Разговор:Трпимир/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Ugledna hrvatska povjesničarka, Nada Klaić, ukazala u svojim radovima, da je ovaj dokument grubi falsifikat, kao i većina drugih dokumenata splitske crkve. --Miut (разговор) 13:38, 20. новембар 2011. (CET) Како можеш користити наду Клаић као литературу, а не навести да је чист фалсификат да Је Трпимир краљ Хрвата. Он је само краљ Славена.--Miut (разговор) 13:40, 20. новембар 2011. (CET)

Ја мислим да је то већ и наведено у чланку, зар не? И остави ме на миру, већ једном. Чланак још није готов, а ти си већ нашао да га нападаш. Престани да ме уходиш по пројекту, постаујеш грозоморно напоран. --Јагода испеци па реци 13:44, 20. новембар 2011. (CET)

Немам ја тебе што уходити, него се види у последњим изменама и везано је за претходни чланак. Начин на који је то наведено није довољно добро, јер би требало рећи јасно у наслову да модерна историја одбацује Трпимирову даровницу и то да је он краљ Хрвата. старији нису знали да се радило о фалсификату. Међутим реченица је ватикански вешто сложена да се избегне истина да је чист фалсификат и да је све доказано.--Miut (разговор) 13:50, 20. новембар 2011. (CET)

Ово је исто чланак са нарушеном неутралношћу. Људи су доказали да се ради о фалсификату и то знају новији историчари. Они раније нису знали. А чланак је конципиран као да је та даровница тачна, а тек тамо неко поставља питање о њеној веродостојности. Молим те да се уозбиљиш кад пишеш чланак.--Miut (разговор) 14:01, 20. новембар 2011. (CET)

А ја тебе молим да ми се скинеш с грбаче. Ухођење по Википедији није дозвољено и можеш због тога добити и трајни блок. --Јагода испеци па реци 14:11, 20. новембар 2011. (CET)

Не ради се ни о каквом ухођењу него о томе да ниси споссобна да напишеш ћланак како ваља. То је нажалост проблем да фалсификате уваљујуш као истину.--Miut (разговор) 15:03, 20. новембар 2011. (CET) Чланак напиши непристрасно и престани да вређаш и немој фалсикикат да сматраш за истину.--Miut (разговор) 15:06, 20. новембар 2011. (CET)

A ti prvo pročitaj šta piše pa onda pljuj. No, već je dokazano da tebi i tebi sličnima čitanje s razumevanjem nije jača strana. Zato, zaobiđi me. --Јагода испеци па реци 18:12, 20. новембар 2011. (CET)

„ Један корисник управо ради на овом чланку. Моле се остали корисници да допусте да заврши са радом. ” — Pavlica talk

Ево како то раде Хрвати данас: Državni falsifikat, и то у 21. веку. Треба бити јако пажљив при преношењу оваквих текстова са википедије на хр. језику, посебно ако немате при себи литературу која је референцирана. --SmirnofLeary (разговор) 15:39, 20. новембар 2011. (CET)

Daj Smirnofe, kakve veze ima ovo sa Trpimirom? I što ti je referenca, ubilo se. Tračersko-skandalozna novina koja svaku vest naduvava do nezamislivih granica. Zapravo, dobro je što sam krenula da prebacujem ove članke, jer sam konačno otkrila svoju debelu zabludu: mislila sam da je naša viki drugačija, ali ovo samo pokazuje da smo isti kao i svi drugi: od onih koji pišu enciklopediju zadojenih mržnjom prema svemu što nije srBsko ne mođe čovek da živi. Samo gledate kako nekog da povredite, kako nekog da uvredite, da ga za srce ujedete, oglođete mu meso s kostiju i onda ga pustite da umre u laganim mukama. Ovo je tužno i pretužno. Ja nikad nisam ni tvrdila da su ti članci savršeni, ali jedan ljudskiji pristup člancima sa čijim se sadržajem ne slažemo ovde je izgleda misaona imenica, jer izgleda da srBski petriJote zapravo i ne znaju šta je to. Muka mi je od vas.--Јагода испеци па реци 18:10, 20. новембар 2011. (CET)

Извини, али какав ти је ово коментар „Muka mi je od vas“? Којих то нас? До сада изнео само један коментар у којем сам навео да се слажем са Miut-овом опаском, што је недовољно да ме трпаш у исти кош са другима. Не видим зашто одговараш на такав начин. --SmirnofLeary (разговор) 19:58, 20. новембар 2011. (CET)

Сад је већ пристојније написано, али још увек се сусрећу изрази попут Хрватска, а Трпимир је како видимо био краљ Склавена, а не краљ Хрвата.--Miut (разговор) 18:20, 20. новембар 2011. (CET)

