О путовањима:
 Грчка  Француска  Италија  Словенија  Мађарска
 Румунија  Немачка  Аустрија
О мудрости:
Постоји много мудрих изрека многих (мудрих) људи
које су ме заиста обориле с ногу.
Када бих их овде све исписао, једна страна не би била довољна.
Зато сам се одлучио за једну која можда није најмудрија,
дефинитивно није прва међу првима,
али ми је свакако веома драга и гласи;
„Учитељ је свећа која обасјава људе сагоревајући саму себе.“
Рекао ју је Ђовани Руфини, италијански песник с почетка деветнаестог века.
О бисерима:
С обзиром да увек волим да причам са свима овде о разним темама,
често то и радим.
Јасно је да ми се дешавају и грешке,
које би једне насмејале, а други би их злоупотребили.
Ипак, какав бих ја био човек ако бих се стидео грешака које направим?
Оне су моје, чине ме аутентичним, баш као и моји ставови, мисли, врлине и мане.
Највише што могу јесте да се трудим да их не поновим,
посебно ако сам некога својом грешком повредио.
Моја омиљена моја грешка је она коју је детектовао,
те прикупио у своју колекцију бисера колега ми Лале;
„Ја лично, литературу за то изумрло живо биће немам...“
О дневнику:
Некада сам водио дневник овде на Њикипедији и изгледа да је био читан,
иако сам стално подсећао остале Њикипедијанце
„да није пристојно задирати у туђу интиму“.
Због неких каснијих догађаја дневник је престао да буде дневник,
те постао колумна.
С обзиром да сам потпуни аматер у том послу,
и што се тиче образовања (биолог сам, те наставник) и што се тиче искуства,
морам да признам (самом себи) да уопште нисам лош колумниста.
Уосталом, за врло кратко време после свог првог рада
добио сам (званично, а верујем много више незванично)
веома позитивне и веома негативне критике.
Очигледно успевам да завредим пажњу. 
О кичу и неукусу:
Што се тиче мог укуса за боје и дизајн уопште, мишљења су подељена:
ја мислим да правим феноменалне странице и шаблоне,
а сви остали мисле другачије.
Међутим, то мене уопште не потреса. Можда мало.
Зато сам био одлучио да од Микија „мазнем мустру“
како би ми корисничке стране биле умереније.
Али, некако, стране су се „надограђивале“, јер нека лепа ситница овде,
те ситница онде и ето: поново шарениш!
Било је лепо док је трајало, али сада је још лепше. 
Уосталом, мислим да су ме и други Њикипедијанци баш тако и прихватили.
О Њикипедијанству:
Моја улога на Њикипедији је, благо речено, занимљива.
Бар судећи по спорадичним изјашњавањима мојих колега Њикипедијанаца
које сам имао прилике да прочитам,
њихова мишљења су такође... занимљива.
Има ту свега и свачега, позитивног и негативног,
ваљда као и свуда у животу.
Једно од мени симпатичнијих је мишљење мог млађег колеге Вукашина
који је изјавио да сам гуру Њикипедије. :)
Једно време сам био самопроглашени „први човек Њикипедије“,
надајући се да ће више пута поновљена лаж постати истина.
Готово да ми је успело.
Такође сам једно време био и админ и бирократа, чак!
Међутим, није ми ишло како сам се надао,
пре свега јер нисам могао да се изборим са свим својим манама
и обављам те „функције“ коректно.
Напослетку, остао сам да животарим на Њикипедији и сваштарим.
Ваљда је то оно што ме држи прикованог за ову енциклопедију,
што могу да учим и радим увек нове ствари
и наравно, да се дружим са сјајним људима.
О уређивању:
Обично Њикипедијанци на својим корисничким странама пишу о томе
о чему воле да пишу. :)
И обично је то мање-више усклађено са оним са чиме се занимају
и у свакодневном животу.
По том питању ни ја нисам изузетак.
Највише пишем о биологији,
те хемији и методици.
Заправо, тако сам некако и стартовао.
Међутим, ваљда ми пажњу не држи увек исто неко дуже време,
па поприлично сваштарим и исклизнем ван мојих струка.
Ипак, о чему год да пишем, волим да чланци буду методични
са лепо дефинисаним поднасловима.
Не волим када видим у чланку поднаслове без текста,
без обзира колико смислени били.
Њикипедија није писмени задатак са двочаса српског
и не видим зашто би неки будући аутор морао да ради на задату тему.
Такође волим да чланак буде изреференциран
или да макар има наведену литературу.
Слике су ми биле важне некад, а касније (што је чудно за мене) баш и не.
Много важније ми је да чланак буде употребљив,
да има, можда не увек толико битне информације, али довољно „тешке“
да Њикипедија може да се назове озбиљном енциклопедијом.
О колегама Њикипедијанцима:
Без фолирања, увек сам имао веома високо мишљење о људима
који уређују Њикипедију.
