Разговор:Ослобођење Чачка/Архива 1

Архива 1

Архива 2

неутралност

У ово време су четници и партизани били на истој страни, па су заједно учествовали и у овој бици. Треба и то поменути у чланку.--Дамјан /разговарајмо/ 01:09, 17. јануар 2009. (CET)

Fotografije

Fotografije koje su nastale na našim prostorima tokom Drugog svetskog rata su vrlo osetljiva tema, jer postoji opasnost, slučajna ili namerna za istorijskom manipulacijom. Zbog toga treba navesti tačan datum kada su nastale fotke koje su naknadno postavljene u članku. Ako nisu nastale onog dana na koji se odnosi događaj u članku, onda ih treba ukloniti iz istog, jer im tu nije mesto.

Čačak je tokom ustanka u Srbiji bio slobodan grad 59 dana, skoro 2 meseca, od 1. oktobra do 28. novembra 1941. godine. Fotografije koje su postavljene u članku su nastale novembra 41. a ne nikako tokom borbi za Čačak 31. septembra i 1. oktobra 41. godine, datumi na koji se odnosi članak. Zbog toga su slike uklonjene iz članka.Овај непотписани коментар је оставио непријављени корисник са ИП адресе 66.249.90.139--Pinki (разговор) 09:11, 27. фебруар 2009. (CET)

Ако то некоме нешто значи, фотографија камиона је из књиге "Дневник" - Први део, Владимира Дедијера у издању Државног издавачког завода Југославије, Београд, 1945. Фотографија се налази између 32 и 33 стране (стране са фотографијама нису нумерисане) и испод ње пише, цитирам: "Немачки камион заплењен у борбама за ослобођење Чачка, септембра 1941". Друга фотографија је такође из исте књиге, а легенда гласи: "Ратко Митровић, политички комесар Чачанског одреда (проглашен за народног хероја 1945) говори на тргу у Чачку, октобра 1941, уочи одласка партизана на фронт код Краљева". Иначе, камион на слици није немачке производње већ британске, а највероватније је заплењен у Француској или Грчкој. --Краљевић Марко (разговор) 19:49, 27. фебруар 2009. (CET)

Prvo, Dedijer je bio novinar, vičan peru, napisao na hiljade stranica o NOB-u. Učesnik je WW2 i prema tome subjektivan u ocenjivanju događaja iz rata. Još kad sam video da je Dedijerev Dnevnik objavljen 1945. postalo mi je sve jasno. I na tarabi piše ona stvar pa ipak nije. Dedijer je sa strane istorijske nauke dosta osporavana ličnost, tj. njegova dela se ne uzimaju za izvor u ozbiljnoj literaturi jer je pun grešaka, da ne kažem laži.

Прво, свако има право на своје мишљење, па макар и анонимно. Друго, не пада ми напамет да намећем некоме Дедијера као ултимативни извор информација за овај период Југословенске историје. (ово прво и друго је сасвим непотребно али је употребљено по угледу на претходну примедбу) Оно што би требало да нас занима је да ли је његов текст уз наведене фотографије тачан или не (зато што су обе фотографије преузете са интернет форума и није наведен тачан извор што је непоходно). Пошто је дневник објављен 1945. год. ово је вероватно (не тврдим апсолутно) прво објављивање ових фотографија у неком штампаном делу. Из ваше примедбе о субјективности учесника догађаја произизалзи једна веома значајна последица за описивање појединих историјских догађаја. Буквалном применом овог становишта у необјективне изворе историјске грађе могу се уврстити Черчилови мемоар, "Војничка дужност" - К.Рокосовског, "Изгубљене победе" - Е.Манштајн, "Војничка прича" - Омара Бредлија, "За Немачку" - мемоари Ота Скорценија као и многа друга дела историјске садржине из пера или казивања учесника догађаја. То је заиста велика штета за историју. --Краљевић Марко (разговор) 12:27, 5. март 2009. (CET)

Istorija bi se lako pisala kada bi se koristili samo memoari učesnika istorijskih događaja. Oni su dosta subjektivni. Dedijer navodi kod fotografije kamiona da je nastala septembra 41. a Čačak je oslobođen 1. oktobra 41. To mi je zasmetalo, jer se ne uklapa hronološki. Druga fotka je navodno nastala oktobra 41. ali sigurno nije snimljena 1. oktobra. Ona je najverovatnije nastala početkom novembra, kada su partizani kontrolisali Čačak, tada su odrzali miting u gradu.

Ух, ух, ух. Оно о чему ја говорим, а то је вероватно и вама познато је да једнострани приступ историјском истраживању не може дати позитивне резултате. По мени, било би скоро немогуће писати историју без исказа учесника и очевидаца. Као што они не могу бити објективни, тешко да неки историчар данас може за себе тврдити да је објективан. Због тога не би требало искључивати ове изворе, али би свакако требало тражити њихову потврду на другој страни. У конкретном случају, било би корисно њихово поређење са немачким војним извештајима са терена из овог периода. С обзиром на то да је дневник писан у ратним условима и да је припремљен за штампу непосредно након ослобођења, наведена хронолошка одступања нису толика да би неко могао са сигурношћу да их окарактерише као лажи. Али доста о томе. Поента читаве приче је да се утврде извори за фотографије чиме би се умањила накнадна могућност да неко затражи њихово брисање.. Корисник који је поставио фотографије на оставу може навести ову књигу као извор уз примедбу да се време наведено у књизи не поклапа са временом установљеним према неком другом извору. --Краљевић Марко (разговор) 20:46, 6. март 2009. (CET)

• • извори **

Није препоручљиво узимати публицистичка дела економисте Милослава Самарџића као основни извор, јер у њима има свега и свачега. Осим нешто вредне грађе, већина тог штива је чиста тенденциозна фантастика и није јој место у енциклопедији --Gorran (разговор) 03:42, 24. март 2010. (CET)

Први поднаслов

Da li smeju da se ubace slike u clanak sa ovog sajta [[1]] i da to bude sve regularno? Cini mi se da su te slike u javnom vlasnistvu.

истинитост

Према писању многих учесника, ова битка је у великој мери измишљена. (ово је извор из 2006: http://www.znaci.net/00001/38_9.htm )Генерал Беме је 28. септембра наредио повлачење из Чачка. Према њима, ни један четник није погинуо у борби, а заробљен је укупно један Немац који се сакрио приликом повлачења.--Gorran (разговор) 05:30, 6. април 2010. (CEST)

Узгред, наводи се учешће 4.500 четника.Поређења ради, немачка карта од 29. октобра која приказује позиције и снагу разних група у Србији, назначује за Михаиловића укупно 10.000 људи с упитником за целу Србију (United States National Archives - Микрофилм бр. T-314, рола 1457, снимак 1099.) Извештај обавештајног официра опуномоћеног командујућег генерала у Србији за дан 1. октобра процењује бројност четника на између пет и десет хиљада, и додаје: "Највећи део илегалних четника још није ушао у отворену борбу против нјемачких снага."(United States National Archives -Микрофилм бр. T-314, рола 1457, снимци 1133-1137.)

Уклањање

Замолио бих све,да не уклањају текстове друге стране и обратно.Покушавамо да буде објективни,ако вам се тај принцип не допада,потражите другу разбибригу. Црни Бомбардер!!! (†) 00:03, 19. новембар 2010. (CET)

Садржај чланка

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора--Autobot (разговор) 07:57, 17. октобар 2013. (CEST)