Википедија:Проверљивост

Из Википедије, слободне енциклопедије
Правила и смернице Википедије
Глобални принципи
Шта је Википедија
Шта Википедија није
Игнориши сва правила
Стандарди који се тичу садржаја
Неутрална тачка гледишта
Проверљивост
Без оригиналног истраживања
Биографије живих људи
Рад са другима
Учтивост
Без личних напада
Без правних претњи
Консензус
Решавање сукоба
Више
Списак правила и смерница Википедије
Извори на Википедији
Три основна правила о садржају
Проверљивост
Без оригиналног истраживања
Неутрална тачка гледишта
Смернице
Поуздани извори
Навођење извора
Када наводити изворе
Информације и помоћ
Референцирање у тексту
Референцирање за почетнике
Фусноте
Референцирање у загради

Проверљивост на Википедији представља могућност која се пружа читаоцима да провере наведене изворе који директно потврђују информацију дату у чланку. Све информације на Википедији морају бити проверљиве. Праг за укључивање у Википедију је проверљивост, не истинитост — истина, сама по себи, без поузданог и проверљивог извора, није довољна. Зато, колико год да сте убеђени да је нешто истина, не уносите то у чланак уколико немате поуздан и проверљив извор за ту тврдњу. Међутим, с обзиром да постоје друга правила и смернице који такође утичу на садржај чланка, проверљивост сама по себи није довољна да би се неки извор укључио у чланак. Све информације које нуди Википедија треба да буду референциране пре свега поузданим и већ објављеним изворима, који одговарају теми чланка. На тај начин се гарантује читаоцима да информације које се нуде у чланку нису оригинално истраживање, као и да могу сами да провере информације из чланка у наведеним изворима. Сваки материјал који захтева извор а нема га, може бити уклоњен. Ово правило се примењује на сав материјал изложен у главном именском простору.

Проверљивост, без оригиналног истраживања и неутрална тачка гледишта јесу три основна правила Википедије на којима почива садржај њених чланака и зато је веома битно да уредници разумеју њихове кључне тачке. Чланци такође морају поштовати и правило о ауторским правима.

Правило[уреди]

1. Чланци треба да садрже само материјал који је објавио угледан и поуздан извор.
2. Уредници који додају нови материјал у чланак треба да наведу угледан и поуздан извор, у противном, било који други уредник може уклонити спорни материјал.
3. Обавеза да наведе угледан и поуздан извор јесте на уреднику који укључује материјал, а не на ономе који тежи уклањању.

Кад је потребан поуздан извор?[уреди]

Све што је доведено у питање или је могуће да буде доведно у питање[уреди]

Сви цитати или било који материјал који је доведен у питање или би могао бити доведен у питање мора бити референциран поузданим и објављеним изворима користећи инлајн референцирање. У референци мора бити наведен комплетан библиографски податак извора као и тачно место у самом извору где се налази одређена тврдња (тачан број странице, одељка, или неке друге поделе која постоји у самом извору). Детаљније информације можете наћи у Википедија:Инлајн референцирање.

Терет доказа[уреди]

Терет доказа лежи на уреднику који додаје или враћа уклоњен материјал. Материјал који није потврђен поузданим изворима у форми инлајн референце, може бити одмах уклоњен. Када и како уклонити такав материјал, зависи од самог материјала и целокупног стања чланка. Такође можете додати и шаблон {{чињеница}} код тврдње коју доводите у питање, као претходницу уклањању текста. [1] Такође, други уредници могу да се успротиве тренутном уклањању нереференцираног текста без давања времена да се пронађу и додају одговарајући извори. С друге стране, кад год сте у могућности, увек је боље да сами пробате да нађете извор за нереференциран материјал пре него што поставите шаблон или га уклоните.

