Самоходни распршивач

Самоходни распршивач (тифон) је врста заливног система са турбином која омогућава кретање колица са распршивачем. Самоходни распршивачи са турбином (traveling sprinklers) покривају велике површине и не захтевају велики утрошак радне снаге, али захтевају снажан погон, а испорука воде је често пребрза за капацитет апсорпције земљишта.

Принцип рада[уреди | уреди извор]

Принцип рада заснива се на аутоматском кретању колица која носе распршивач за вештачку кишу, или рампу са низом распршивача за фино распршивање. Колица погон за покретање добијају преко притиска воде и турбине. Самоходни распршивачи се могу прикључити на водоводну мрежу ако је прикључни притисак 3-10 бара, или делују самостално са пумпним агрегатом за наводњавање. Уређај се састоји од два посебна дела спојена међусобно ПЕ цревом (дужине 200-400 m, пречника 63-100 mm). Већи статични део чини основа са точковима (ширина трагова 1,5-1,8 m) на којој је бубањ за аутоматско намотавање ПЕ црева. Црево је повезано са шупљом осовином бубња која је споља у вези са потисним водом турбине. Колица са распршивачем су други основни део и пре заливања се доводе у тачку најудаљенију од стационарног дела (црево се потпуно размотава са бубња). Радом турбине црево се намотава на бубањ, док колица сасвим не приђу статичном делу. У том тренутку распршивач се аутоматски искључује. Колица су са два или три точка, а постоји и верзија са клизним површинама ("санке"). Ширина трагова је између 1,2-2,9 m и може се подешавати, а висина распршивача или рампе је 1,1-1,5 m (постоје модели код којих се рампа може подесити на жељену висину у распону од 1,5/2,5 m што је погодно за одељке за формирање у расадницима украсног дрвећа и жбуња).

Литература[уреди | уреди извор]

Грбић, М. (2010): Производња садног материјала – Технологија производње украсних садница. Универзитет у Београду. Београд ISBN 978-86-7299-174-1