Разговор:Шатровачки говор/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Не знам зашто је промењена ијекавица кор. МаркоCG у екавицу ? Колико је мени познато сви су дијалекти српског језика на српској википедији равнправни. Српска википедија не подразумева само Србију одн. екавицу. Голија

---

Текст је промењен у екавицу из принципа, а не можда због неке нетрпељивости према ијекавици. Шатровачки је жаргонски језик настао у Београду. Никад нисам чуо ијекавски шатровачки. --Покрајац | разговор 23:27, 12. мај 2005 (CEST)

---

Нисам имао у мислима нетрпељивост или сл. већ се ради о принципу односа употребе ијекавива-екавица којег би требало на српској википедији барем приближно дефинисати. Што пре то боље. Предлажем ако неко започне чланак на ијекавици да онда и остане на том дијалекту и да се се чланци везани на Црну Гору и, Републику Српску итд. што више пишу на ијекавици.

Шатровачки иначе не подразумева "жаргонски језик настао у Београду" већ је тај "језик" много шири и старији појам. Ако неко још није упознат са ијекавским шатровачким то не значи да он не постоји или није постојао. Познајем њуди из Босне одн. Републике Српске који понекад (из забаве) користе шатровачким говор. Голија

Ovaj članak treba da se nazove šatrovački govor, a ne jezik. P.S. Mislim da je nastao u Sarajevu, ali to nije bitno.

Са шатровачким сам се срео као клинац у основној школи, у Сарајеву, још половином седамдесетих. Био је то језик "јалијаша" (малолетних локалних мангупа и ситних криминалаца), који сми ми опонашали. Често су се убацивале само одређене речи са обрнутим слоговима (нпр. "мојне ниме шупље" - немој мени продавати такве приче, кога лажеш), понекад целе реченице ("стипу па ниме", пусти га мени - у фудбалу или тучи). Такође, неке речи са обрнутим слоговима су биле измењене ради лакшег изговора: "балфу" уместо "балфуд". Из истих разлога, понекад је на почетак или крај речи додаван неки самогласник. Већ у то доба је то био солидно формиран сленг са обиљем израза. Зато верујем да је морао настати крајем шездесетих, или раније.--Зоран Николић 02:50, 1. јул 2006. (CEST)

---

А да није промењен због програма који ћемо добити од Кинеза Женгжуа да аутоматски претвара екавицу у (и)јекавицу и, па дас смо већ ту, ћирилицу у латиницу. То значи да би требало почети са екавицом, зар не? --Dungodung 08:44, 13. мај 2005 (CEST)

Ако се појави тај програм (кобојаги је већ ту, али не ради, очигледно) онда је њему много лакше претварати из ијекавице у екавицу него обрнуто.Дарко Максимовић 10:20, 18. мај 2006. (CEST)

Измене

Само да оправдам своје измене, пошто сам прилично изменио:

• Није "уличарски жаргон". Та фраза има негативну конотацију, а приде, ја ево користим шатровачки у када причам на Интернету, кући с родитељима, с ауторитетима итд.
• Не сматра се да је настао осамдесетих или деведесетих година. Заправо, настао је много раније, и даље се не зна тачно када (ископаћу неке референце на нету ако постоји проблем), и сигурно нема везе са "клановима". Рецимо, реч "воздра" се користи често у Кустурицином филму "Сјећаш ли се, Доли Бел" (филм снимљен 1980, а као мање ауторитативни аргумент, дешава се шездесетих).
• Мислим да вулгарности нису примарна "мета" шатровачког. Ту је и листа примера, која ми се чини репрезентативна. --Dcabrilo 08:53, 13. мај 2005 (CEST)

--- Хтео сам да питам може ли се убацити и пасус ШАТРОВАЧКИ У ТУРБО СУБКУЛТУРИ. Ту је наравно светли пример денс дуо ТВИНС и њихов заразни рефрен:

Либо рацку ме за јетво мојне

Шипу, шипу, ти одвратни типу

који осликава космолошку димензију пролазности живота кроз призму човекове сингуларности у метафизичком смислу и узалудности а истовремено неизбежности сукоба једног и мноштва. Јел` сам га убо... а? --Драган 23:38, 10. новембар 2005 (CET)

Мислим да треба онај доле списак примјера "сленгова" пребацити ван овог чланка, јер он нема везе са шатровачким. Шатровачки је само говор обрнутих слогова.

Замјена и обртање слогова није само карактеристика српског језика и језика на југословенским просторима, тако да чланак треба проширити и потражити литературу о теми у другим језицима..., ако већ пишемо о теми онда...--Славен Косановић {разговор} 22:41, 13. мај 2006. (CEST)

Промјене, враћање

• Ја сам наставио екавицу зато што сам је и затекао. Дакле екавица остаје до даљњег.