Никада немојте додавати нереференциран материјал који може нанети штету угледу живих особа. Такође не треба да заборавите како се правило о БЖО примењује на групе[2]

Поуздани извори[уреди]

Шта се сматра поузданим извором?[уреди]

Реч „извор“ на Википедији подразумева три елемента: сам рад (документ, чланак, научни рад, књига), аутор рада (нпр. писац), и издавач рада (на пример, Матица српска, Просвета, БИГЗ, и сл.). Сваки елемент понаособ може утицати на поузданост.

Чланци треба да буду засновани на поузданим, независним и већ објављеним изворима који имају репутацију да проверавају чињенице и тачност оног што објављују. Извори морају бити већ раније објављени (и доступни јавности у неком облику); необјављени материјал не сматра се поузданим. Извори треба директно да потврђују материјал који је наведен у чланку и морају одговарати тврдњама које су у њему изнесене. Колико извор одговара, зависи од контекста. Генерално гледано, најбољи извори имају професионане методе за проверу и анализу чињеница, правних питања, доказа и аргумената; основно правило које се може следити јесте да што је количина провере и анализе објављених података већа, то је извор поузданији. Садржај који је везан за живе особе или медицину треба да буде посебно пажљиво референциран, а извори који се наводе за такве чланке, посебно пажљиво одабрани.

Доступне академске и научне публикације које су прошле стручну проверу обично су довољно поуздани извори за области као што су историја, медицина и наука. Међутим, оне нису једини поуздан извор за ове области. Може користити и материјал који се налази у поузданим неакадемским изворима, нарочито ако је објављен у угледним водећим дневним новинама. Такође је сасвим у реду користити и електронске медије, на које такође треба да се примењују исти критеријуми. Погледајте Википедија:Идентификовање поузданих извора.

Блогови дневних новина или часописа[уреди]

Многе дневне новине и часописи, као и друге издавачке куће објављују колумне на својим веб-сајтовима које зову блоговима. Ово могу бити прихватљиви извори уколико су аутори колумна професионалци, али их треба користити опрезно с обзиром да блогови можда не подлежу политици провере чињеница те новинске организације.[3] Када нека новинска организација објави мишљење на блогу, припишите ту изјаву аутору блога (нпр. „Пера Перић је написао...“). Никада немојте користити коментаре читалаца блогова. О блоговима који нису поуздани извори, погледајте одељак у даљем тексту о изворима чији су аутор и издавач исти.

Идентификовање поузданих извора [уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Википедија:Идентификовање поузданих извора

Ако желите да дискутујете о поузданости одређеног извора везаног за одређену тврдњу, отворите дискусију на Тргу Википолитика, и трудите се да своје ставове аргументујете правилима која су овде изнета. Као смерницу за дискутовање о поузданости извора можете користити Википедија:Идентификовање поузданих извора. У случају да постоји неслагање између текста овог правила и текста те смернице, правило има предност.

Непоуздани извори[уреди]

Сумњиви извори[уреди]

Сумњиви извори су они који имају репутацију да слабо проверавају или уопште не проверавају чињенице и истинитост вести које објављују, који немају озбиљан уреднички надзор или они са очигледним сукобом интереса.[4] Сумњиви извори су они који укључују (али нису ограничени на) веб-сајтове и публикације које подржавају ставове за које влада широко прихваћено мишљење да су ексремистички и промотивни, или који се углавном ослањају на трач, гласине и лична мишљења. Сумњиви извори треба да се користе само као извори о самима себи, нарочито у чланцима где су ти извори предмет чланка; погледајте ниже. Такви извори потпуно су неприхватљиви као извори о трећим странама што укључује тврдње о институцијама, живим или преминулим особама, или другим ентитетима. Одговарајућа употреба оваквих извора је веома ограничена.

Извори чији су аутор и издавач исти[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Википедија:Биографије живих особа#Избегавајте изворе чији су аутор и издавач исти

Свако може да направи лични веб-сајт или да плати штампање своје књиге, а онда да тврди да је стручњак у одређеној области. Због тога, медији чији су аутори и издавачи исти, као књиге, патенти, вести, лични веб-сајтови, отворени викији, лични или групни блогови, форуми, друштвене мреже као Фејсбук или Твитер, апсолутно су неприхватљиви као извори за чланке на Википедији. У такве изворе спада било који веб-сајт чији садржај углавном стварају корисници IMDb-ја или викији, итд. осим ако се материјал на таквим сајтовима јасно не приписује угледним члановима уредничког одвора сајта, а не корисницима.

