Разговор:Шарлоттаун/Архива 1

Архива 1

Архива 2

А зар није Шарлоттаун?

--Sly-ah (разговор) 18:53, 10. мај 2009. (CEST)

А, откад се у српском дуплирају сугласници (изузев код творбе речи)?--Јакша (разговор) 22:42, 10. мај 2009. (CEST)

---

Па и сам видиш да је ова реч настала од две речи - Шарлот и таун и да ту не вреди одредба о дуплирању сугласника. Ако би остало Шарлотаун, то би значило да је реч настала од Шарло и таун или од Шарлот и аун (ако ме разумеш).

--Sly-ah (разговор) 23:39, 10. мај 2009. (CEST)

За некога ко говори српски потпуно су нерелавантна правила творбе речи у енглеском језику. --Јакша (разговор) 02:43, 11. мај 2009. (CEST)

---

А, откад се у српском дуплирају сугласници (изузев код творбе речи)?

А посттрауматски?

--Sly-ah (разговор) 19:47, 11. мај 2009. (CEST)

То је управо пример за творбу речи у српском језику.--Јакша (разговор) 04:00, 12. мај 2009. (CEST)

Из чланка Губљење сугласника: »Према правилима нашег савременог правописа пише се једино удвојен глас ј у облицима суперлатива придева који почињу сугласником ј, на пример: најјачи, најјаснији, најјефтинији, најјаросније итд. Осим тога, у неким сложеним речима, када би се писањем само једног сугласника та реч теже разумевала, пишу се удвојени сугласници: поддијалекат, преддржавни период итд.« --Јакша (разговор) 04:08, 12. мај 2009. (CEST)

---

Каква творба речи у енглеском језику? Реч јест енглеска, али варијанта Шарлоттаун је верзија адаптирана по правилима српском језика (исто као што је то и поддијалекат и сл.), односно,ако се и ради о творби речи, Шарлотттаун се може подвести под оно правило "када би се писањем само једног сугласника та реч теже разумела ..." које ти тако приљежно цитираш, иако си небројено пута написао да не признајеш ни српски Правопис, а богуми ни граматику.

Али, добро, ти си и иначе увек имао "јаке" аргументе што се дискусије на овакве теме тиче, а познат је и твој набусит став (благо речено) према свим онима који не мисле исто, па не бих да се свађам с тобом.

Поздрав.

--Sly-ah (разговор) 06:42, 12. мај 2009. (CEST)

Нађи ми нечију (релевантну) препоруку да се пише са два т и прихватићу. Оно што се мени чини је да је народ у Србији постао залуђен енглеским језиком, који се сматра »кул« новотаријом. Сви ви мислите да постајете „паметнији“ ако прихватате оно како се нешто каже или пише у енглеском. Ја више кад слушам спортске коментаторе РТС не препознајем српски језик. Све саме енглеске конструкције буквално преведене у српски. Тако је и твоје инсистирање на преношењу енглеске етимологије у српски потпуно нерезонско и извештачено. --Јакша (разговор) 08:17, 12. мај 2009. (CEST)

Под и пред су основне речи српског језика, па и трауматски се прилагодило српском (-ски). »Таун« сигурно није. --Јакша (разговор) 08:20, 12. мај 2009. (CEST)

---

Нађи ми нечију (релевантну) препоруку да се пише са два т и прихватићу

1. Баш. Као што си и до сад прихватао.

2. Мораш навести шта је за тебе "релевантна" препорука. До сад си био прилично недефинисан: Правопис си час прихватао, час не (како је теби одговарало), исто тако Прћића (упс, преварио сам се, Прћића НИКАКО не признајеш), ИПА-запис ти не одговара јер је није српски . . .

3. И шта ти значи "... прихватићу"? Јел ти можда полажеш нека ауторска права на тај чланак па не дозвољаваш никоме да интервенише? То је на овој Википедији виђено већ ко зна колико пута и прешло је у својеврсни заштитни знак српске Википедије.

