Разговор о Википедији:Тим/речник социјалног рада

Питања:

• Пошто многи појмови који се налазе у ријечнику, осим у социологији (социјалном раду) имају и проширено, додатно или другачије значење у другим областима (филозофија, религија, природне науке, умјетност, итд), да ли је дозвољено и њихово проширивање, модификација, итд. ?
• Значи ако наведемо аутора и модификујемо и проширимо неки појам, то више није само препис из тога ријечника уз навођење аутора. Односно, да ли је аутор свијестан да сваки садржај који се налази у Википедији се може слободно мијењати, проширивати итд. ?

Мислим да је потребно разјаснити ова и још нека питања прије него се почне са уносом. --Славен Косановић {разговор} 10:12, 15. јун 2006. (CEST)

Такође постоји један енциклопедијски проблем: ријечник и енциклопедијски чланак су сличне али ипак различите ствари. --Славен Косановић {разговор} 10:15, 15. јун 2006. (CEST)

Ево један примјер:

APSTRAKCIJA (abstraction) Pojam bez preciznog empirijskog značenja. U logici, misaona radnja kojom se od jednog ili više premisa izdvajaju bitne i zajedničke karakteristike da bi se formirao pojam. U rasuđivanju, apstrahovati znači ostaviti po strani irelevantno ili nebitno.

Ова конкретна одредница из ријечника се концентрише на штуру филозофску (логика), општију (специфичнију) дефиницију појма (филозофија ума), али појам има и шире и специфичније значење, (умјетност, математика, рачунарство, итд). Затим појам је потребно проширити и на та специфичнија значења, односно направити енциклопедијски чланак од ове одреднице. --Славен Косановић {разговор} 10:31, 15. јун 2006. (CEST)

---

Хвала на питањима, ево и одговора ;)

1. Ако је у питању чланак који већ постоји онда се може додати унутар њега пасус из ове књиге (ако то има смисла и уклапа се у концепцију чланка) где се даје и социолошка дефиниција/објашњење појма, за оне чланке који већ постоје на Википедији у много бољој форми (нпр. дужи, комплетнији итд.) него у речнику онда такве одреднице и не треба уносити. Највећи број чланака не постоји на Википедији (нпр. многи појмови из струке) и они би се изнова унели.

2. Свако проширивање чланка је дозвољено. Речник социјалног рада ће наставити да се развија на Википедији, независно. Аутор зна за ту чињеницу, јер његов син Војин Видановић је такође корисник Википедије и посетио је наш локални огранак почетком маја. Направићемо неки шаблон који би био укључен у сваки од ових текстова и где би било речено да је као литература коришћена та-и-та књига од тог-и-тог аутора или да је текст одатле преузет уз дозволу или нешто слично што ћемо заједно осмислити и договорити се (Славене, позван си и ти за то). Наравно када се чланак битније прошири да то онда није тај исти чланак па могу да постоје и два шаблона итд. Али, најважније је да странице нису недодирљиве него их свако може мењати, што се у ствари и охрабрује и што јесте суштина Википедије.

3. Ово питање јесте очекивано. Нарочито ово ствара збрку и забуну зато што ми имамо пројекат који се зове Викиречник па нас то асоцира да ови чланци треба да иду тамо а не овде. Међутим ово није класичан речник (као нпр. речник САНУ) где се узима нека реч мења по падежима и глаголским облицима, наводи њена етимологија, порекло, семантика итд. Ово је уствари енциклопедија, тачније енциклопедијски речник. Значи појмови су протумачени и објашњени, а затим сортирани лексикографски (речник). Значи, ово је много ближе енциклопедији него речнику. Чланци јесу мали, али су ипак много дужи од оних о француским селима. Такође, оно што је јако битно, овај материјал је рад врхунског стручњака из те области што нам на Википедији понекад баш фали. Ови појмови су по свему ближи Википедији, него Википечнику, али није искључено да их у некој осиромашеној форми касније пребацимо и на Викиречник. Тада би се задржало само значење речи (које би можда и скраћивали) али би се додали сви они горе наведени елементи речника. --Ђорђе Стакић (р) 10:44, 15. јун 2006. (CEST)

Слободно постављајте питања ако их још има.