Напомена: Овакви извори ипак могу бити поуздани, уколико је аутор признати стручњак у области која је тема чланка, и чији је рад раније био објављен у независним и поузданим публикацијама.[3] У сваком случају, будите веома опрезни при коришћењу таквих извора: ако је информација која се нуди заиста вредна објављивања, неко ће вероватно то ускоро и урадити.[5] Никад не користите изворе којима су аутор и издавачи исти као независне изворе о живим особама, чак и ако је аутор признати стручњак, познати истраживач, или писац.

Извори чији су аутор и издавач исти, или сумњиви извори као извори о њима самима[уреди]

Извори чији су аутор и издавач исти, или сумњиви извори могу се користити као извори за информације о самим тим изворима, обично у чланцима о њима и њиховим активностима, без услова да се мора радити о стручњацима чија су дела већ објављивана у независним публикацијама, под условом да:

  1. материјал не говори у корист теме чланка без икаквог критеријума, и да је по природи изузетан.
  2. не укључује тврдње о трећим странама;
  3. не укључује тврдње о догађајима који нису директно везани за извор;
  4. не постоји реална сумња у његову аутентичност;
  5. чланак није заснован већином или у потпуности на таквим изворима.

Ово правило се примењује на странице о друштвеним мрежама као нпр. Твитер или Фејсбук.

Википедија и извори који је копирају[уреди]

Не користите чланке с Википедије или са сајтова који копирају или пресликавају Википедијин садржај као изворе, јер Википедија не може бити сама себи извор. Такође, не користите изворе који садрже материјал који је преузет с Википедије како бисте референцирали тај исти материјал на Википедији, пошто то може проузроковати циркуларно референцирање.

Навођење Википедије као референце за описну тврдњу о самој Википедији није циркуларно референцирање, него је коришћење Википедије као примарног извора, при чему треба следити правила о примарним изворима.

Доступност[уреди]

Доступност извора[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Википедија:Штампани извори

Проверљивост у контексту доступности значи да други могу да провере да је материјал изложен у чланцима на Википедији био објављен у поузданим изворима. Принцип проверљивости не имплицира ништа у вези са лакоћом приступа тим изворима: за неке оналајн изворе потеребно је платити, док су други офлајн извори доступни само у универзитетским библиотекама.

Извори који нису на српском језику[уреди]

Пречица:
ВП:НЕСР
Vista-xmag.png За више информација видети Википедија:Расположиви преводиоци и Википедија:Без оригиналног истраживања#Преводи и транскрипти

Пошто је ово Википедија на српском језику, извори на српском језику увек имају предност над изворима на другим језицима, али само под условом да су доступни или да постоје извори на српском истог или бољег квалитета од оних на страном језику.

  • Кад цитирате извор на страном језику, наведите оригиналан текст и превод на српски, било у самом тексту чланка, било у напомени.
  • Кад наводите страни извор као референцу, није увек неопходно обезбедити и превод. Међутим, ако се постави питање да ли оригинални извор на страном језику заиста садржи информације које су извори за тврдње у чланку, релевантни делови оригинала и његовог превода на српски треба да се ставе у напомену.

Преводи који су објавилии поуздани извори имају предност над преводима википедијанаца, али преводи википедијанаца свакако имају предност над машинским преводима. Кад користите машински превод извора, проверите превод док не будете сигурни да је превод тачан и да је извор одговарајући. Кад шаљете оригинални материјал извора, водите рачуна да не прекршите ауторска права. Погледајте смерницу о коришћењу неслободног садржаја.