Каже се "Између 854. и 860. Бугари су напали Хрватску, коју је Трпимир с лакоћом одбранио", а међутим тада Хрцватска као појам није постојала, а Бугарис у нападали територије данашње БиХ, где је и дошло до сукоба, а то потврђује и Нада клаић.--Miut (разговор) 18:22, 20. новембар 2011. (CET)

Ok, promeni kako kaže Nada. Nemam ništa protiv. Napokon malo konstruktivnosti. --Јагода испеци па реци 18:25, 20. новембар 2011. (CET)

Треба рећи ад је он био кнез кнежевине, која су хрватски историчари називали Приморска Хрватска, а не да се то узима као неки историјски утемељен појам.--Miut (разговор) 18:28, 20. новембар 2011. (CET)

С обзиром на све речено, на то да је Јагоди указано да се ради о фалсификовању историје, те о пристрасним текстовима, ја бих замолио Јагоду да престане масовно копирање са хрватске википедије. --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:12, 20. новембар 2011. (CET)

Baš Čeliče, a ja bih tebe zamolila da prestaneš da me uhodiš po Vikipediji. Ako si toliko besposlen, idi radi nešto drugo. Opsesije nisu dobre za zdravlje. Ova vikipedija je postala zarobljenik jedne male grupe srBskih patriJota od kojih normalan svet ne može da diše ni glavu da digne, idu okolo i maltretiraju i iživljavaju se nad svima koji im nisu po volji, lažu, kleveću vređaju na najniže moguće načine, i rade BUKVALNO ŠTA IM PADNE NA PAMET, a oni koji bi trebalo da zaštite običnog korisnika ćute. Došlo je krajnje vreme, izgleda. --Јагода испеци па реци 09:20, 21. новембар 2011. (CET)

Коментар

Википедију не интересује истина, већ проверљивост. Све што је написано би требало да је потиче из угледних, поузданих извора. Када дође до опречних ставова, постоји смерница како деловати јер википедију не инстерсује једна истина™, већ да поброји све истине које ће кориснике интересовати, које имају грам значаја. Научите да пишете и за непријатељску тачку гледишта. Ово је страница ра разговор о чланку и само о чланку и служи да се чланак исправи. Рећи да је нешто нетачно (можда јесте, можда није)само зато што су особе које то тврде друге националности је Ad hominem напад. Стога је потпуно небитно одакле је преписан, шта би било да је преведен са немачке, енглеске, руске или шпанске. Ако постоји проблем треба тачно знати рећи где је. -- Bojan  Razgovor  12:04, 21. новембар 2011. (CET)

---

Хрватски историчар hr:Tomislav Raukar о Трпимировој даровници у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загеб 1971 том 8 стр 375. дословно каже:

Trpimirova isprava iz 852, kojom splitskom nadbiskupu dariva crkvu sv. Jurja na Putalju, sačuvana je tek u prijepisu iz XVI. st.,zbog čega, kao i zbog njezine diplomatičke forme (tzv. privatna isprava), u historijografiji postoje različita mišljenja o pitanju njene vjerodostojnosti. U svojo povijesnoj jezgri ona govori o dograđenoj organizaciji hrvatske države u sredini IX. st. U ispravi iz 852 T. se naziva „dux Chroatorum“, dok na kamenom natpisu iz Rižinica njegovo ime glasi: „dux Trepim(erius)“ (виду се на слици у нашем тексту)

Неки корисници у нашем тексту наводе Н. Клаић, а не наводе где је она рекла да је то чист фалсификат, јер то није наведена књига, а израз фалсфикат није употребљен. Своје сумње у вјеродостојност даровнице изнела је у свом делу O Trpimorovoj darovnici kao diplomatičkom i historijskom dokumentu, у Vijesniku za arheologiju i historiju dalmatinsku, 1960. Пре ње о томе је писао и М. Барада: Dvije naše vladarske isprave Загреб 1938. У овим делима се не наводи да даровница није постојала него се сумња у тачност јединог постојећег преписа из XVI века. Ово сам написао да помогнем колико могу (ако могу) и нећу даље учествовати у разговору.--Drazetad (разговор) 19:37, 24. новембар 2011. (CET)

Нисам рекао да је Нада Клаић рекла да је фалсификат, него да је доказала да је фалсификст, а ево сада цитата из њене књиге: И доиста неки елементи у Трпимировој даровници из 852. год која у данас познатој форми не може бити аутентична показују да је нјезина језгра, тј. даривање црквице св. јурја, чини се хисторијски точно, Нада Клаић, Повијест Хрвата у раном средњем вијеку,Загреб 1975, друго издање,стр 236 --Miut (разговор) 17:08, 25. новембар 2011. (CET)