--Sly-ah (разговор) 06:44, 13. мај 2009. (CEST)

Релевантно: два различита извора (РТС, лист Политика, чланак САНУ, Матица српска, географски факултет, Просветина енциклопедија). Позивање на ИПА запис је за наивне. По ком онда критеријуму Правопис и рецимо Клајн одређују да је Оахака правилно у односу на изговорено Вахака. По томе што теже да транскрипција не одскаче сувише од писане форме. Одакле Њу Орлеанс? Је ли тако изговарају Енглези? --Јакша (разговор) 08:46, 13. мај 2009. (CEST)

Чарлоттаун -- Енциклопедијски атлас света (2004), стр. 16 --Metju (разговор) 08:52, 13. мај 2009. (CEST)

Шарлотаун -- Велики атлас света, Просвета (1979), стр. 117 --Metju (разговор) 08:57, 13. мај 2009. (CEST)

Шарлоттатун -- Атлас света, Геокарта (2000), стр. 67 --Metju (разговор) 09:02, 13. мај 2009. (CEST)

а с факса ћу узети и последњи извор, до поподне ће овде писати и он уместо овог текста... Дакле, нико се не слаже у принципу око овог назива града...--Metju (разговор) 09:04, 13. мај 2009. (CEST)

Шарлотаун - библиотека Географског факултета --Metju (разговор) 16:04, 13. мај 2009. (CEST)

Поменух два различита извора. Једно појављивање се рачуна као оказионализам. Два нису случајност. --Јакша (разговор) 08:55, 13. мај 2009. (CEST)

Исто као што једном кориснику не допуштам да фалсификује податке о антисемитизму владике Николаја, исто тако не допуштам да се намеће аматерска филологија поткрепљена иновативним тумачењима која нигде нису озваничена. --Јакша (разговор) 08:53, 13. мај 2009. (CEST)

---

РТС, лист Политика, чланак САНУ, Матица српска, географски факултет, Просветина енциклопедија

Да, да, само што ту постоји један мали проблем: ЈА не признајем ТВОЈЕ изворе исто као што ТИ не признајеш МОЈЕ.

исто тако не допуштам

Баш си смешан. Баш ме интересује како ћеш ме спречити, аматерски географе "са сва факултета на три континента" (или беше обратно).

--Sly-ah (разговор) 16:53, 13. мај 2009. (CEST)

Па, ако немаш ниједан факултет, онда се поноси тиме. Не би било чудно за српске услове.--Јакша (разговор) 02:59, 14. мај 2009. (CEST)

обратите пажњу

Дакле, драго ми је да је пронађен компромис и да су све верзије назива унете у чланак, међутим, као што сам већ прокоментарисао на страници за разговор чланка Сент Крој (нека прочита онај ко није), било би добро да се овај наслови Шарлотаун, јер не пресуђује увек транскрипција, већ и изговор, дух српског језика, уобичајен изговор, већ укорењени облици, оно што је народ прихватио... Управо су ово неке од најважнији одлика топонимике и географских термина, која уводи ове називе у српски језик...--Metju (разговор) 21:46, 13. мај 2009. (CEST)

Ako je nešto ukorenjeno, onda se mora navesti izvor za tu tvrdnju. --Награкажи/лажи 21:55, 13. мај 2009. (CEST)

Пар редова горе у делу где наводим називе овог града по различитим изворима (1979), Просвета.--Metju (разговор) 22:02, 13. мај 2009. (CEST)

Наравно, можда није на одмет навести Правопис Матице српске, у коме је у неколико чланова објашњена суштина и начин транскрипције и уношења географских имена у наш језик, не могу да прецизирам тачно који члан и страна, али ако неко жели могу да набавим, а свако ко има исти можеи сам да излиста и прочита...--Metju (разговор) 22:07, 13. мај 2009. (CEST)

---

већ и изговор, дух српског језика, уобичајен изговор, већ укорењени облици, оно што је народ прихватио.

Кад ћеш већ једном да схватиш да ни по једној од горе наведених ставки ти (нити било ко на Википедији) није овлаштен да даје било какав вредносни суд. Дакле, ниси овлаштен да одређујеш шта је правилан изговор (то раде лингвисти), шта је дух српског језика (то такође раде лингвисти, уобичајен изговор (то опет одређују лингвисти), већ укорењени облици (то је исто као уобичајен изговор, али, нема везе, и то одређују лингвисти), оно што је народ прихватио (и то одређују лингвисти) . . . Још само наведи претрагу на Интернету па ће комедија бити потпуна. Како ти није јасно да НЕ МОЖЕ један географ (или један историчар, или један биолог) да одређује како се транскрибује неко страно име или како се правилно пише нека посуђеница или страна реч. То раде лингвисти, а географи, историчари и биолози су дужи да то поштују. И то је сва мудрости.