Друга питања[уреди]

Постављање шаблона на реченицу, одељак или цео чланак[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Wikipedia:Template messages/Sources of articles

If you want to request a source for an unsourced statement, consider tagging a sentence with the {{citation needed}} template by writing {{cn}} or {{fact}}. Other templates are available here for tagging sections or entire articles. Alternatively, leave a note on the talk page requesting a source, or move the material to the talk page and ask for a source there. To request verification that a reference supports the text, tag it with {{verification needed}}. Material that fails verification may be tagged with {{failed verification}} or removed. When using templates to tag material, it is helpful to other editors if you explain your rationale in the template, edit summary, or on the talk page.

Special care should be used in regard to material about living people. Unsourced or poorly sourced contentious material about living people should be removed immediately, not tagged or moved to the talk page.

Изузетне тврдње захтевају изузетне изворе[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Википедија:Маргиналне теорије

Свака изузетна тврдња захтева вишеструке висококвалитетне изворе.[6] Знаци који би требало да вам укажу да је потребан додатни опрез:

  • изненађујуће или на први поглед битне тврдње које нису покривене вишеструким провереним и угледним изворима;
  • тврдње које су доведене у питање и које су референциране само изворима чији су аутор и издавач исти, или изворима са сукобом интереса[4]
  • изјаве и тврдње које нису на месту, или изјаве особа које иду против интереса који су раније бранили;
  • тврдње које стоје у контрадикторности са преовладавајућим погледом у оквиру одређене заједнице, или које се поприлично разликују од опште прихваћених ставова, нарочито у области науке, медицине, историје, политике, као и биографија живих особа. Ово се нарочито односи на оне изјаве чији аутори тврде да постоји завера да их се ућутка.

Проверљивост и други принципи[уреди]

Ауторско право и плагијат[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Википедија:Ауторско право

Водите рачуна да при коришћењу извора не почините плагијат или кршење ауторских права. Сажмите материјал и изнесите га својим речима, што је више могуће; кад цитирате или парафразирате извор користите инлајн референце или именовање извора у самом тексту, кад је то потребно.

Материјал који крши ауторска права, тј. пиратски садржаји не смеју се наводити као извор, према правилима о линковању ка изворима заштићеним ауторским правима. Линковање ка сајтовима који садрже материјал заштићен АП прихватљиво је уколико тај сајт има дозволу за коришћење таквог материјала, или се материјал користи у складу са правилима о поштеној употреби. Свесно упућивање других на материјал који крши ауторска права може се сматрати потпомагањем кршења АП. Ако постоји разлог да се верује да извор крши АП, немојте га користити. Ово се нарочито односи на линковање ка сајтовима као што је Јутјуб, коме се треба приступити с посебном пажњом како би се избегло линковање ка материјалима који крше АП.

Неутралност[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Википедија:Неутрална тачка гледишта

Чланци морају да одражавају неутралну тачку гледишта (НТГ), и треба да представе све већинске и значајне мањинске погледе на тему објављене у поузданим изворима и у подједнакој мери. Ставови који имају веома малу и безначајну подршку не морају бити укључени, осим у чланцима који су посвећени тим погледима и њиховим присталицама. Када постоји неслагање у изворима, припишите тврдње тим изворима у самом тексту — Пера Перић тврди ово, док Жика Лазић тврди оно — и обавезно референцирати инлајн референцама. Сами извори не морају да буду неутрални; заправо, многи поуздани извори нису неутрални. Наш посао као уредника Википедије је само да пренесемо оно што ти поуздани извори кажу.

Значај[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Википедија:Значај

Ако о теми не постоје поуздани и неутрални извори, Википедија не треба онда да има чланак о тој теми.