Ево примера једног уноса (први на слово Б):

BABINSKI REFLEKS
(babinski reflex)
Refleks karakterističan za novorođenu
decu; sastoji se iz istezanja
nožnog palca na gore i lepezastom
širenju ostalih nožnih prstiju
kada se nekim predmetom
draži taban noge. Ovaj refleks je
normalna pojava na uzrastu odojčeta
(gubi se u drugoj polovini
prve godine života), ali je kod
odraslih ljudi znak patologije i
ukazuje na neurološko oštećenje.
Babinski relfeks
www.drugs.com/enc/babinski_s_reflex.html

Само да кажем да имам прилично јасну слику шта је језички ријечник (који може бити као наш пројекат Викиријечник, који је уједно једнојезички и вишејезички, граматички и етимолошки ријечник), а шта је технички односно специјализовани ријечник (што је случај са овим ријечником социјалног рада). Ти технички, односно специјализовани ријечници могу имати енциклопедијски карактер, а и не морају (могу се ограничити на штуре и кратке дефиниције појмова који се користе у одређеној области). Што се тиче прављења шаблона за означавање поријекла ових дефиниција, хммм нисам сигуран да ли је то баш најбоља идеја, пошто ако проширимо, или модификујемо један појам (односно реченицу која дефинише тај појам), онда се то интерпретира као коришћење литературе за дефиницију појма..., такође. тиме се некако обесхрабрују људи да додају, или проширују дефинициу неког појма. Иначе имамо екстенѕију Cite, која служи управо да се наведу извори коришћене литертуре, књиге, или ресурса са Интернета. Ово су само неке моје обсервације, наравно није обавезно сложити се с њима. ;) --Славен Косановић {разговор} 11:23, 15. јун 2006. (CEST)

Извори

Могли би и целу књигу да пребацимо на вики изворе, пошто се налази под гну лиценцо (као што енглези раде са британиком из 1911). А после када се чланци прошире да додамо линк ка изворима :) --Јованвб 10:52, 15. јун 2006. (CEST)

Мислим да би за почетак ова идеја била набоља јер би се тиме сачувао оригинални карактер дјела, а у Википедију би могли да уносимо, проширујемо и модификујемо касније све појмове. --Славен Косановић {разговор} 11:23, 15. јун 2006. (CEST)

• Слажем су у потпуности, и мени се та идеја свиђа. То је чак и најлакше јер имамо све у електронском облику. Остаје онда да се оформи тим који ће се бавити уносом у Википедију, а за Викизиворник то је лако јер можемо цело слово у један дугачак фајл да стављамо. Остаје и питање да ли ћемо га уносити у ћирилици или у латиници... --Ђорђе Стакић (р) 11:37, 15. јун 2006. (CEST)
• Ја сам за ћирилићну верзију ;), с тим да у загради остаје појам на енглеском без транскрипције. --Славен Косановић {разговор} 11:53, 15. јун 2006. (CEST)
• Наравно на ћирилици. И не свако слово него сваки чланак посебно, јер после ћемо требати да везујемо на вики. Ем што ће вики извори добити око 2000 чланака :) --Јованвб 22:25, 16. јун 2006. (CEST)

Rajzašnjenja

Izvinjavam se što kvarim utisak latinicom, ali još se nisam navikao na Cyr podršku :-) Rečnik namenski sužava fokus pojmova na jezgrovite opšte odrednice u kontekstu socijalnog rada a kada to nije moguce u kontekst humanističkih društvenih nauka koje su mu srodne - poput etike i psihologije ili recimo sociologije. U tom smislu, kod novih pojmova za Wikipediju oni predstavljaju jezgro a kod postojecih eventualno objasnjenje jos jednog konteksta.

Ovo je nuznost ispunjenja uslova za strucne Recnike: jezgrovitost objasnjenja, objektivnost do najvece moguce mere a internet hiperlinkovi su tu radi ostalih konteksta, informacija ili dokumenata.

Nadam se da to objašnjava značaj za Wikipediju a predstavlja ipak autorski pristup i samostalnu bazu za razvoj, za razliku od prevodjenja engl Wikipedije.

