Разговор:Православни манастири у Републици Српској/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

требала би увечана мапа, али уместо имена дај бројке, јер че све бити забачено, има их превише. --Mile (разговор) 22:00, 4. август 2010. (CEST)

A možda i hoče ovako... --Mile (разговор) 23:14, 4. август 2010. (CEST)

Trebinje

Kod Trebinja ih ima nekoliko, bilo bi dobro da posebice stavimo kartu za onaj okoliš a tamo jednu tačkicu i nabrojaš koji su... --Mile (разговор) 23:59, 4. август 2010. (CEST)

To su Petropavlov, Duži, Gračanica, Dobrićevo, Zavala, Tvrdoš. --Mile (разговор) 00:03, 5. август 2010. (CEST)

Цркве

Да ли је могуће да само СПЦ има манастире на простору РС? --178.223.143.62 (разговор) 16:01, 5. август 2010. (CEST)

име

Требало би овоме чланку променити име у Списак манастира у Републици Српској. --Павлица причај 22:54, 14. мај 2012. (CEST)

Katolička crkva

Ako govorimo o Manastirima u RS zar tu onda ne spadaju i katolički manastiri/samostani, kao npr Samostan Marije Zvijezde...dakle nije ovo spisak manastira SPC u RS...--ANTI_PRO92 (разговор) 20:50, 7. октобар 2015. (CEST)

Па ко ти брани да унесеш католички манастир у чланак? --Жељко Тодоровић (разговор) 16:26, 8. октобар 2015. (CEST) с. р.

Направи посебну страницу "Самостани у Републици Српској", јер сами католици називају своје манастире самостанима. --BosnaSRB RS (разговор) 19:33, 8. октобар 2015. (CEST)

Не треба нови чланак за пар ставки. Није Република Српска католичка земља па да обилује католичким манастирима. Чланак је уопштен, не говори само о православљу. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:18, 8. октобар 2015. (CEST) с. р.

Мора бити посебан чланак јер је наслов манастири, а не самостани. Назив манастир се данас у нашим крајевима искључиво везује за правослано, док самостан заузима посебно мјесто. --BosnaSRB RS (разговор) 00:57, 9. октобар 2015. (CEST)

Ne slažem se ...ukucaj Самостан pa vidi gde te ta stranica vodi...struktkurno se radi o istim stvarima...manastir nije isključivo pravoslavni naziv...ako insistiraš na SPC onda promeni ime članka u Manastiri SPC u RS...a onda se tu ipak ponovo mora voditi računa jer arheološka nalazišta/bivši manastiri nisu vlasništvo SPC...--ANTI_PRO92 (разговор) 03:09, 9. октобар 2015. (CEST)

У нашим крајевима јесте. Неће бити никакве промјене назива у "Манастири СПЦ у РС", јер можда Руси у Мокром крај Пала своју цркву прогласе за манастир. Да се изразим у стилу предсједника Милановића не могу се мјешати крушке и јабуке. Дакле остаје овако. --BosnaSRB RS (разговор) 03:44, 9. октобар 2015. (CEST)

Kakvim vašim/našim krajevima? (Šta vikipedija nije)...osnovna svrha članka je da zadovolji enciklopedijske kriterijume, a jedna od njih je tačnost...trenutni naslov članka sa ovim sadržajem ne odgovara (ako ne stavimo i manastire drugih hrišćanskih denominacija) kriterijumu enciklopedijske tačnosti...elem, ovde na projektu samo važi snaga argumenata i to je jedino što prolazi...nije ovaj članak ničija privatna prćija, niti moja niti tvoja, da može da ga svojata kako mu padne na pamet! --ANTI_PRO92 (разговор) 07:40, 9. октобар 2015. (CEST)

Читате ли вас двојица шта вам Жељко пише? Не кажем да искусни корисници попут њега овдје не могу погријешити, али вјерујте ми да су прилично често у праву. Самостани јесу манастири, а католичких манастира у РС нема довољно за посебан списак, нити чланака о њима има довољно за посебну категорију и мислим да би ју требало избрисати.--Слободни умјетник (разговор) 08:04, 9. октобар 2015. (CEST)

Pa onda nikakav prob..neka se unese taj manastir u članak/mapu/strukturu čl. i gotov spor...ja sam za unošenje, ne osporavan ga...--ANTI_PRO92 (разговор) 08:14, 9. октобар 2015. (CEST)

Унеси, то ти је Жељко и рекао. Поред тог самостана знам да постоји још бар један у БЛ, један у Александровцу и један у Новој Тополи. Можеш слободно и њих унијети иако још немамо чланке о њима. Овдје можеш наћи њихове називе.--Слободни умјетник (разговор) 08:23, 9. октобар 2015. (CEST)

