Разговор:Романијски корпус ЈВуО/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Romanijski korpus nikako nije mogao imati 5000 ljudi pod oružjem. -- Bojan  Razgovor  07:50, 12. јун 2016. (CEST) Да, у почетку је имала много више.--BosnaSRB RS (разговор) 15:55, 12. јун 2016. (CEST)[одговори]

A cime je bila naoruzana :) -- Bojan  Razgovor  19:06, 12. јун 2016. (CEST)[одговори]


Борци Романијског корпуса су били наоружани већином полу-аутоматским оружјем, и мањим дијелом аутоматским. Број од 5.000 наоружаних четника у корпусу био је утврђен у јесен 1943. када је Драгољуб Михаиловић захтјевао од свих команданата извјештаје о бројности и наоружању. Бројност током прве половине 1944. је био свакако већи од 5000, али није тачно утврђен, зато се користи податак из јесени 1943. а такође се може узети и као просјечно бројно стање. Romanijars (разговор) 20:51, 12. јун 2016. (CEST)[одговори]

Jesen 1943. je period kada su četnici zapadno od Drine poraženi posle bitke na Neretvi. Jesen 1943. je period kada partizani iz istočne Bosne i Crne Gore pokušavaju da prođu u Srbiju. Četnički korpusi u Srbiji, gde su se još držali, su imali nekoliko stotina do koju hiljadu loše naoružanih ljudi. Nemoj da veruješ svemu što čuješ od Mihailovića. Sila od 5000 naoružanih ljudi bi predstavljala značajan izazov za partizane i promenila bi tok istorije. -- Bojan  Razgovor  04:04, 13. јун 2016. (CEST)[одговори]

О томе ко је побједио а ко изгубио на Неретви, може се посебно расправљати, али је ноторна чињеница да су много веће губитке имали партизани у тој бици него четници, уз то су само дијелови Романијског корпуса учествовали у бици, са минималним губицима, тако да то није утицало на њихову бројност.Romanijars (разговор) 17:27, 13. јун 2016. (CEST)[одговори]

Jel vama vasa istorija smesna - 5000 dobro naoruzanih ljudi koje do kraja uniste partizani? Pogledaj gde su bili partizani pre bitke na Neretvi, a gde posle. Partizanima su gubitke nanosili Nemci, Italijani, ustase i cetnici, dok su cetnici oterani od mosta od desetkovanih partizana. -- Bojan  Razgovor  19:35, 13. јун 2016. (CEST)[одговори]

Чињенице о борби, војсци, оружју, и уопште о ЈВуО, су годинама намјерно лажиране, искривљаване, фалсификоване, лажиране, деградиране, а све од стране званичне власти црвено обоје. Податак који скоро нико не зна, је рецимо и то да управо на Неретви, партизани и четници нису хтјели да се боре једни против других, јер су то била браћа, кумови, рођаци, пријатељи. Мање познат је и податак да је казна за заробљене Четнике од стране комуниста било само то да их је Пеко Дапчевић само критиковао због избора војске у којој су се обрели.Обје дурмиторске бригаде и Санџаклије издали су, јер су јавно изјавили да неће да се боре против својих синова, сестара и браће који се налазе у редовима комуниста. При наиласку комуниста исте су поздрављали са песницом и узвиком: “Смрт фашизму”! Пар дана касније, 18. марта Петар Баћовић извјештава Михаиловића: „Овог момента вратило се 10 Црногораца никшићке бригаде који су били заробљени код бољшевика.--Сарајлија! (разговор) 20:42, 13. јун 2016. (CEST)[одговори]

Да су четници силом терани да се боре против партизана је тачно. Они који су на силу мобилисани нису хтели да се боре, они који су мрзели партизане јесу. Ухваћени партизани би били обично били стрељани и партизани нису имали шта да изгубе. Док су четнике поштеђивани и нису имали разлога да се боре. Али овде је проблем наводних 5.000 наоружаних четника. Да ли некоме има смисла да су партизани тек тако уништили ову наводно велику и јаку војну формацију? -- Bojan  Razgovor  20:53, 13. јун 2016. (CEST)[одговори]