Intencija Recnika je da bude prisutan na Internetu, open source u svakom smislu (kritike, davanja jos boljih definicija i novih pojmova) i namera je da ostane u savezu sa Wikipedijom. Ako se za koju godinu vasi clanci ucine dobrim i jasnim, informativnijim od onih u engl Wikipediji, intencija Recnika je da predstavlja i razvija i upravo nasu Wikipediju.

Nadam se da je sada jasnije i da ce vam Recnik pribliziti svet jedne relativno nepoznate i kod nas mlade struke (postoji tek 50 godina) koja se oslobadja stega komunizma pod novim bremenom zemlje u socioekonomskom raspadanju (centralizacija, nema socijalnih problema ili se oni nefleksibilno resavaju, nema trzista usluga, nivo sigurnosti gradjana mali a siromastvo veliko ...).

Pozdrav

--Rastavox 21:32, 16. јун 2006. (CEST)

Добре и лоше стране

Добре стране ових одредница су:

1. Уз сваки појам налази се у загради његов превод на енглески језик што много помаже да се тај појам пронађе на енглеској Википедији и поставе одговарајући међувики линкови.
2. Уз скоро сваки појам налази се још по једна или две спољашње везе где може да се нађе више информација о том појму. Ове везе су пропраћене и кратким описом што нам такође помаже у раду.
3. Добијамо између 1000 и 2000 нових одредница (још увек не знам тачан број) које нису аутоматски генерисане него људском руком писане.

За прве две предности треба захвалити Војину који је корисник Википедије и који нам је овим битно олакшао посао тј. чланци ће бити доста информативнији него што би иначе били. 9 Лоше стране:

1. Текстови су кратки (клице).

Утешно је да имамо потпуну слободу да текстове даље допуњавамо и усавршавамо. --Ђорђе Стакић (р) 11:29, 15. јун 2006. (CEST)

ОК, преостаје само да се договоримо око расподјеле посла по словима и да кренемо... А да умало да заборавим, ја имам само ону кратку верзију, односно не цијелу верзију књиге, тако да би било згодно да ми неко пошаље на е-пошту комплетну верзију. ;) --Славен Косановић {разговор} 11:57, 15. јун 2006. (CEST)

Било би лепо да онај ко има књигу у електронском облику пошаље на листу за админе целу књигу па да свако узима оно слово кој му одговара. Ако не тако нека мени лично неко од вас пошаље неко слово (све једно које) на мејл --Јованвб 20:21, 15. јун 2006. (CEST)

Не долази у обзир слати на листу нешто тако велико. Могло би негде да се накачи, али да не може свако да преузме. Типа у сандучету већ постојећег заједничког гмаил налога. Или то или да вам Ђорђе/Саша шаље свима понаособ (за шта чисто сумњам да хоће). Ја немам времена ни протока за такве ствари (а имам књигу код себе). --Филип ツ 20:26, 15. јун 2006. (CEST)

Ђорђе ако ти није проблем пошаљи ми неко словце. Све једно које :) --Јованвб 21:08, 15. јун 2006. (CEST)

Osim nekolicini poverenika iz Wikimedije zabranjeno je posedovati kompletno elektronsko izdanje bez posedovanja papirnog primerka. A i Wikimedia Srbije ce dobiti papirno izdanje uskoro ... :-) dakle, slovo po slovo :-)

--Rastavox 21:33, 16. јун 2006. (CEST)

Надам се да разумеш да оног момента када речник буде пренесен на Википедију или било који други пројекат Викимедија фондације ограничење ове природне мора да отпадне (пошто свако у сваком тренутку може да скине комплетан текст Википедије као један фајл). --Dzordzm 18:04, 17. јун 2006. (CEST)

Moze da skine samo slovo po slovo, ali bi mu trebalo mnoogo vremena da formira Recnik, i on opet ne bi bio identican knjizi. Naravno da se slazem sa tim. Poenta ogranicenja je da ne krene distribucija elektronskih fajlova u kompletu pre nego sto prodaja uzme maha. Originalni plan je bio da unos na Net pocne tek posto prodaja uzme maha, ali kako ce ovo trajati (unos 1 900+ pojmova) potrudio sam se da pocne sto pre - cak su fajlovi dati dok je knjiga jos bila u stampi. Nadam se da se razumemo. Da, ocekujem da razvijate i shirite clanke - to i jeste poenta donacije. Da ono bude seme koje ce se razviti, a da u nekoj buducoj verziji Recnika ja ukazujem net linkovima na vas rad. OK? --Rastavox 22:29, 21. јун 2006. (CEST)

