правила транскрипције[уреди извор]

Транскрипциона правила за енглески (а и за више других језика) постоје у Правопису а такође постоје и књижице Твртка Прћића "Нови транскрипциони речник енглеских личних имена" те "Енглеско-српски речник географских имена". У Прћићевим књигама прихваћена су транскрипицона правила из Правописа, али су и детаљније објашњена са много већим бројем примера при чему је основа IPA алфабет. Није проблем да се та правила некако убаце у Википедију (треба имати и IPA тастатуру), а мало већи проблем је те Прћићеве књижице укуцавати у потпуности, пошто ту сигурно постоје одредбе о ауторским правима и интелектуалној својини . . . Дакле, слажем се ја с тобом да су правила транскрипције неопходна на једном месту у Википедији, али има нешто што "девојци срећу квари". Наиме, и у енглеском језику постоје правила по којима би требало изговарати поједина слова, групе слова или речи. Међутим, специфичност енглеског језика је и у томе што много, много пута нека реч уопште не подлеже усвојеним правилима изговора у истом том језику. Јер, да то није случај, онда би енглеско-енглески речници (или енглеско-српски, свеједно) слободно могли избацити рубрику "изговор", пошто би сваки говорник енглеског, на основу познавања правила изговора, могао поуздано знати како се изговара поједина реч! И били би излишни енглеско-енглески речници изговора (pronouncing dictionary) који, за разлику од стандардних речника, наводе САМО изговор појединих одредница. Најпознатији такви речници су "Cambridge English Pronouncing Dictionary" Данијела Џонса (хе, хе, правилније би било Џоунса!) те "Longman Pronunciation Dictionary" J.C. Wellsa. Е сад, што се тиче енглеских личних имена која једина могу бити предмет транскрипције (опште именице се не могу и не смеју транскрибовати, оне се преводе!), ту је ситуација прилично запетљана. Наиме, за мноштво енглеских имена и презимена ни сами Енглези нису сигурни како их треба изговарати, и у том случају они прибегавају једном трику: једноставно питају носиоца тог имена (или презимена) како га он (носилац) изговара! Па су тим системом утврдили да је Kim Basinger "Бејсингер", да је Keira Knightley Кира Најтли, да је Halle Berry Хали (а не Хале, Холи или, боже сачувај ,Хејл!), да Steven Seagal у задње време тражи да се његово презиме изговара Сегал, а не, као досад, Сигал (наводно га стари изговор презимена исувише подсећа на његове јеврејске корене), да је Jeff Fahey Феј(и), а не Фејхи ... Уосталом, већина овог наведеног може се наћи на Нету. Наравно, кад заинтересовани "Србин-ћириличар" сконта како се неко презиме изговара, онда, примењујући транскрипциона правила о којим сам говорио, може релативно безболно (не бејзболно)транскрибовати неко лично име у ћирилицу. Овде можеш приметити да сам и ја за редослед: прво изговор (да л' "живог" говорника, да л' IPA алфабет - то није важно), затим правила транскрипције па тек онда транскрипција. Све наведено нас доводи до једне тужне истине: свако ново лично име које се појављује у медијима и свакодневном животу (и зато се мора транскрибовати), правилно ће се транскрибовати само онда уколико поуздано знамо како се изговара. Ту се не можемо користити правилима изговора у енглеском језику, јер она за лична имена практично не важе! (добро, важе, али у мањој мери и обиму). Правило је - нема правила!

Циљ ове писаније је да сугерише да је једини излаз у постојању Речника личних имена (при том мислим и на географске појмове) који, наравно, постоји у облику Прћићевих књижица, али је све то ограничено и, морам рећи, застарело (она прва Прћићева књига изашла је пре осам година). Кад пишем неки чланак за Википедију, ја прво консултујем Правопис и Прћића да видим како се неко лично име транскрибује, а ако ту нема 'леба, онда на мрежу па шта ми Бог да. На мрежи се и ја користим једним триком: у претраживач укуцам нпр. Scorsese pronounced и добијем већи број сајтова на којима је детаљно објашњено како се изговара презиме дотичног - додуше, најчешће не у IPA алфабету, већ на један занимљив начин: наиме, објашњивач раставља ту реч на слогове и то тако да се за сваки поуздано зна како се изговара (тако би Scorsese био објашњен kao scor-say-see или као scor-seh-see што ће Србенда са знањем енглеског транскрибовати као Скор-сеј-си (Скорсејси) или као скор-се-си (Скорсеси). Сад ми само реци да ли је ико од позваних знао како се изговара ово презиме када се први пут појавило у медијима? Било је мудровања типа Скорцис, Скорциз, Скорсис . . .

Наравно да се слажем са твојим мишљењем да не треба дирати већ укорењене облике (то мисли и Прћић, а и писци Правописног речника), али си навео и један пример (Бекон) који ми никако "не седа" - али нема везе . . . Сад је само питање - ко одлучује о томе да ли је неки облик укорењен или не? Да ли писци чланака у Википедији, да ли господин Гугл (знаш оно - који облик даје више резултата), да ли правописци, да ли Прћић, да ли Делић или Стефановић или Ранчић . . . Наравно, имамо и демократску институцију гласања. Да ли је Анђелина Џоли већ устаљена транскрипција имена Angelina Jolie? Могу то прихватити за Шекспира, могу за Њутна, можда чак и за Бе(ј)кона . . . али Анђелину не могу прихватити. Али то је друга прича.

