Праг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Праг
чеш. Praha

Hradschin Prag.jpg
Панорама прашког дворца

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Чешке Републике Чешка
Крај Централночешки регион
Основан IX век
Становништво
Становништво 1.237.893 (2009)
Агломерација 1.900.000
Густина становништва 2.495,7 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 50°05′14″N 14°25′16″E / 50.087222, 14.421111
Надморска висина 177—399 м
Површина 496 км²
Праг на мапи Чешке
{{{alt}}}
Праг
Праг на мапи Чешке
Остали подаци
Градоначелник Томаш Худечек[1]
Веб-страна praha.eu


Координате: 50° 05′ 14" СГШ, 14° 25′ 16" ИГД
Праг (чеш. Praha, нем. Prag) је главни и највећи град Чешке. Налази се на реци Влтави, и има око 1,2 милиона становника.

Праг спада у најочуваније велике градове Европе, па је данас његово простано историјско језгро под заштитом УНЕСКОа. Град је због свог богатства познат и под надимком "Златни Праг".

Порекло назива[уреди]

Назив града је старословенског порекла и значи газ, место за прелаз. У данашњем чешком језику ово би била реч práh. Овај назив би по предању био везан за газ преко реке Влтаве, међутим доказа за ову тврдњу нема. Стога се данас назив града више везује за назив брда на је коме подигнут Прашки град (замак), који се на чешком изговара na prazě. По другом предању, када је принцеза Либуше, која је живела на брду Вишехрад (део Прага), пала у транс, показала је према брду Храдчани, и рекла како види град чија ће слава досегнути до звезда. Рекла је својим људима да иду тамо и да ће тамо пронаћи човека који управо деље праг за своју кућу, и да по томе треба да дају назив граду. На чешком, реч праг је женског рода (Праха), па отуда и назив „Мајка свих градова“.

Положај града[уреди]

Снимак Прага из сателита

Град Праг се налази у „срцу“ Европе, подједнако удаљен од свих њених граница. Он је, такође, у централном делу историјске земље Бохемске, која чини 2/3 данашње Чешке Републике (западни и средишњи део). Од Брна, другог по величини града у држави, Праг је удаљен 210 km северозападно. Најближи главни градови су Беч (320 km), Братислава (330 km) и Берлин (350 km).

Поглед са Храдшчана на Малу страну и Стари град у позадини
Прашки храд изнад Влтаве је један од најпознатијих призора из целе Чешке Републике.

Праг је смештен у средишњем делу Средњечешког побрђа. Град се образовао на низу девет брда око окуке реке Влтаве - Летна, Витков, Опиш, Ветров, Скалка, Емаузи, Вишехрад, Карлов и Петрин. Надморска висина града је од 170 до 400 метара, с тим што се градско језгро налази на око 200 метара.

Већи део града лежи у долини реке Влтаве, док је остатак у долинама 9 малих притока. С леве стране у реку се у граду улива 5 потока, а са десне 4. Река Влтава спада у симболе града и сам појам Прага се тешко може одвојити од ње. Део реке Влтаве кроз Праг дугачак је 30 километара, а средња дубина на овом потезу је 2,75 m (најдубља 10,5 m). Влтава у Прагу прави велику окуку и обилази девет острва. Она се улива у реку Лабу 25 километара северно од града.

Клима у Прагу је умерено континентална са изразито наглашеним годишњим добима.

Подаци о времену за Праг[2]

Месец Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Макс. темп. 1,4 °C 3,1 °C 7,7 °C 13,4 °C 18,7 °C 21,2 °C 23,6 °C 23,5 °C 18,6 °C 12,8 °C 5,5 °C 2,1 °C 12,7 °C
Мин. темп. -3,6 °C -3,3 °C -0,1 °C 3,5 °C 8,4 °C 11,3 °C 13,4 °C 13,0 °C 9,1 °C 4,9 °C 0,3 °C -2,2 °C 4,5 °C
Падавине 23,6 mm 23,1 mm 28,1 mm 38,2 mm 77,2 mm 72,7 mm 66,2 mm 69,6 mm 40,4 mm 30,5 mm 31,9 mm 25,3 mm 526,6 mm


Панорама града
Панорама града

Историја[уреди]