:Наравно, можда није на одмет навести Правопис Матице српске, у коме је у неколико чланова објашњена суштина и начин транскрипције и уношења географских имена у наш језик, не могу да прецизирам тачно који члан и страна, али ако неко жели могу да набавим, а свако ко има исти можеи сам да излиста и прочита...

Чуј њега: можда није на одмет навести и Правопис . . . Али и не мора, ко још шљиви Правопис, он не би требало да буде камен спотицања код разматрања овако важних питања као што су транскрипција, граматика или можда правопис.

коме је у неколико чланова објашњена суштина и начин транскрипције и уношења географских имена у наш језик, не могу да прецизирам тачно који члан и страна, али ако неко жели могу да набавим, а свако ко има исти можеи сам да излиста и прочита...

Хвала лепо на савету, али ја сам тај Правопис неколико пута прочитао. А тебе питам да ли си га бар прелистао?

--Sly-ah (разговор) 22:58, 13. мај 2009. (CEST)

Такође, пар пута прочитао, хвала на бризи. Видим да смо изузетно иронични и безобразни, а ја са таквим људима нема шта да причам, Очигледно је да лингвисти могу све и да ћу од сада кад пишем неки научни рад морати у Матицу српску или САНУ, али добро... А, да питама ја тебе јеси ли ти икад прелистао атлас?--Metju (разговор) 23:15, 13. мај 2009. (CEST)

Молио бих извор - где то пише да су лингвисти задужени за све што си навео, па и за топониме (ако сам те добро разумео - дефиниција топонимике би ишла отприлике овако: Топонимика је наука којом се баве лингвисти и тиче се географских топонима, отприлике...)?--Metju (разговор) 23:23, 13. мај 2009. (CEST)

Ne baš tako, ali je povezana sa lingvistikom. --Награкажи/лажи 23:48, 13. мај 2009. (CEST)

Наравно да је тако, топонимиком се баве лингвисти, географи и историчари, а по Слаји само лингвисти или простије речено - Лингвисти кажу:Ова земља и овај град зваће се овако, а географи одговарају:Јесте, тако је како ви кажете. Дакле, иако лингвисти карту видели нису ипак ће они писати правила географије....--Metju (разговор) 00:04, 14. мај 2009. (CEST)

Слажем се са Иваном. Топониме одређују географи, хемијске појмове хемичари, а медицинске лекари. Шта није јасно?--Јакша (разговор) 03:06, 14. мај 2009. (CEST)

---

иване, ти си добар ученик још бољег учителја. Видим да су те лепо припремили за битку, само си заборавио једну ствар: ми овде говоримо о транскрипцијама, правописним правилима у српском језику итд, а не о оригиналним називима топонима. Оригинални називи су нешто што не спада у ову расправу, а ту не спада ни географска терминологија у општем смислу. Јер, један географ МОРА да познаје правопис, правила транскрибовања са неког језика да би ваљано могао да напише књигу или да изда атлас. Сви ти географи на које се позиваш морали су да консултују стручњаке за језик и правопис у тренутку писања неког атласа. Ако ништа друго, морали су барем да прочитају одељак о транскрипцији са страних језика у Правопису. А судећи по шаренило транскрибованих назива у атласима, многи то нису урадили. Па не могу географи (а ни они из других струка) да сами, независно и аутономно да одлучују о правописним питањима (у овом случају о транскрипцији). И наравно да ће, када је у питању транскрипција, да питају Правопис, Клајна, Прћића, Марка, Јанка, односно све оне који се у то разумеју (односно који су признати стручњаци у тим областима).