Да ја разумијем о чему ти причаш, али опет мораш имати на уму, да сарајевско-романијски крај, у Другом рату, је био изричито четнички, крај, ја сам одатле и знам то из прве руке, моји сви су били у четницима, и пар ђедова је чак ухваћено са Савом Дерикоњом. Народ сарајевско-романијског краја је масовно био у ЈВуО, и то не само српски народ, него и муслимански. Даље, ако узмемо податак да је само Сарајево, или сарајевски басен, данашњи Кантон Сарајево, 1945. године имало око 115.000, пола од тога су били Срби, и кад се на то додају још Власенички, Рогатички и Калиновачки, крајеви који су улатили у Романијски корпус ЈВуО, тада имамо цифру од најмање 70.000 Срба на том простору, ако наравно одбацимо жене, старце и дјецу, а узмемо чињеницу да је у и око Сарајева, био већи број касарни бивше војске са наоружањем, и то да је врло мали број био у партизанима врло лако се може доћи до чињенице, од најмање 5.000 наоружаних припадника ЈВуО. Наравно, ту је и издаја, савезника ЈВуО и прелазак на страну њихових непријатеља, и удружена борба свих војски против ЈВуО, на самом крају рата.--Сарајлија! (разговор) 21:08, 13. јун 2016. (CEST)[одговори]

Čak i da je bio 100% na strani četnika, 5.000 naoružanih četnika u ovom korpusu je verovatno fikcija. Da je taj narod bio čvrsto uz četnike, partizani ne bi tako lako uništavali četnike od bitke na Neretvi i naročito nakon Teheranske konferencije. -- Bojan  Razgovor  21:14, 13. јун 2016. (CEST)[одговори]

Али чекај, ти упорно понављаш, комунистичку "истину" о тим догађајима. То разбијање четника на Неретви, је једна од великих комунистичких лажи. У пређашњој поруци сам ти написао податак ,да је већи број бригада, напустио борбу због тога што нису хтјели да пуцају на своју браћу, рођаке, на свој народ. А то су каснији ствараоци историје Другог рата искористили за своју верзију о "разбијању" четника. Званична историја о Другом рату, није ништа друго до потпуно објелодањење оне пословице..."Историју пишу повједници". А кад већи број војски доведених са свих страна удари на једну војску, џаба што је народ уз њих, кад они ту немају никакве шансе. Имала је ЈВуО оружје на почетку, али чиме да се боре на крају рата, кад нема више савезника, сви прешли на страну црвених, и због тога су и пали на крају рата. А да, и да наведем један примјер, колико су ови "комунисти" залуђени том лажном историјом, доказује и то да на страници о њиховој борби, ЈВуО је стављена у исту колону са Усташама, Домобранима, Њемцима, Италијанима, колаборационистима. Ја кад сам покушао да раздвојим ЈВуО од њих и ставим их у посебну колону, закључано је уређивање.--Сарајлија! (разговор) 21:28, 13. јун 2016. (CEST)[одговори]

Наравно да су четници разбијени на Неретви. Партизани су пре операције Вајс имали Бихаћку републику, а поске битке на Неретви продрли су Црну Гору (која је до тада била сигурна зона за четнике). Како су партизани стигли до Црне Горе, ако нису разбили четнике. Или ти хоћеш да водиш логиком - победили смо НАТО 1999? -- Bojan  Razgovor  21:50, 13. јун 2016. (CEST)[одговори]

...--Сарајлија! (разговор) 01:08, 15. јун 2016. (CEST)[одговори]

Jebi ga, kad logika nije jača strana. -- Bojan  Razgovor  05:17, 16. јун 2016. (CEST)[одговори]