Predgovor Recnika

Posto verovatno dobijate gola slova, saljem vam predgovor kako bi razumeli kontekst Recnika. Sto se tice sablona, slazem se da se bilo gde na stranici moze navesti da je ona koristila (da u sebi sadrzi) celinu ili deo odrednice iz Recnika (kao sto je uradjeno za Babinski refleks). Slobodno unapredjujte i obavezno citajte sadrzaje linkova (i prijavljujte pravopisne i druge greske na mejl recnik_socrada@yahoo.co.uk a ispravite ih za Wikipediju).

Pojmova ima malo vise od 1900. Ako je bas potrebo, postoji radna verzija indeksa (od kojih su neki pojmovi ukinuti u poslednjim revizima pred stampu) sa direktnim prevodima pojmova, korisno za onog ko bude radio portal (neka mi se javi na ICQ ili mejl)

P R E D G O V O R

Nakon višegodišnjeg rada i zadovoljstva što sam konačno uspeo da privedem kraju veoma složeni autorski projekat, u dilemi sam šta da saopštim stručnoj javnosti i čitaocima. Ono što, međutim, nedvosmisleno znam jeste da će ovaj, prvi, „Rečnik socijalnog rada” izazvati pažnju kakvu zaslužuje. To je sva¬kako događaj koji ima poseban značaj za profesiju socijalnog rada jer se ona time, u akademskom smislu, stručno legitimiše i autentično priključuje po¬rodici humanističkih nauka. Ovo posebno naglašavam jer se za pola veka postojanja profesije u Srbiji pojavio samo jedan „Zbo¬rnik pojmova o so¬ci¬jalnoj politici”, i to 1973. godine. Nakon toga ništa slično nije urađeno, iako su druge srodne profesije (psihologija, socio¬¬logija, pedagogija, pravo, psi¬hijatrija ...) objavile svoja sistematizovana iskustva u vidu rečnika, leksikona, a neke imaju i svoje enciklopedije. Takvo stanje uticalo je da o suštini profesije socijalnog rada još uvek postoje preširoka, neprecizna, konfuzna, a često i veoma suprotst¬a¬vljena gle¬dišta. U ekstremnom smislu govori se da je socijalni rad pro¬fesija bez nauke i praksa koja je usmerena ka marginalizovanim gru¬pama, „socijalnim slu¬ča¬jevima” i sl. Takođe, ističe se da terminologija socijalnog rada nije kohere¬ntna, pa često dovodi do konfuzije u domaćoj i međunarodnoj stručnoj komunikaciji. Bez obzira na prethodne napomene, kao pažljivi pratilac i aktivni učesnik u razvoju socijalnog rada, nesumnjivo mogu potvrditi da je praksa poslednjih decenija, i pored nedostatka konzistentne teorije, uspešno sledila savremene principe organizacije i metodologije delo¬vanja, što je uticalo na njenu dinamičnost, raznovrsnost i izgrađivanje profesionalnih standarda. Tome je posebno doprinela kvalitetna izda¬vačka delatnost u skoro svim po¬dručjima socijalnog rada. Zato se s pravom može tvrditi da dostignutom stepenu razvoja profesije socijalnog rada upravo nedostaje tradicija u leksikografiji, odnosno sistematizaciji postojećeg teoretskog znanja i prakse u vidu sve¬obuhvatnog rečnika. To je neophodno kako bi se sma¬njila semantička po¬metnja i nesporazumi koji nastaju u komunikaciji među socijalnim radnicima angažovanim u različitim područjima, ali i između socijalnih radnika i drugih profesija, kao i zainteresovanih stru¬čnjaka i laika. Imajući u vidu sve napred navedeno, pre više godina počeo sam da prikupljam građu za jedan savremeni rečnik socijalnog rada. Na moju odluku posebno je uticalo saznanje da stručni „jezik” socijalnog rada u svetu, a i kod nas napreduje i postaje sve kompleksniji. To je rezultat povećanog znanja o socijalnom radu i želje stručnjaka da ko¬mu¬¬niciraju neposrednije i preciznije sa drugim profesijama koje pose¬duju sopstveni profesionalni „žargon” ali i standardizovanu termino¬logiju. Odlučio sam se za autorski pristup, jer sam procenio da će samo na taj način ovako ambiciozan projekat moći da se završi za ra¬zumno vreme. U ispravnost mog postupka uverile su me i kolege i saradnici koje sam anga¬žovao, prvo, u izboru i selekciji odrednica, a zatim i u konkretnoj obradi ili korekciji mnogih od njih. Procenio sam da će mi saradnici svojim znanjem, predanošću i odgovornošću prema profesiji, pružiti onu vrstu pomoći koja je u ovakvim poduhvatima dragocena, što se kasnije u radu i potvrdilo. Kao što je uobičajeno u predgovorima dužan sam da ukratko objasnim cilj, namenu i koncepciju Rečnika, kao i kriterijume za izbor i obradu odre¬dnica. Cilj i namena rečnika