И питаш ме да ли сам прелистао који атлас? Јесам, а и ти си у референцама за Шарлоттаун навео чак три различита транскрибована облика речи Charlottetown која си нашао у атласима што показује да географи нису одрадили домаћи задатак. Јер, ако се појављују чак три различите транскрипције, онда су криви географи, а не лингвисти. Иначе су правила транскрипције прилично прецизна и ту не би требало да буде никаквих дилема. Изузеци су наведени и у Правописном речнику и у неким другим изворима (које су писали лингвисти), па ја постављам исто питање као и Јакша мени: шта ту није јасно?

--Sly-ah (разговор) 08:15, 14. мај 2009. (CEST)

Доста лажи и превара. Прћић нема никакве везе са актуелно важећим правописом у српском језику. А и да има, нека одређује правила писања запета, црта и цртица, а не да мења устаљену терминологију. Хоћеш примере где се Клајн и Прћић не слажу? Лако их је пронаћи.--Јакша (разговор) 08:26, 14. мај 2009. (CEST)

Ajde sedite i napravite neku smernicu kada koristiti ukorenjeno, a kada po Prćiću. Ovo nema smisla. -- Bojan  Razgovor  08:35, 14. мај 2009. (CEST)

Па, наравно да нема смисла кад нам Прћић кроји геграфију, јесте он маг за транскрипцију, али је он упрво упрадио оно што није смео, написао је књигу,а географе и историчаре није питао ни реч, па смо добили једни књигу географских имена и то прилично накарадну...--Metju (разговор) 09:02, 14. мај 2009. (CEST)

Представићемо Вам Медицински речник нашег искусног лингвисте... Мислим о чему причамо...--Metju (разговор) 09:06, 14. мај 2009. (CEST)

---

Да, да, управо је из штампе изашао правописни приручник нашег искусног географа. Лингвисти да се сакрију у мишје рупе, наш искусни географ препоручује (не, наређује) лингвистима да је Charlottetown заправо Шарлотаун (или је можда Чарлотаун, или је можда Шарлоттаун) јер тако географи говоре већ око 500 година (и пре но што је град основан). У ствари, српски географи су и дали име том граду, а сироти Американци су српски назив Шарлотаун само транскрибовали у своје несавршено писмо и прилагодили га свом несавршеном језику.

Ускоро се очекују и правописни савети једног нашег искусног историчара, а наш познати и уважени математичар Марко Јоксимовић ускоро издаје књигу "Огледи о Твртку Прћићу" у којој на интелигентан и повремено луцидан начин вехементно раскринкава лажног правописног пророка Т.П. и његове следбенике и обожаваоце. За неупућене, маестро Јоксимовић је наш врхунски стручњак на пољу правописне математике, једне младе, али перспективне науке којој је доктор Јоксимовић (потпомогнут својим верним асистентима, магистром правописне географије Никшом Калуђеровићем и младим, али надасве образованим Јованом Без Презимена) дао свој лични печат.

--Sly-ah (разговор) 21:58, 14. мај 2009. (CEST)

Ето, и шта сад да се прича са особом којој су аргументи горенаписани текст, тужно... Јесте, Слајо, у праву си, врло си речит и паметан, тако да сам ја јадан остао збуњен (читај: згрожен), количином вараваризама у једној реченици... Нек' се зове онако како ти мислиш, тј. онако како је Т.П. рекао, ипак је он бог за географију, заправо је и сам Цвијић, иако је живео 100 година пре њега, од њега научио све, није то што је она знао пет језика, ипак је Т.П. наш маг, просветитељ, и доктор географских наука. Не није Цвијић основао географију у нас, беше то наш Т.П. --Metju (разговор) 09:04, 15. мај 2009. (CEST)

Ево, видиш како смо се сад лепо испричали, сам ја дао много добре аргуменете и не може ми нико ништа, ха, чудног ли света, све знају, све виде, све су школе завршили, све су људе просветили, а ипак и упркос томе, остају скромни и повучени...--Metju (разговор) 09:04, 15. мај 2009. (CEST) ---