Трг Св. Вацлава, Праг, крајем 19. века, поглед са Мустека (разгледница)
Трг Св. Вацлава („Вацлавске намјести“) данас
Мостови преко Влтаве
Мостецка улица на Малој страни је једна од најпосећенијих у граду. У Мостецкој улици се налази амбасада Србије (на слици застава СРЈ).
Старомјестске намјести
Стари трамвај
Градски аеродром Рузине
Старо јеврејско гробље у средишту Прага
Петринска кула, реплика Ајфеловог торња висока 63,5 метара, изграђена 1891. године

Праг је основан у IX веку по доласку Словена у Чешку, тачније 880. године оснивањем Прашког града. Убрзо је град постао седиште њених краљева из лозе Пшемисловића, од којих ће неки достићи царски положај у изборном Светом римском царству. На тај начин, Праг је у неким периодима био престоница целог царства.

Град је достигао свој врхунац у време владавине Карла IV, који је изградио Карлов мост, Катедралу Светог Вида, прву готичку катедралу у Централној Европи, у априлу 1348. године основао је Карлов универзитет, један од првих универзитета северно од Алпа, и проширио град ка истоку и југу. Дана 3. априла 1347. године, потписао је декрет о највећем средњовековном урбанистичком подухвату у Европи, који ће променити демографску слику Прага. Одлучио је да уједини разна насеља и створи „Нови град“. Овај град је настао на окуци реке Влтаве, заштићен тврђавама Старог града, са геометријски пројектованим улицама. Године 1355. године, Праг је постао престоница Царства. Последње године владавине Карла IV, 1378. године, Праг је имао 40.000 становника и био један од највећих градова тадашње Европе.

Од 1419. до 1434. године је трајала Хуситска револуција, под вођством Јана Хуса, када су се Чеси, углавном сељаци и ситна буржоазија, борили за своја политичка права. Осим Хуса, револуционаре је предводио и Јан Жижка, који је такође постао национални јунак.

Од 1526. Праг је био седиште Хабзбуршке династије, међутим Чеси су се борили против владајуће династије и после прве озбиљније револуције, 1547. године и пораза устаника, грађани Прага су изгубили дотадашња политичка права. Захваљујући Императору Рудолфу II (1576—1612.), који је био љубитељ уметности, културни живот у Прагу је наставио да се развија. После неуспеха највеће антихабзбуршке револуције, 1620. године у бици на Белој гори, Праг је изгубио политичке повластице, а идејне вође народа су биле принуђене да напусте земљу услед контра-реформације Католичке цркве. Праг је тада потпуно престао да буде престоница царства, међутим после Тридесетогодишњег рата настављена је обнова прашких грађевина у карактеристичном стилу “прашког барока”.

Чеси су се потпуно вратили римокатоличкој вери 1648. године. За време Седмогодишњег рата, Прусија је заузела Праг 1757. године, а Император Јосиф II је 1784. године спојио четири дела града (Стари град, Нови град, Мала Страна и Храдчани) у једну целину - престони град Праг, који је постао средиште привредног развоја и националног препорода Чешке. Овај процес је достигао врхунац 1848. године после ослобођења државе, а праћен је стварањем Националног позоришта (1881—1883.), оснивањем Чешког универзитета (1882.) и Чешке академије наука и уметности (1890.) и изградњом Националног музеја (1890.).

Праг је 28. октобра 1918. године постао главни град новостворене Чехословачке, која је настала по распаду Аустроугарске. Четири године касније, 1. јануара 1922., Праг је окупио 37 градских целина, чиме је створен савремени метрополис, који је 1938. године године имао близу милион становника. Хитлерове трупе су окупирале град 15. марта 1939. године, а антифашистичка борба је трајала више од шест година. Обележили су је затварање чешког универзитета 17. новембра 1939. године и убиство “протектора” Рајнхард Хајдриха 27. маја 1942. године. Врхунац ослободилачких борби је био од 5-9. маја 1945. године

Вековима Праг је био мултиетнички град, са чешким, немачким и јеврејским становништвом. После немачке окупације у Другом светском рату (1939.) г., велика већина јевреја је нестала у холокаусту. Грађани којима је немачки језик био матерњи, а који су представљали већину до 19. века, протерани су после рата.