Види да ти кажем, не може, јер би то било као кад би Амфилохија сврстао заједно са Винком Пуљићем или оца Тадеја у бенедиктанце. Да би се доприносило овој теми, мора се посједовати бар неко основно знање. --BosnaSRB RS (разговор) 11:53, 9. октобар 2015. (CEST)

Основа чланка је територија Републике Српске, а не православље или католицизам. Садржај чланка не описује какав је православни, а какав католички манастир, него говори о њима као објектима, споменицима. Само их набраја, нема теологије. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:28, 9. октобар 2015. (CEST) с. р.

Већ сам навео разлоге, дакле не може, ако није јасно прочитај све од почетка. Самостани под посебну категорију, нема везе што их је мало они заслужују посебан чланак. Ствари су једноставне. Погледај https://hr.wikipedia.org/wiki/Manastir . Не може у овај чланак, јер би то било као кад би Амфилохија сврстао заједно са Винком Пуљићем или оца Тадеја у бенедиктанце. --BosnaSRB RS (разговор) 17:49, 9. октобар 2015. (CEST)

То је само твој став, ништа релевантно нити чињенично. Чланак је такав какав је, основа му је територија Републике Српске. Набраја објекте. Православна и католичка јерархија нису упоредиве са грађевинама које се спомињу у контексту историјских споменика. --Жељко Тодоровић (разговор) 17:56, 9. октобар 2015. (CEST) с. р.

Замјена теза! Овде ништа ниси изнио већ само доносиш неке закључке без икаквог покрића. Већ сам навео разлоге, дакле не може, ако није јасно прочитај све од почетка. Самостани под посебну категорију, нема везе што их је мало они заслужују посебан чланак. Ствари су једноставне. Погледај https://hr.wikipedia.org/wiki/Manastir . Не може у овај чланак, јер би то било као кад би Амфилохија сврстао заједно са Винком Пуљићем или оца Тадеја у бенедиктанце.--BosnaSRB RS (разговор) 18:00, 9. октобар 2015. (CEST)

То је све опет паушално и чисто понављање. Постоје правила категорисања, а не да се поводимо произвољностима типа нека што их је мало. Овај чланак није уопште „вјерски чланак“ него чланак о Републици Српској. Стога се не може поредити са православном и католичком јерархијом које припадају теолошкој грани. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:22, 9. октобар 2015. (CEST) с. р.

Слажем се са Жељком...--ANTI_PRO92 (разговор) 22:28, 9. октобар 2015. (CEST)

БоснаСРБ РС, нас тројица овде смо изнели аргументе за, једини си овде против...јел имаш још који аргумент против или?? --ANTI_PRO92 (разговор) 22:28, 9. октобар 2015. (CEST)

Нисте изнијели ниједан аргумент. Изнесите аргументе. "Овај чланак није уопште „вјерски чланак“ него чланак о Републици Српској"; овај чланак јесте вјерске природе, јер се зове Манастири и обрађују се вјерски објекти а не "обичне" грађевине ! Креирајте засебну страницу у томе вас подржавам. Приједлог назива нове странице "Самостани у Босни и Херцеговини"‎, овим би се обухватили сви самостани у Босни. У чланку би требала бити карта са јасном позицијом, самостана опатија. --BosnaSRB RS (разговор) 01:18, 10. октобар 2015. (CEST)