Име чланка

Милим да бих име чланка треабло да буде Романијски корпус ЈВуО или Романијски четнички корпус, без овога Горски штаб 220. Ово кажем на основу досадашње праксе код писања чланака о војним јединицама --Pinki (разговор) 21:46, 13. јун 2016. (CEST)[одговори]

Звао се првобитно Романијски корпус ЈВуО али су промијенили име с образложењем да код већине јединица ЈвуО пише Горски штаб.. Romanijars (разговор) 01:55, 14. јун 2016. (CEST)[одговори]

Овде се не ради само о преблему назива овог чланка, већ о називима свих корпуса ЈВуО, јер су називи рогобатни. Треба избацити оно Горски штаб. То је више као нека шифра. Назив једнице је свакако био Романијски корпус. --Pinki (разговор) 16:23, 15. јун 2016. (CEST)[одговори]


Што се мене тиче, нек се промијени. Romanijars (разговор) 23:27, 15. јун 2016. (CEST)[одговори]

Cetnicki korpusi

U bici na Jelovoj gori dve partizanske divizije, svaka po oko 3.000 ljudi, su porazile grupu od 6 jurišnih korpusa. Čisto da dobijete sliku koje veličine su bili tzv. četnički korpusi. Bolje da ne otvorim priču kako i čime su bili naoružavani. -- Bojan  Razgovor  02:51, 17. јун 2016. (CEST)[одговори]

@Romanijars:

Zbog šarolikosti svojih jedinica, a također i zbog četničkog običaja da iz propagandnih razloga pretjeruju s brojkama, vrlo je teško odrediti stvarnu veličinu četničkih snaga. U svom proglasu srpskom narodu od 1. decembra 1941, Mihailović je rekao da četnici imaju »u zemlji jednu jaku vojničku organizaciju, koja broji preko 300.000 duša.«[1] Kasnije je mnogo spominjana vojska od »200-300.000« četnika. Očito, neke su brojke uključivale ne samo grupe pod oružjem, već također i ljude s mobilizacijskih spiskova raznih poziva, za koje se pretpostavljalo da su prisutni na područjima pod četničkom kontrolom. U svom telegramu vladi u izbjeglištvu od 20. marta 1943. Mihailović govori da je organizirao najmanje 1000 ljudi u svakom srezu (kotaru) i to u 180 od 338 srezova u zemlji, ili ukupno 180.000 ljudi; u većini ostalih kotareva, osobito u Vojvodini, sjevernoj Hrvatskoj i sjevernoj Sloveniji, navodi da je djelovao potajno.[2] Ali prema majoru Vučkoviću, jednom od Mihailovićevih glavnih komandanata »ono što je u svim izveštajima iz tog doba bilo tačno, to je broj boraca sa dotične teritorije koji su se u slučaju dovoljnog naoružanja mogli osposobiti.«[3] Krajem 1943, kaže Vučković, jačina raznih korpusa u zapadnoj Srbiji kretala se između 2.500 — 3.000 ljudi, ali je bila mnogo manja u Istočnoj Srbiji i ravničarskim dijelovima zemlje. Još jedan izvor — Nedićev činovnik koji je bio prisiljen da neko vrijeme, tokom jeseni 1943, bude sa četnicima i koji se kasnije vratio u Nedićev tabor — govori nam da se 67. korpus pod komandom majora Velimira J. Piletića (glavnog Mihailovićevog komandanta u sjeveroistočnoj Srbiji) sastojao od pet brigada s ukupno oko 600 aktivnih četnika i štabom od oko 60 ljudi.[4] O četnicima u Crnoj Gori i NDH znamo s više sigurnosti. Početkom 1943. bilo je oko 40-50.000 četnika u Crnoj Gori i talijanskoj zoni NDH; u njemačkoj je zoni krajem 1942. oko 10.000 bosanskih četnika imalo sporazum na principu »živi i daj drugima da žive« s hrvatskim kvislinškim vlastima, a broj četnika »pobunjenika« koji su aktivno radili protiv vlasti NDH bio je nesumnjivo mnogo manji.[5] Nijemci su krajem 1943. procijenili stvarnu jačinu četnika u cijeloj zemlji kako slijedi: Slovenija 500, sjeverna Dalmacija i Lika 2.000, zapadna Bosna 1.500, istočna Bosna 3.000, Hercegovina 3.000, Crna Gora 5.000, jugozapadna Srbija 2.500, sjeverozapadna Srbija 3.000, srednja Srbija 3.000, područje planine Kopaonika 1.500, jugoistočna Srbija 3-4.000 i sjeveroistočna Srbija oko 2.000 četnika. To čini ukupnu snagu od 30.000 do 31.000 ljudi.[6] Naravno, kao što će se kasnije pokazati, tokom 1944. došlo je do porasta četničkih snaga i u Srbiji i u hrvatskoj marionetskoj državi.