Није ми намера да улазим у бескрајне препирке, нисам уклањао садржај из чланка са којим се не слажем, јер је референциран, и можда нисам у праву. Желим само да укажем на очигледне недостатке теорије о апсолутном поштовању оригиналне фонологије (са чиме се ни Клајн не слаже). Енглески језик је јако разнолик у погледу регионалних варијанти изговора. Мења се много и кроз епохе, и по писању и по читању. Због чега би ми (корисници српског језика) требали да стално прилагођавамо нашу устаљену терминологију варијацијама у страном језику и начину како се оне фонетски преносе у српски? Због традиције у српској научној литератури итд, увек је боље бити конзервативан, него револуционаран. Многе револуције не оставе трага за собом.--Јакша (разговор) 03:48, 15. мај 2009. (CEST)

Заштита

Заштитио сам страницу од премештања на недељу дана ради опште стабилности Википедије а надам се да ће у том периоду доћи до договора на овој страници.--Авала (разговор) 17:28, 18. мај 2009. (CEST)

Ово више није случајност како бесрамни администратори настоје да прикажу. У овом случају, као и у чланку Сент Кроа (који се сада апсурдно зове Сент Крој) измена је закључана на новокомпонованој варијанти. Ви једноставно не можете да одолите кад вам неко помене правопис, иако њихови аргументи немају никакве везе са правописом. --Јакша (разговор) 18:57, 18. мај 2009. (CEST)

А твом безобразлуку и беспотребном оптуживању нема краја. Ако ти се не свиђа нека акција, одмах оптужујеш "бесрамне администраторе". Смири се мало! --филип ██ 20:29, 18. мај 2009. (CEST)

Само ради потпуне информисаности да наведем да је чланак на енглеској Википедији има ИПА изговор са једним Т. И да кажем да трошимо непотребно много времена на ове глупости. Јесте ли приметили колико чланака из информатике нам недостаје? Па нико није луд да пише чланке например о мак оуес иксу... --Ирић Игор (разговор) 19:09, 18. мај 2009. (CEST)

Искрено речено није ми баш најјасније ко шта овде заступа али моја лична препорука је да се увек поштује Правопис, ма колико био старомодан или чак погрешан у неким ситуацијама. То је једини начин да се осигура сигурност и да се једном и заувек прекину овакве препирке. Увек би се знало шта је исправно тј. сва друга мишљења би могла да се ставе у напомену а чланци би се називали искључиво по највишем регулатору Правопису. Ако је у Правопису пар уноса погрешно, мењати то на Википедији је ипак опасно јер се отварају врата за разне друге измене и интерпретације. Рецимо онда неко може да каже да га баш брига што правопис каже да је Чикаго - Чикаго, он ће ставити Шикаго јер тако препоручује П.Перић итд. Дакле Правопис је попут неког закона, можда није савршен али боље немамо а непоштовање истог би могло да направи још веће и далекосежније проблеме.--Авала (разговор) 21:38, 18. мај 2009. (CEST)

Овде се људи не ради о правопису уопште. Ради се о једном географском називу града, за које људи којима уопште није струка географија, тврде да се зове овако и овако, а ми географи кажемо да је ипак овако јер нам је то посао и струка. Таква пример су ШАРЛОТАУН и СЕН КРОА...--Metju (разговор) 21:48, 18. мај 2009. (CEST)

Молим те, не одређују транскрипције географи по сопственом нахођењу него према правописним правилима.--Авала (разговор) 21:57, 18. мај 2009. (CEST)

Не ради се овде о транскрипције него о устаљеним називима у географској литератури, ако ћемо о транскрипцији ово је Шарлитаун, колико ја знам ту нема два Т.--Metju (разговор) 22:03, 18. мај 2009. (CEST)

Не може то тако одокативно као „ово је Шарлитаун“, у правопису постоје таблице за транскрипције. Да ли је назив овог града устаљен не знам али ми делује као мало вероватно. Устаљени а правописно погрешни називни су Чикаго или Сиднеј нпр. а да ли је то и главни град Острва Принца Едварда не знам али сам прилично сигуран да није.--Авала (разговор) 22:21, 18. мај 2009. (CEST)

А где се у чланку референцира на Правопис? Ја то нисам приметио...--Ирић Игор (разговор) 22:03, 18. мај 2009. (CEST)

