Рудолфинум

С Википедије, слободне енциклопедије
Рудолфинум
Rudolfinum
Оснивање1876.
ЛокацијаПраг
 Чешка

Рудолфинум је зграда у Прагу, у Чешкој. Дизајниран је у неоренесансном стилу и налази се на тргу Јана Палаха на обали реке Влтаве. Од свог отварања 1885. године, био је повезан са музиком и уметношћу. Тренутно се у згради налазе Чешки филхармонијски оркестар и Галерија Рудолфинум. Његова највећа музичка сала, Дворжакова дворана, једно је од главних места одржавања Међународног музичког фестивала Прашко пролеће и позната је по одличној акустици.

Намена[уреди | уреди извор]

Рудолфинум је дом Чешке филхармоније од 1946. године и једно је од главних места одржавања Међународног музичког фестивала Прашко пролеће који се одржава сваке године у мају и јуну. [1] Зграду су пројектовали архитекта Јозеф Зитек и његов ученик Јозеф Шулц, а отворена је 8. фебруара 1885. Име је добила по Рудолфу, престолонаследнику Аустрије, који је председавао отварањем. Између 1919. и 1939. године зграда је коришћена као седиште чехословачког парламента.

Анелиес Штрба - Рудолфинум

Дворжакова дворана је једна од најстаријих концертних дворана у Европи. 4. јануара 1896. сам Антоњин Дворжак је дириговао Чешком филхармонијом у дворани на њеном првом концерту. [2]

За време Прве чехословачке Републике зграда је служила као седиште Представничког дома. [3]

У згради је сниман албум Николе Бенедетија из 2010: Чајковски и Брух: Концерти за виолину. [4]

Галерија Рудолфинум[уреди | уреди извор]

У згради се налази и галерија Рудолфинум, уметничка галерија која се углавном фокусира на савремену уметност. Отворена је 1. јануара 1994. године и непрофитна је институција коју води и финансира чешко Министарство културе. Налази се у задњем делу Рудолфинума. [5] [6] Галерија Рудолфинум нема сопствену колекцију већ се ту се одржава низ привремених изложби. [6] Има око 1.500 квадратних метара изложбеног простора. Директор галерије је Петр Недома.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Gruschwitz, Bernd F. (2001). Prague. Nelles /Geo Center. стр. 48. ISBN 3-88618-861-2. 
  2. ^ Pablo de Sarasate, The Strad, vol. 71, pg. 445, Lavendar Publications (1960)
  3. ^ „Historie | Rudolfinum”. 
  4. ^ „No Bowing to the Pressure for Nicola Benedetti”. 8. 10. 2010. Приступљено 22. 11. 2020 — преко PressReader. 
  5. ^ „120 years of the Rudofinum concert hall”. Radio Prague. 16. 2. 2005. Приступљено 4. 1. 2014. 
  6. ^ а б Prague City Tourism. „Galerie Rudolfinum”. Приступљено 3. 4. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]