— Jozo Tomasevic

Za čitaoce koji znaju koliki je korpus, moram napomenuti da su četnički korpusi bili samo nazivi, pa i kada je brojno stanje bilo nekoliko stotina ljudi, možda i manje.

— Ratko Martinovic

Dakle, naveo sam nekoliko izvora koji pisu o jacinni korpusa, sto baca sumnju da je ovaj korpus imao 5000 naoružanih četnika. Ti si uneo tvrdnju da ima 5000 naoružanih četnika, ti bi trebalo da objasniš zašto ta brojka odudara iz opsega. 5000 naoružanih ljudi je respektabilna formacija, a u članku ne piše kako je nastala, u kojim bitkama je učestvovala i kako je uništena. To je bitnije nego ko je kome bio posilni -- Bojan  Razgovor  05:08, 20. јун 2016. (CEST)[одговори]

Број од 5.000 је једини валидан јер је то извјештај Дражи. Ово што ти наводиш је чиста произвољност и пуста жеља. На основу чега је Јожо саставио извјештај? Одговор је пуста жеља.

Бројно стање корпуса 7.500 четника, по њемачким(Трећи рајх) изворима. Десетодневном извештај 369. дивизије од 10. октобра 1943. ---Бундес архив, Војни архив, РХ 26-369/61.--BosnaSRB RS (разговор) 20:41, 20. јун 2016. (CEST)[одговори]

Jesi ti corav? Vidis li reference? Može li link do tog iyvora? Je li vama ič sumnjivo da je jedinica od više hiljada ljudi tek tako pukla? Partizanske divizije su imale 3000 ljudi na početku bitke za Srbiju, pa su obrisale patos četnicima. -- Bojan  Razgovor  20:53, 20. јун 2016. (CEST)[одговори]

Ниси ништа написао везано за овај чланак.

Романијски корпус 7.500 четника, по њемачким(Трећи рајх) изворима. Десетодневном извештај 369. дивизије од 10. октобра 1943. - Бундес архив, Војни архив, РХ 26-369/61.

ЈВуО директни извор из 1943. године, 5.000 људи. --BosnaSRB RS (разговор) 23:29, 20. јун 2016. (CEST)[одговори]

To je propaganda. Sam Draža Mihailović je veliki lažov - toliko su četnički izvori pouzdani. Četnika i nije bilo toliko, niti su bili dobro naoružani. Razlog četničke kolaboracije je bio to što su bili slabiji od partizana, što im je uvek falilo oružja i municije. -- Bojan  Razgovor  04:41, 21. јун 2016. (CEST)[одговори]

  1. ^ Mikrofilm br. T-311, rok 192, snimci 323-345.
  2. ^ Živan L. Knežević, Why the Allies Abandoned, dio 1, str. 6-7.
  3. ^ Vučković, »Gerilske formacije«, str. 72.
  4. ^ Izvještaj Nijemcima 31. decembra 1943. Mikrofilm br. T-311, rola 189, snimci 232, 237.
  5. ^ Mikrofilm br. T-501, rola 264, snimci 568-569, 583. Za detalje vidi Glavu 7, str. 206-210.
  6. ^ Mikrofilm br. T-311, rola 189, snimci 262.