Osnovni cilj Rečnika je selekcija, sređivanje i prezentacija po¬sto¬¬jećih znanja i pojmova sadržanih u teoriji i praksi socija¬lnog rada. U ovakvoj koncepciji Rečnika pojmovi iz socijalne politike obrađeni su samo u meri u kojoj su neposredno povezani sa socijalnim radom. Ostvarenje postavljenog cilja bilo je komplikovano jer je veoma teško razgraničiti do koje mere su određeni pojmovi autohtoni za so¬ci¬jalni rad, a u čemu se, u većoj ili manjoj meri, oseća uticaj drugih na¬učnih disciplina. Ovo posebno ističem jer je poznato da se socijalni rad, na početku svog razvoja, a i kasnije, posebno oslanjao na podršku i po¬moć različitih psiholoških i soci¬oloških teorija. Takve okolnosti omo¬gu¬ća¬¬vale su socijalnom radu da, oslonjen na moćne i razvijene teorije i pra¬¬ksu, lakše bude prihvaćen u porodici huma¬nističkih nauka duge tradicije. S druge strane, kao veoma zabrinjavajuća posledica javlja se ugro¬ženost autentičnog pojmovnog identiteta struke i profesije socija¬lnog rada. Iz navedenih razloga najvažniji cilj Rečnika je da razjasni značenje pojmova i termina koji u širem i užem smislu imaju vezu sa stručnim sa¬držajima delatnosti socijalnog rada. Ovako formulisan cilj omogućava široku namenu Rečnika i socijalni rad približava na¬j¬široj čitalačkoj publici, stude¬ntima humanističkih nauka, kao i stru¬čnja¬¬¬cima koji se profesionalno bave soc¬i¬¬ja¬¬lnim radom, ali i drugim oso¬bama zainteresovanim za saznanja iz ove oblasti. Koncepcija rečnika i izbor odrednica Iz navedenog cilja izvedena je koncepcija Rečnika. Ona se sastoji u pokušaju da se sačini jedan pouzdan informativni vodič kroz „lavirinte” sa¬vre¬menog socijalnog rada, koji je svoje polje delovanja našao u zaista mno¬go¬brojnim i različitim područjima ljudske egzistencije. U skladu sa tim, u procesu nastajanja Rečnika korišćena je sledeća metodologija: na osnovu pregleda najpo¬zna¬tijih domaćih i stranih enciklopedija i rečnika, kao i konsultacija sa saradnicima, sačinjen je izbor odrednica koje čine okosnicu Rečnika i određuju njegov sadržaj. Imajući u vidu da terminologija socijalnog rada zalazi, ili se oslanja na srodne naučne discipline, u načelu priroda izabranih odrednica nastoji da prati aspekte koji se odnose na socijalni rad, iako je pritom teško razgraničiti koje od odrednica imaju multidisciplinaran sadržaj, a koje koriste isključivo terminologiju socijalnog rada. Zato ovaj rečnik obuhvata i mnoge te¬rmi¬¬ne koji se u praksi prožimaju kroz različite inter¬disciplinarne huma¬¬nističke struke. Sledstveno osnovnoj koncepciji, u Rečniku se daje skraćena inte¬pretacija pojmova i koncepata, kako bi se obezbedio koncizan pregled šire terminologije socijalnog rada, a ne enciklopedijska detaljnost. Kada je u pitanju prostor koji je posvećen odrednicama, osnovni kriterijum bio je da su odrednice prvog reda obrađene u većem obimu (20-40 redova), dok su ostale u najvećoj meri obrađene u obimu do 20 redova. Uz svaki pojam dat je i odgo¬varajući prevod na Engleski jezik. Pored toga na osnovu sagledava¬nja savremenih potreba ispod koncizne definicije najveći broj pojmova sadrži i relevantne internet linkove. U odnosu na sve dosadašnje rečnike ova značajna novina pruža mogućnost dopunskog informisanja, čime se povećava kvalitet i upotrebna vrednost rečnika. Želim posebno da naglasim da sam i pored svega navedenog, svestan ograničenja i mana koje prate ovakav autorski poduhvat. Međutim, uveren sam da je to ozbiljna osnova za dalji rad i dopunu. Zato ovaj obiman rad izlažem sudu javnosti sa uverenjem da će to značiti napredak u odnosu na postojeće stanje i bar delimično ispuniti očekivanja velikog broja stručnih radnika i saradnika.