Што је најгоре нема референце ка Правопису него ка атласима и приручницима који се очигледно налазе испод Правописа. Делује да овог града и нема у Правопису јер је потпуно небитан и нема недоумица у вези са њим и очекује се да се транскрипција изврши уобичајено по таблици. --Авала (разговор) 22:21, 18. мај 2009. (CEST)

Иди на ен.њики и погледај како се транскрибује име града, по таблицама...--Metju (разговор) 22:24, 18. мај 2009. (CEST)

Нешто си побркао. То наш званични Правопис, српског језика поседује а не енглеска Википедија.--Авала (разговор) 22:37, 18. мај 2009. (CEST)

Када се будете договорили који је назив онај прави, морам само да укажем да се све референце тичу самих назива, али нити једна - чињеница у тексту. Требало би референцирати и то. --Методичар зговор²а 22:31, 18. мај 2009. (CEST)

Ово је један од оних чланака где све запне око једне ствари а за то време у чланку има три реченице и ниједна додатна референца.--Авала (разговор) 22:39, 18. мај 2009. (CEST)

Баш вала. Замисли да је сав овај текст на страни за разговор заправо количина текста на главној страни. :) Стално овако расипамо енергију, нажалост.--Методичар зговор²а 23:04, 18. мај 2009. (CEST)

Из простог разлога што се заједница није никад одредила према правилима: да ли се поштује Правопис или препоруке, да ли струка или Прћић или Клајн, да ли смемо сами да извлачимо закључке или морамо само да референцирамо на објављене закључке и тако даље. Ја сам покушао једном то да покренем на Тргу, али није наишло на одзив. И не само да постојећи уредници губе енергију, већ неки одлазе, а нови не долазе баш због оваквих ствари.--Ирић Игор (разговор) 23:48, 18. мај 2009. (CEST)

Нема ту шта да се одлучује. Ако је ово енциклопедија онда мора да се поштује Правопис. У супротном смо неписмени скуп шарлатана.--Авала (разговор) 00:08, 19. мај 2009. (CEST)

Скуп шарлатана је добар опис.--Јакша (разговор) 03:21, 19. мај 2009. (CEST)

Ипак има. Неможеш Прћића да назовеш шарлатаном зато што не поштује транскрипцију из Правописа. Такође, неможеш Клајна да назовеш неписменим јер не прихвата све што каже Прћић. Ја сам једноставно за навођење референци и против сопственог закључивања на Википедији.--Ирић Игор (разговор) 00:30, 19. мај 2009. (CEST)

---

А твом безобразлуку и беспотребном оптуживању нема краја. Ако ти се не свиђа нека акција, одмах оптужујеш "бесрамне администраторе". Смири се мало!

Филипе, одушевила ме твоја брза и оштра реакција на Јакшине оптужбе упућене администраторима. Видим да си увек будан, поготово када су се администратори неоправдано оптужују. Још само да си тако био будан када је Јакша блатио мене (нпр. овде:Разговор:Сент Крој

Такође, немам довољно грубе речи којом бих описао незнање и дрскост корисника који инсистира на промоцији свог интелектуалног дефицита.

, мом одушевљењу не би било краја.

А да не причам о Јакшином безобразном и примитивном брисању уредно референцираних података из овог чланка те о брисању ИПА-записа и самих референци. Морао сам лично молити Авалу да интервенише, а ти (и још неки администратори) сте реаговали тек кад је разуларени Јакша, ваш миљеник и плодни сарадник који вршља по Википедији и вређа кога стигне, оплео по вама. Свака вам част.

--Sly-ah (разговор) 00:19, 19. мај 2009. (CEST)

Искрено, између тебе и Јакше не видим неку велику разлику. --филип ██ 00:35, 19. мај 2009. (CEST)

Ово сте давно требали закључати. --92.241.139.163 (разговор) 00:55, 19. мај 2009. (CEST)

Као што сам и претпостављао. Корисник са крипто-енглеским именом је агитовао код Авале (некога кога не миришем) да се чланци закључају тако да испадне по његовом. Моји доприноси википедији су 98% корисног текста и 2% политичких дискусија. Код неких саговорника овде пропорција је обрнута. Једини разлог за њихово појављивање је продавање медиокритетства у одори компетентности.--Јакша (разговор) 03:21, 19. мај 2009. (CEST)