Оригинално истраживање[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Википедија:Без оригиналног истраживања

Правило „Без оригиналног истраживања“ (БОИ) уско је везано за правила о проверљивости. Између осталог, ово правило захтева:

  1. Сав материјал у Википедијиним чланцима мора бити заснован на поузданим и већ објављеним изворима. То значи да за извор за тај материјал мора постојати, без обзира да ли је наведен у чланку или није.
  2. Извори морају да референцирају материјал на јасан и директан начин: извлачење закључака на основу више извора забрањено је према правилу БОИ.[7]
  3. Заснивајте чланке у највећој мери на поузданим секундарним изворима. Иако је у неким случајима коришћење примарних извора такође на месту, њихово коришћење може бити проблематично. Детаљније о томе можете видети у делу о примарним, секундарним и терцијарним изворима у правилу БОИ, као и одељак озлоупотреби примарних извора у правилу о БЖО.

Види још[уреди]

Препоручена литература[уреди]

  • Wales, Jimmy. "Insist on sources", WikiEN-l, 19. јули, 2006: „Желим да подстакнем бољу праксу, која би гласила: боље је немати информације него имати информацију као што је ова, без извора.“ — коментаришући прилично невероватну изјаву да су се оснивачи Гугла гађали тортама.

Напомене[уреди]

  1. ^ Ако чланак садржи више тврдњи које је потребно референцирати, или је непрактично поред сваке додати {{чињеница}}, можете додати у одређени поднаслов или у цео чланак шаблон {{без извора}}.
  2. ^ Jimmy Wales. "WikiEN-l Zero information is preferred to misleading or false information", 16. мај 2006, и 19. мај 2006; Jimmy Wales. Keynote speech, Викиманија, август 2006. „Не могу довољно да нагласим важност овога. Изгледа да међу уредницима постоји ужасно пристрасно мишљење да лажне информације треба обележавати шаблоном „потребан извор“. Таман посла! Такве информације морају бити одмах и одлучно уклоњене, осим ако се не могу одмах референцирати. Ово се односи на сваку информацију, а нарочито на негативне информације о живим особама.“
  3. ^ а б Имајте у виду да изузетне тврдње захтевају изузетне изворе изузетне изворе.
  4. ^ а б Извори који могу имати неки други интерес поред професионалног извештавања сматрају се изворима са сукобом интереса. Такође, примери извора са сукобом интереса могу бити (мада се не ограничавају само на њих) такође и чланци било које медијске групе која промовише компанију те медијске групе или дискредитује њену конкуренцију; извештаји новинара који имају финансијски интерес било у компанијама о којима извештавају било у њиховим конкурентским компанијама; материјал (који укључује, али се не ограничава на новинске извештаје, књиге, чланке и друге публикације) који је на неки начин предмет неког судског процеса или је оспорен неким судским процесом у било којој земљи, или материјал који је објавила страна у судском процесу против других страна умешаних у процес, током, пре или после тог судског процеса; промотивни материјал објављен у медијима у форми плаћених новинских извештаја. Детаљније о дефиницијама извора са сукобом итереса можете видети: The Center for New Media Teaching and Learning, Columbia University, The New York Times Company.
  5. ^ Материјал чији су аутор и издавач исти карактеристичан је по томе што нема независне прегледаче (без сукоба интереса) који би верификовали поузданост садржаја. То могу бити на пример, изјаве за штампу, материјал на званичним сајтовима компанија, рекламне кампање, материјал који је објавио власник/издавач медијске групе којој припада медиј на ком је материјал објављен, музички албуми које су издали сами аутори албума, и изборне кампање.
  6. ^ Hume, David. An Enquiry concerning Human Understanding, Forgotten Books, 1984; first published 1748, p. 86: "That no testimony is sufficient to establish a miracle, unless the testimony be of such a kind, that its falsehood would be more miraculous, than the fact, which it endeavours to establish; and even in that case there is a mutual destruction of arguments, and the superior only gives us an assurance suitable to that degree of force, which remains, after deducting the inferior."
  7. ^ Када постоји неслагање око тога да ли неки извор потпуно референцира одређени текст, морају се цитирати релевантни делови извора као знак добре воље у односу на друге уреднике. Трудите се да не прекршите ауторска права извора кад то чините.