• * *

Na kraju, izražavm zahvalnost svima koji su zaslužni za pripremu i objavljivanje Rečnika. Pre svih, iskrenu zahvalnost dugujem rece¬nzentima Prof. dr Milosavu Milosavljeviću i Prof. dr Miri Lakićević, Doc. dr Ani Gavrilović, stručnom konsultantu i lektoru, kao i Vojinu Vidanoviću za nesebičan trud oko prevoda i kompletiranja internet linkova. Posebno zahvaljujem Udruženju stručnih radnika socijalne zaštite Srbije, Društvu socijalnih radnika Srbije, Asocijaciji centara za socijalni rad Srbije i Uniji studenata socijalnog rada Beogradskog univerziteta, što su, nakon odgovarajuće recenzije, prihvatili da sarađuju zajedno sa autorom, kao suizdavači Rečnika socijalnog rada.

Prof. dr Ivan Vidanović

--Rastavox 14:09, 17. јун 2006. (CEST)

Zahvalnica

Koristim priliku ovdje, da se zahvalim Profesoru dr Ivanu Vidanoviću u ime cijele zajednice Vikipedije na srpskom jeziku, na ustupanju kompletnog sadržaja Rečnika socijalnog rada. --Славен Косановић {разговор} 14:38, 17. јун 2006. (CEST)

Такође. --  JustUser   JustTalk 16:17, 17. јун 2006. (CEST)

Почео сам

На изворе сам пребацио прву одредницу на слово д.Реч је о далтонизму. Направио сам и неки шаблон и објашњење, али најбоље би било да их ђорђес или неко други ко је боље упућен у то преправи/поново напише. Први чланак је Речник социјалног рада/Далтонизам. Позивам све заинтересоване да се придруже --Јованвб 21:14, 17. јун 2006. (CEST) П.С. Надам се да ће професору Ивану Видановићу одговарати овакав изглед чланака. Уколико има нешто против било би добро да нас обавести --Јованвб 21:17, 17. јун 2006. (CEST)

Професор има ограничено познавање рачунара (човек је `41) али сам му показао како изгледа Бабински Рефлекс и каже да је О.К. У принципу, мислим да је рационалније разговарати самоном, мада вам могу дати и његов мејл. Мада Нет је мој посао. Мислим да је О.К ова варијанта да се спомене Речник као извор и донација (линкује ка страници о речнику, а сама страница буде део Поратала социјалног рада) а шта ће се даље догађати са страницама, показаће време. Пренећу ваше захвалнице Професору, а јел вам ОК да вам у недељу донесем "штампану ствар" да видите како делује незамењиви папир :-) Ја вам се захваљујем на раду и ентузијазму, и прикључићу се активније чим средим неке друге ствари које су сада приоритет. --Rastavox 22:35, 21. јун 2006. (CEST)