У обиљу Интернет-занимација, где може време да се згубидани
на сијасет интересантнијих начина,
они су изабрали да праве енциклопедију. И то коју ће моћи да користи свако.
Из те једне чињенице, много особина проистиче;
навешћу само продуховљеност,
интелигенцију, памет (у случају да та два нису исто ),
свестраност, знатижељу, па зашто да не и - племенитост.
Наравно, најпознатијем нарцису Њикипедије (односно мени)
се може лако замерити да све ове особине приписујем и себи
(логика налаже, јер и ја сам уређивач).
Међутим, ја сам наставник, а нама је у природи да своје знање делимо,
без обзира каквих карактерних особина били.
Иако им све те особине придајем, Њикипедијанце делим на оне
који су код мене на белој , сивој и црној листи.
Црна листа је најчешће празна, а и када се неко нађе на њој,
то је привремено.
С времена на време ми неко овде почупа нешто живаца,
али некако увек заборавим на то за релативно кратко време.
Углавном су актуелне бела и сива,
а састављене према још неким карактерним особинама,
јер осим ових општих, хвала богу, постоје и посебне
које нас баш таквима и чине.
О шаблонима:
Према мојој подели, на Њикипедији постоје две врсте шаблона;
потребни и ужасавајући.
Потребни су врло чести у чланцима и могу послужити као корисне унутрашње везе,
а неке од њих сам и сам направио, на шта сам поносан
(не само зато што сам урадио корисну ствар,
већ и зато што сам се макар малчице пачао у програмирање).
Додуше, као што сам већ написао на овој страни,
визуелни дојам тих мојих шаблона не одушевљава баш све овде,
а и имам архинепријатеља у вези са проблемом колапсирања тих шаблона.
Но, свету (посебно њикипедијанском) не можеш угодити. :)
Шаблони који ме ужасавају су они за разна сређивања, прерађивања, дорађивања
и остала ђивања.
Уз такве шаблоне не можемо да причамо о квалитету чланака.
Такође, ужасавају ме (можда још и више) шаблони
којима поједини Њикипедијанци причају са другим Њикипедијанцима.
Знам ја да такви шаблони штеде време и отклањају досадна понављања,
па уместо да наново објашњаваш некоме
да слика заштићена ауторским правом није радо виђена на Њикипедији,
довољно је да укуцаш реч-две и заградиш са по две изломљене квачице.
Ипак, обраћање без шаблона је непосредно, увек другачије и занимљивије.
Такође, то је почетак нове комуникације.
Када год видим наранџасту траку на врху, понадам се некој новој причи
или наставку неке старе приче.
Шаблон ми се ту некако не уклапа. :)
О састанцима:
С времена на време се одржавају састанци Њикипедијанаца
на којима сам мање-више редован,
а чак бих и понеки записник написао, када Филипа баш мрзи.
Састанци су увек занимљиви,
осим када крену приче о информатици
и према правилу се тада изговори највећи број скраћеница.
Информатичари баш не воле да губе време, чак ни у причи.
Састанке Њикипедијанаца одликује одсуство било каквог
што дневног, што реда уопште;
макар зато има много дружења и добрих фора, што је најважније,
али што се, нажалост, тек делимично пренесе у записник.
Зато треба доћи, видети и доживети.
Посебни састанци су они који се одржавају у Новоме Саду,
где су ми (лудом...) појединци обећавали палачинке (...радовање),
и то из кућне радиности. :)
Међутим, палачинке сам ипак јео,
додуше мало ометан од других, али никако деморалисан у том послу. :)
За људе који воле ову посластицу и радо о њој причају у неким крајевима
користи се назив: погузија! :)
О блокирању:
Оно на шта већ дуже времена покушавам да утичем је блокирање.
Не успева ми. :)
Спроводе га админи над обичним живљем без (мени макар) јасног критеријума.
И сам сам био блокиран због троловања,
мада сам у „Политикином забавнику“ прочитао
да је грех који може да ми се стави на душу заправо флејмовање. :)
Ипак, блокирао ме је факултетски професор, што ми, не могу да кријем, импонује,
а и руку на срце, шта сам све радио, чудо једно како сам био блокиран само једном
и само на три дана.
Иако не мислим да је блокирање на Њикипедији нека есенцијално важна ствар,
јер сам убеђен да блокирани корисници понекад и самоиницијативно
одсуствују много дуже од прописаног блока,
свеједно покушавам да подучим повремено дрчне админе,
да то није начин поступања са људима.
И сам сам тако грешио и то не само као админ.
Ваљда сам слаб мајстор, али када год бих правио велике резове,
никада не бих добио равне површине.
Заправо, вазда би ме нешто изгребало. :)
 |
Ta članek s področja metodike je škrbina.
Pomagaj Wikipediji in ga razširi. |
|