Samostani nisu verski objekti???...čoveče u članku se govori o manastirima, dakle objektima posebnog tipa vezanim za hrišćansku versku praksu koji imaju svoje unutrašnje logike itd itd...nije ovo ekskluzivna vikipedija RS/BiH pa da može da se primenjuje strogo lokalni kontekst koji ti ovde zagovaraš...ovo je univerzalni projekat, a i govornici srpskog jezika ne žive samo u RS...ako želiš da praviš članak o pravoslavnim manastirima u RS, promeni ime članka...dok god je ime članka ovako, naravno da svi manastiri (i katolički i pravoslavni) u RS idu u članak...alternativno rešenje je da se razdvoje članci *manastir* i *samostan*, i ukoliko se ide tim putem, neko bi te, ili bilo koga, blokirao uz obrazloženje vandalizma, jer su to iste stvari...da ne pominjem ekonomiku cele teme, na šta su Željko i S. umjetnik upozorili i koja ovde takođe mora da bude uzeta u obzir...ovo što ti zagovaraš čak i semiotički nije ispravno, jer kad bi govorio o hrišćanstvu u RS ili BiH npr. to bi iziskivalo negiranje pojma Hrišćanstva jer ne postoji Hrišćanstvo, nego samo Pravoslavlje i Katoličanstvo u RS ili BiH...manastir je deo (sve)hrišćanske kulturne baštine/imaginacije i stoga, pod postojećim naslovom članka, potpuno nezavisno kojoj denominaciji pripada, ide u članak...(da ne pominjem apsurdnost da pojmovna razlika koju ti navodiš sigurno ne može važiti za arheološke lokalitete, koje si uneo...to su arheološki lokaliteti, dakle ne živo praktikujući predmeti,m da bi za njih važio lokalni diskurs (isto kao što se i za temelje srušene crkve iz npr 12. veka ne kaže temelji srušene pravoslavne (ili katoličke) crkve, nego samo crkve))...uz naravno stalno insistiranje na ekonomici koju je pomenuo Željko kao korisnik sa najvećim stažom ovde...koji veoma dobro zna čemu vodi ludačko produkovanje kategorija sa jednim člankom u njima, opterećenje enciklopedije i stvaranje jednog nepreglednog galimatijasa od kategorija, duplih kategorija, preusmerenja itd...i o tome treba kasnije neko još da se brine...--ANTI_PRO92 (разговор) 02:20, 10. октобар 2015. (CEST)

Изврћеш моје ријечи. Не могу ићи у овај чланак. Имаш наткатегорију Категорија:Религија у Босни и Херцеговини, у оквиру ње су све религије. У склопу Категорија:Католицизам у Босни и Херцеговини креирај нови чланак. Твоје понашање нагиње вандализму. Остатак твог текста немам намјеру коментарисати јер је безначајан. --BosnaSRB RS (разговор) 02:44, 10. октобар 2015. (CEST)

Dečko, ti ovde jedini vandališeš jer se protiviš uvođenju istine u članak i pokušavaš da konzerviraš neistinu...nije ovaj članak, niti ova enciklopedija tvoja privatna prćija da ti možeš ovde da naređuješ nekome kako će da se ponaša, da defamiraš itd...evo ja ti garantujem da će biti uneto u članak!...odnosi su 3:1...suvisla argumentacija je priložena gore--ANTI_PRO92 (разговор) 07:25, 10. октобар 2015. (CEST)

Да, сувисле аргументе сам изнио горе. Ти ниси изнио ни један валидан аргумент, стога би било најбоље да размислиш мало о овој теми. Колико си запео, до сада си могао урадити један користан чланак. Остаће овако. --BosnaSRB RS (разговор) 15:55, 10. октобар 2015. (CEST)

Реч манастир се односи на религиозни објекат у којем живе припадници одређене верске заједнице. Најшире је прихваћена у хришћанству, али такође се монашке заједнице у будизму називају манастирима (чувени будистички манастир Шаолин). Реч самостан карактеристична је за хрватски језик и означава управо манастир (чак и на хр википедији стоји да је то превод грчке речи монастерион). Хиљаду пута сам видео да се у хрватским медијима користи реч самостан и за православне манастире, посебно за оне које нису под ингеренцијом СПЦ. Како ово није википедија на хрватском језику, категорија Самостани у РС-у је бесмислена и биће обрисана. Римокатолички верски објекти у РС треба да буду у категорији Католички манастири у РС. Резиме: у овај чланак са оваквим насловом убацити све верске заједнице типа манастира (значи и римокатоличке) или чланак применовати на назив Православни манастири у Републици Српској. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:32, 10. октобар 2015. (CEST)

У потпуности се слажем са тобом ΝικόλαςΜπ. . Термин самостан је употријебљен, јер не желим да се да се у исту категорију сврставају са православним манастирима и због тога што је термин самостан у активној употреби код римокатолика, који термин готово искључиво везују за римокатоличке манастире. Преименуј чланак у Православни манастири у Републици Српској. --BosnaSRB RS (разговор) 18:10, 10. октобар 2015. (CEST)

У реду. Чланак ћу да преименујем. И даље сматрам да у свом чланцима реч самостан као кроатизам треба да буде замењен са нашом речи манастир --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:18, 10. октобар 2015. (CEST)