После избора 1946. године и Фебруарских догађања 1948. године, на власт је дошла Комунистичка партија Чехословачке. После успостављања програма “Пут ка социјализму”, дошло је до интензивног привредног развоја, у Прагу је изграђено 150 хиљада станова, метро (један од најбољих на свету према величини града), мостови и инфраструктура. Међутим, град је ипак почео заостајати за осталим европским метрополама. Пет чланица Варшавског пакта су окупирале Праг 1968. године у знак одмазде због започетих политичких и културних реформи чешке владе. У периоду нормализације, од 1969—1989., дошло је до заостајања у привредном развоју и стагнације у свим сферама живота. Једини успешан процес у овом периоду је реконструкција старог, историјског језгра Прага, чиме је створена јединствена урбана целина са више од две хиљаде историјски значајних грађевина и споменика. Тако је Праг постао један од најзначајнијих културних средишта Европе.

Значајан историјски обрт који је донео наду у бољу будућност Прага је била “плишана револуција”, која је почела 17. новембра 1989. године демонстрацијама на Вацлавским намјестима и довела до слободних парламентарних и локалних избора у лето и јесен 1990. године. После раздвајања Чехословачке, 1. јануара 1993. године Праг је постао главни град Чешке републике, која од тада доживљава интензиван економски развој.

Као културно и привредно средиште Чешке, Праг је привлачио многе чувене уметнике и научнике, као: Јана Хуса, Франца Кафку, Бохумила Храбала, Волфганга Амадеуса Моцарта, Антоњина Дворжака, Вацлава Хавела, Алберта Ајнштајна.

Становништво[уреди]

У граду Прагу живи 1.237.893 становника (11,4% становништва државе)[3]. Већина станује у бројним градским насељима на ивицама градског подручја. Историјско језгро града има око 40.000 житеља. Из статистичких података се може закључити да додатних 300.000 ради у Прагу, иако нису уписани као становници.

Стопа незапослености је 3,4%, што је око 20.000 људи.

Градска управа[уреди]

Праг, као главни град, има посебан статус независне управне јединице и не припада ниједном од чешких крајева. Град је истоимено и управно седиште Средњечешког краја (али му не припада), који га окружује са свих страна и коме припадају сва градска предграђа.

Знаменитости града[уреди]

Астрономски сат у Прагу

Као један од најстаријих, највећих и најлепших градова у средњој Европи, који је поштеђен од разарања у Другом светском рату, Праг је данас прворазредно туристичко одредиште.

Архитектура Прага је разноврсна, од романичке, готичке, ренесансне, барокне, рококо, класицистичке, ампир архитектуре, до праваца 20. века сецесије и кубизма.

Кроз историју град је добијао многе епитете, као Praga totius Bohemiae domina (Праг, господарица Чешке), Praga mater urbium (Праг, мајка свих градова), или Praga caput regni (Праг, глава империје - мисли са на Свето римско царство). Цар Светог римског царства Карло IV назвао је Праг „златни град“. Од 19. века зову га и „град стотину торњева“, иако их у граду има чак 550.

Највеће туристичке знаменитости у Прагу данас су:

УНЕСКО је уврстио историјско језгро Прага у списак Светске баштине.

Привреда[уреди]

Бруто приход по становнику у Прагу је дупло виши него у Чешкој и износи 33.784 € (2004. г.). То је 157% просека Европске уније. Град је такође постао седиште многих међународних компанија.

Од 1990-их, Праг је постао популарно место за снимање филмова, највише због своје очуване предратне архитектуре.

Индсутријски сектор је махом уседсређен на високе технологије - авио-индустрија, електроника, енергетика, петрохемија.

Туризам постаје све више мотор развоја града. Послдњих година он доноси 20% прихода граду.

Саобраћај[уреди]

Јавни градски превоз обухвата:

  • Прашки метро - 3 метро линије са 57 станица, укупне дужине 59 km,
  • трамваје (са дужином око 130 километара пруга и 26 линија),
  • аутобусе,
  • речне фериботе,
  • Петринску успињачу.

Међуградски превоз се ослања на:

  • Међународни аеродром „Рузине“ - Праг,
  • Железничку мрежу преко Главне железничке станице надомак Вацлавских намјести,
  • Путну мрежу преко система ауто-путева и магистралних путева, који се око града повезују на ауто-путни прстен.

Слике градских грађевина и простора[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ од 2013.
  2. ^ Ročenka Praha - Životní prostředí 2005 Statistické údaje za roky 1961–1990 ze stanice Praha-Ruzyně
  3. ^ Чланак о демографији Прагу и историја становника граду ((cs)), Приступљено 23. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: