делове Далмације и Приморја Италији за улазак у рат.

Као одговор на одлуке Лондонског уговора које су вређале национална осећања Јужних Словена, њихове идеале о уједињењу и натчовечанске напоре које чине на фронту у Србији, у Нишу се 6. маја 1915. одржава Југословенски конгрес. Конгрес је одржан у сали Официрског дома, где се према извештају "Политике" окупило око 1000 припадника југословенских народа: Срба, Хрвата, Словенаца ... Председништво овог скупа чинили су Иво Ћипико, књижевник, Драгутин Густинчић и М.Мартинец, док су за секретаре изабрани далматински песник Јосип Милчић и хрватски Мирослав Бартулица. На Конгресу су говорили преставници свих наших народа: Франо Супило, Мирослав Бартулица, Драгутин Густинчић, Радосав Агатоновић ... Сви су једнодушно осудили одлуке Лондонског уговора као акт присвајања туђих територија, што је недопустиво и супротно југословенском националном програму. На Конгресу је донет документ познат као "Нишка резолуција":

_____________

Резолуција Југословенског одбора од 6. маја 1915.

У овим хисторијским данима жртава те наде у правду и слободу, изјављујемо у првом реду наше потпуно и нераздруживо народно јединство Срба-Хрвата-Словенаца, не само као безувјетну предпоставку за бољу будућност, већ такођер као аксиом етнографски и генетски, који мора да се оствари исто тако политички, као што је већ остварен морално

и душевно.

Досљедно томе изјављујемо, да се ни уз коју цијену нећемо задовољити идејом, да се жртвују или да се комадају наше неоспориве југословенске земље, а поглавито наше море и приморје, где живе Срби-Хрвати-Словенци.

Ради тога молимо све велевласти и државе, које се данас боре за народни принцип и правицу, да наш народ једне крви безувјетно очувају од свакога цијепања, као и његове земље од свакога кидања, те да омогуће Србији, да изврши своју ослободилачку и културну мисију, која ће бити залогом за одржање постојаног мира у Европи. У противном случају, свако цијепање и разнарођивање - уовом рату за слободу народа: - земаља и Јадранског приморја српско-хрватско-словеначког, било би не само једна велика неправда, него и непресушним извором нових борба све дотле, док та неправда не буде репарирана.''

______________

У зору, 6. октобра 1915, отпочела је немачко-аустријска офанзива против Србије. У Ниш су 6. новембра 1915. ушле бугарске војне снаге.

извори

• Нишка декларација од 7. децембра 1914.
• Ниш у Првом Светском рату - Народни музеј
• Лондонски пакт и Југословенски одбор

Срдачан поздрав --Тајга (разговор) 01:58, 23. јун 2012. (CEST)

Садржај чланка

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора--Autobot (разговор) 07:07, 17. октобар 2013. (CEST)

Nelogičnost u 'Razlozi za jugoslovenski ratni cilj Srbije'

Treća točka u 'Razlozi za jugoslovenski ratni cilj Srbije' nema logike u odnosu na ostale, osobito u odnosu na drugu točku, jer nije u korist nego protiv ratnih ciljeva Srbije. Citiram (treća točka):

'Objavi ujedinjenje Srba, kao glavni i zvanični ratni cilj Srbije, koji bi žešće motivisalo Hrvate za borbu u austrougarskoj vojsci. Jer, tada bi rat Austrougarske protiv Srbije za njih ujedno postao rat za istočne granice Hrvatske.'

Nelogično je, naime, da bi žešće motiviranje Hrvata za borbu u austrougarskoj vojsci moglo biti u korist Srbije.