--Kaster 23:41, 17. мај 2006. (CEST)

Какав ти је то аргумент "зато што сам је и затекао"??? Погледај прву верзију документа и видјећеш да ју је неко (заправо, Покрајац) бесправно пребацио у екавицу. Хоћеш и ти то да наставиш да радиш? И генерално, рат против ијекавице је неправедно прећутно одобрен овде, што није никако фер. Ја гдје год сам затекао екавицу, наставио сам да пишем у истој, иако је лично не говорим, јер не желим да мијешам дијалекте а не желим ни да претурам и пребацујем у "своје". Али исто тако Срби из Србије би требали бити довољно писмени да се сјете да српски језик подразумијева оба дијалекта, тј. и екавицу и ијекавицу а не само екавицу (дешавало ми се да неке моје колеге, школовани људи, тврде да је ијекавица "неправилна" (није "млијеко" него "млеко") што је врхунац неписмености и необразованости уопште. Дарко Максимовић 10:16, 18. мај 2006. (CEST)

Па добро, није никакав аргумент. Признајем да сам био лијен да пребројавам колико чланак има ријечи у ијекавици/екавици у којој верзији. За те ствари је моје вријеме ипак "предрагоцјено". Ако је баш толико важно да буде ијекавица - немам ништа против. Уосталом, и ја сам ијекавац па немам "мотив" да "водим рат против ијекавице" :-). Замолио бих те убудуће, да твој "благо агресивни тон" мало контролишеш. Ипак, не треба тежити ескалацијама. Посебно не, при оваквим багателним дискусијама, као што је ова. --Kaster 10:36, 18. мај 2006. (CEST)

Молба услишена :) Дарко Максимовић 12:17, 18. мај 2006. (CEST)

Вратићу на ијекавицу, у том случају. Дарко Максимовић 12:17, 18. мај 2006. (CEST)

• Молим да се наведу референце или озбиљна литература која негира наведено поријекло ријечи "шатро" прије него се навод без коментара обрише.

--Kaster 23:41, 17. мај 2006. (CEST)

То са ријечју "шатра" нема никаквог смисла. Ниси рекао ни шта значи на циганском "шатра", а да је шатровачки настао од циганских ријечи које су ушле у српски језик је потпуно нетачно, него су настале једноставним обртањем слогова у већ постојећим ријечима српског. Ја лично, и много моји другови, користимо одвајкада ријеч "шатро" и добро се зна шта то значи:

• Ти си, шатро, био синоћ у граду? (ти си к'обајаги синоћ био у граду?)
• Шатро га разумије. (к'обајаги га разумије)
• итд.

Дакле, ово је лажни језик, не прави, него шатро језик. Дарко Максимовић 10:16, 18. мај 2006. (CEST)

То је твоје мишљење. Да ли си погледао чланак у листу матице српске који сам навео у чланку (секција "литература")? Ако тврдиш да писац тих редова нема појма - наведи други озбиљан извор па да видимо и те аргументе. Поз, --Kaster 10:36, 18. мај 2006. (CEST)

У реду, изгледа да си у праву. Наравно, не мора да значи да је писац ове књиге у праву (ако би књига била мјерило, могао би било ко да напише књигу и наметне другима своје мишљење), али успио сам наћи логично објашњење за себе - можда је "шатро" у значењу какво сам горе навео и како га људи користе заправо настао од "шатровачки језик", тј. "шатро" да значи "обрнуто" ("шатро тачно" - "нетачно") због тога што шатровачки говор примјењује принцип обртања слогова. Другим ријечима, можда је "шатро" настало од "шатровачки говор" а не обрнуто, како сам ја мислио. Дарко Максимовић 12:17, 18. мај 2006. (CEST)

Још шатровачког

У моје вријеме шатровачки смо говорили тако што смо послије сваког самогласника додавали п и опет тај самогласник. Нпр. тетка би било те-пе-тка-па. :) Мада, мало ко је од нас Златибораца тада и био уопште чуо за шатровачки. Али, сјећам се да смо, кад смо једном савладали овај говор, савршено лако могли разумјети и најбржи шатровачки ("шапатроповапачкипи"). Вјерујем да има и много више врста шатровачког, поред овог и поред најчешћег преметања слогова. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 21:44, 1. јануар 2007. (CET)

Шатранд је Затвор ( турц.) а језик затвореника шатровачки

Јован Ћирилов сматра да је Шатранд Затвор ( турц.) а језик затвореника шатровачки и за мене је то потпуно прихватљиво јер се шатровци спомињу у београдској односно српској литератури још пре првог светског рата. Спиридон Др. Кроттки