Референцијални интегритет

С Википедије, слободне енциклопедије
Пример базе података која не инсистира на референцијалном интегритету. У овом примеру, постоји вредност страног кључа (idIzvodjaca) у табели албум, која референцира непостојећег извођача – другим речима, постоји страни кључ за који не постоји одговарајући примарни кључ у референцираној табели. Овде се догодило да је извођач под именом "Идоли", чији idIzvodjaca је био "3", обрисан из табеле извођачи. Међутим, албум "Шест дана јуна" је показивао на овог извођача. Да је база инсистирала на референцијалном интегритету овај проблем не би могао да се јави.

У области база података, референцијални интегритет је својство које осигурава да су везе (референце) између података исправне.[1]

Прецизније, како би референцијални интегритет важио, свако поље у некој табели које је декларисано као страни кључ мора да садржи само оне вредности које се јављају у одређеном[2] у примарном кључу или кандидату за кључ табеле на коју показује страни кључ. На пример, брисање уноса који садржи вредност на коју реферише страни кључ из неке друге табеле би прекршило референцијални интегритет. Неки системи за управљање релационим базама података (СУРБП) могу да захтевају да референцијални интегритет буде очуван: обично брисањем и реда у коме се налази страни кључ који показује на податак који треба да буде обрисан, или пријављивањем грешке и небрисањем податка. Који метод ће бити коришћен се одређује приликом дефинисања страних кључева.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Referential Integrity Is Important For Databases Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2009), Приступљено 24. 4. 2013.
  2. ^ У табели у којој се дефинише страни кључ, назначава се тачно на који атрибут (колону) референциране табеле страни кључ показује.

Види још[уреди | уреди извор]