Поздрав.

--делија 19:59, 5. јул 2006. (CEST)[одговори]

Правопис и Википедија[уреди извор]

Како не разликујемо ћирилицу и латиницу (правопис је исти и за једно и за друго), покушај да уопштиш правила по ћирилици (нпр. преферира се транскрибовање страних имена; цртица се у падежним наставцима ако је име изворно увек пише; и сл.). Наравно, наведи да се то односи на српску Википедију, док у Правопису стоји друкчије. Једноставно, прилагођавање неприлагођеном Правопису може да иде до одређене, технички изводиве тачке... --Милош Ранчић (разговор) 13:19, 17. јул 2006. (CEST)[одговори]

Prihvatam poziv, ali sam trenutno na godišnjem (do kraja meseca) pa nemam uza se svu potrebnu literaturu. Naravno, bez te literature se ne usuđujem da pokušavam bilo šta ozbiljnije, pogotovu što mislim da spisak literature za ovaj odeljak Vikipedije mora da bude daleko obimniji. Kao što si verovatno primetio, posebno me interesuje pisanje stranih reči te transkripciona problematika, ali, već sam rekao, tek od avgusta mogu nešto ozbiljnije početi da radim.

Pre nekoliko dana na stranicama za razgovor uz pojedine članke dao sam par komentara (za članke Džulijan MekMeon, pa Dejv Marej, pa Kamij Koro ...), pa me interesuje da li si pogledao komentare i da li će se neko od admina setiti da interveniše (pošto ja to ne mogu iz tehničkih razloga).

Pozdrav.

--делија 16:20, 18. јул 2006. (CEST)[одговори]

Уф[уреди извор]

Заборавио сам на то. А шта да радимо да постојећим текстом, да га преместимо на изворе? --Бране Јовановић <~> 11:46, 11. октобар 2006. (CEST)[одговори]

Ово је слободна енциклопедија. Ниси ми шеф да наређујеш што ћу ја да пишем. И не води ратове о нечему што не разумеш. Пошто ти аргументи не важе, односно не желиш да напишем да су Срби у Хрватској изложени дискриминацији и нападима, користиш се подземним методама. Ја ћу писати истину. Иза моје истине стоје документи. А ти кад већ хоћеш нешто да пишеш пиши, али немој да бришеш истину. --Lindon 00:37, 14. октобар 2006. (CEST)[одговори]

Родољупци[уреди извор]

Текст је одличан, али која је порука за корисника? Да ли је ово био коментар о родољубљу или његовом недостатку? :)--64.46.5.62 23:41, 15. октобар 2006. (CEST)[одговори]

Саша молио бих те да не спамујешп људима корисничке странице. --Јован Вуковић (р) 12:01, 16. октобар 2006. (CEST)[одговори]

Спамујеш ти нас неколико. Не прави се наиван. --Sokolac 14:40, 16. октобар 2006. (CEST)[одговори]

Порука је сасвим јасна. То се зове провокација. Ја људима са којима се не слажем по неким питањима не шаљем нпр. његошеве поруке о потурицама и сл. Или можда ти мислиш да треба да почнем? --Јован Вуковић (р) 19:24, 16. октобар 2006. (CEST)[одговори]

И даље мислим да је оно била провокација. Ја никада нисам рекао да Срби не греше. Ова твоја порука је стигла пошто сам написао да не сматрам да је у Сребреници било геноцида/ратног злочина/масакра. Сад нити имам времена да ти објашњавам зашто тако мислим, нити воље да те убеђујем да тамо није било злочина јер ја не могу да утичем на твоје мишљење.Е сад ја не сматрам да у сребреници није било злочина али мислим да то није било организовано и да су то чинили појединци. Предпостављам да ти је док си писао ову поруку било јасно да нећеш променити моје мишљење о том питању тако да то јесте провокација. --Јован Вуковић (р) 22:07, 16. октобар 2006. (CEST)[одговори]

Нисам рекао да не смеш да ми се не обраћаш (наравно уколико то желиш ја ти не богу забранити), само сам рекао да мислим да је ово порука била провокација.

П.С. О светитељима већ неко време не пишем јер немам времена. --Јован Вуковић (р) 22:46, 16. октобар 2006. (CEST)[одговори]

ћирилица[уреди извор]

Да приметио сам, нисам од јуче. Када идем од странице до странице, очекујем да је све на ћирилици, а не да ми нешто искаче.... --Паун 03:54, 23. октобар 2006. (CEST)[одговори]

izmene bota[уреди извор]

Pogledaj šta napisah na Trgu [1]. --Rainman 12:26, 1. новембар 2006. (CET)[одговори]

Википедија:Писање туђих речи[уреди извор]

Да ли би могао да ми образложиш поништавање мојих измјена на Википедија:Писање туђих речи. --Милан Тешовић (р) 07:34, 29. март 2007. (CEST) p.s. замолио бих те да одоговориш на мојој страни за разговор, лакше ми је тако[одговори]