Slažem se sa logikom koja je upotrebljena prilikom promene, koju sam i sam argumentovao gore...no stava sam da je promena ipak otišla u pogrešnom pravcu, a iz same strukture članka...jer se, naime, u članku govori uopšteno o manastirima na teritoriji RS i ingerenciji RS tj. nadležnih institucija da vode računa o tim objektima, da su oni deo kulturnog blaga RS i turističke ponude itd...ovo bi sugerisalo (ime članka *pravoslavni*), sobzirom na strukturu/sadržaj članka, da institucije RS, sekularnog državolikog entiteta, sa svog aspekta prave neku vrstu (institucionalne) razlike u ophođenju sa svojim kulturnim blagom (dakle *pravoslavlje* kao kulturno blago, a ne *manastir* kao kulturno blago), a ne da ga posmatraju integralno kao načelno kulturno blago o kome RS mora da se stara...dakle dokle god se u članku navodi institucionalni, uopšteni aspekt priče i zakonskih okvira u kojima deluju (koji ne prave razliku između *pravoslavnog* i *katoličkog*, nego samo poznaju *kulturno blago (manastir)*), a u naslovu se sa ovim *pravoslavno* sugeriše kao da je to *pravoslavno* od neke važnosti za RS i njene institucije, ili za ovu strukturu članka gde se, ispravno, samo navodi onakvo kakvo je stanje, onda mislim da je promena u *pravoslavno* pogrešna jer postoji izričiti razmak između intencione namere da se opisuje stanje onakvo kakvo je i naslova, gde naslov (u odnosu na sadržaj članka), navodi na pogrešan trag da je to što je *pravoslavno* od neke važnosti za institucije RS (tj. za sadržaj ovog članka), a NIJE!

RS je sekularni entitet (čl. 10, 25, 28, 108, 115... Ustava RS)...sa svog aspekta, ona ne gleda, i ne sme da gleda (to je u njenom bitku), kroz naočare religije...njoj je religija potpuno strana i organski je odvojena od nje...promenuti naslov ima opravdanje ukoliko bi se u članku, npr. opisivala istorija duhovnosti i manastirskog života u pravoslavnim manastirima u RS, tradicija, trenutno stanje i način života itd...no pošto to nije slučaj!, nego se u članku opisuje stanje postojećih zakonskih okvira RS i institucija koje su nadležne da se njima bave, za koje je od sekundarnog značaja (da ne kažem APOSLUTNO SVEJEDNO) da li je neki manastir katolički, budistički, šinstoistički ili pravoslavni, trentno naslovno rešenje nikako nema opravdanje!, jer sugeriše da RS svoja kulturna dobra (u ovom slučaju manastire) deli po tome kojoj denominaciji/religiji pripadaju, što je potpuno apsurdno i neistinito!

Rešenje: Sve manastire u RS ubaciti u članak, dakle uključujući i pomenuti katolički, (naravno za par godina možda bude i neki budistički npr., koji bi svakako opravdano ušao u ovaj članak i kategoriju) i izbrisati ovo *pravoslavno* iz naslova jer nameće pogrešan trag/neistinu realnom institucionalnom stanju (tj. sadržaju članka)...--ANTI_PRO92 (разговор) 00:40, 11. октобар 2015. (CEST)

Иване за бога милога, који коментар хаха. Нисам сигуран ни да си ти сам сигуран у то шта си написао и шта у ствари желиш. Чланак је посвећен православним манастирима на територији РС-а и то је то. Какве везе има секуларни карактер државе са тим? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:58, 11. октобар 2015. (CEST)

U članku se govori o :представљају и туристичку понуду Републике Српске. Православни манастири у Републици Српској по својој старости варирају од предосманског периода, па до модерног доба.[1] Манастири су културно-историјско богатство Републике Српске и као такви су под заштитом Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске.., nadalje: Завод за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске је извршио археолошка ископавања, козервацију и рестаурацију фреско сликарства, и обнову Манастира Гомионица (1994-1996). У периоду (1994-1995) је извршено археолошко ископавање манастира Ступље.[2]

Обнова манастира Озрен је извршена 2000. године. Године 2003. су извршени испитивачки радови на зидном сликарству и олтару цркве манастира Добрићево. У манастиру Добрун су 2004. вршена археолошка ископавања, обнова цркве, као и конзервација и рестаурација фреско сликарства манастира Добрун. У манастиру Папраћа и манастиру Ломница је 2006. извршена конзервација фреско сликарства...dakle sokoro ceo članak govori o tome kako su manastiri u RS turistička ponuda (a kao kaolički nije, nego samo pravoslavni) i da Zavod za zaštitu kulturno istorijskog i prirodnog nasljeđa RS obavlja svoj posao...za taj isti zavod je aposlutno svejedno da li je manastir katolički, pravoslavni ili budistički...to NIJE osnova poslovanja tog zavoda, nego staranje o kult, ist. nasleđu itd itd. bez obzira da li je ono pravoslavno ili šintoističko...dakle, dok god članak po sebi govori o opštim mestima (temama), kao što je posao Zavoda ili da je to deo turističke mape, a ne o nečemu specifičnom vezano za manastire po sebi (pravoslavni monaški život, tradiciju, istoriju pravoslavnog monaštva u RS, današnje okolnosti itd itd..), onda je ovo *pravoslavni* u nazivu potpuno neopravdano i (čak) pogrešno...rešenje sam naveo...ne vidim šta nisi razumeo u mom prethodnom komentaru...ista bi pogreška bila npr, kad bi napravio članak Jezera u RS i u članku krenuo da pišem (opštu) definiciju jezera, kako se jezera načelno dele...dakle ništa specifično vezano za konkretne karakteristike jezera u RS...a članak opravdavam time što sam ih pored ovog uobičajenog (što stoji u drugim člancima gde treba da stoji), samo taksativno naveo jezera...ili još banalnije, nastavnica te na odgovaranju pita *Reci mi nešto vezano za jezera u Srbiji*, a ti odgovaraš *Језеро је природно удубљење, депресија, на копну испуњено водом, које није директно повезано са светским морем, а које је релативно великих димензија. Званично у класификацији се не примењује минимална површина коју треба да захвата језеро, али се често помиње да језеро не би требало да има површину испод 1 хектара. Језера могу имати притоке, отоке, а језеро које има и притоку и отоку зове се проточно језеро. Највећа и најдубља језера су тектонског порекла. У њима се налази преко 95% укупне количине језерске воде. Ова језера испуњавају удубљења настала тектонским покретима, односно тектонским поремећајима Земљине површине. Највеће језеро (по површини и количини воде) је Каспијско језеро. Најниже језеро је Мртво море (око 400 m испод нивоа мора), најдубље Бајкалско језеро (1.620 m). Најбројнија су ледничка језера.*...debilnije ne može biti...--ANTI_PRO92 (разговор) 22:24, 11. октобар 2015. (CEST)

Ili još skraćenije da ti objasnim...:Чланак је посвећен православним манастирима на територији РС-а и то је то..NIJE..članak je posvećen radu Завода за заштиту културно историјског и природног насљеђа Републике Српске...a ako pogledaš inicijalno kako je debata uopšte počela (dakle zašto i katolički manastir ne ide u ovaj članak sa ovakvim sadržajem) razumećeš primedbe..--ANTI_PRO92 (разговор) 22:32, 11. октобар 2015. (CEST)

Чекај мало... Одакле теби уопште идеја да је чланак посвећен раду Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске? То си закључио по томе јер на пар места стоји да тај завод финансира рестаурације појединих објеката који имају статус културног наслеђа? Па ко ће да ради рестаурацију, ако не надлежна институција? Ипак ја мислим да ти уопште ниси схватио поенту овог чланка. Чланак сада представља списак манастира СПЦ на територији РС, и не видим у чему је проблем? А тек ми није јасна компарација са језерима? И како си уопште дошао до тога да од наслова Манастири у РС дођеш до Завода за заштиту к-и споменика РС? Сви слични објекти од националног значаја у било којој земљи света се налазе под заштитом одговарајуће националне институције (зато и јесу национални споменици) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:31, 12. октобар 2015. (CEST)

Jel se ti prisećaš kako je cela rasprava počela??Počela je tako što dotični gore nije hteo da unese jedan katolički manastir u članak o Manastirima u RS...sad bi trebalo da napravimo članak Katolički manastiri u RS, u kom bi se našla ista ova opšta mesta kao u ovom članku (dakle ništa autohtono vezano za katoličke/pravoslavne manastire u RS), a to je opis posla Zavoda...da bi na kraju neka pametnica za godinu dana došla i rekla sebi...pa bože, ovo su POTPUNO ISTI članci...napravila članak Manastiri u RS, ubacila u spisak, pored ovih, jedan katolički manastir i sličicu, izbrisala nepotrebne kategorije i rekla evo članka o svim manastirima...to su dva klika...jer u taj članak ne bi imalo NIŠTA AUTENTIČNO da se inkorporiše osim posla zavoda (koje je OPŠTE MESTO)...

Evo, ja ću biti ta pametnica, pravim članak Manastiri u RS...da vidiš koja se sad sprdačina od svega ovoga pravi...--ANTI_PRO92 (разговор) 21:44, 12. октобар 2015. (CEST) Није НиколаБ овдје разумио о чему је ријеч. Зато је услиједило непотребно именовање и неправилно категорисање. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:26, 11. октобар 2015. (CEST) с. р.

Шташ кад сам мутав. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:47, 11. октобар 2015. (CEST)