Тло

Из Википедија

Тло је растресити површински део Земљине коре. Оно се налази изнад чврсте стенске масе а горња граница су му биосфера, хидросфера и атмосфера.

Физички гледано тло представља вишефазни систем. Састоји се од честица (зрна) и пора (шупљина).

Тло настаје механичким хабањем (абразијом) и физичким и хемијским распадањем (ерозијом) свих врста стена (магматских, метаморфиних и седиментних).

У врсте тла спадају: прашина, глина, песак, шљунак, али и њихове међусобне комбинације.

Зависно од врсте тла, она могу повећавати своју запремину или је смањивати (што зависи од процента воде коју садржи). Тло је нехомогено, анизотропно и знатно је деформабилније (стишљивије) од чврстих стена.

У тло неки сврставају још и тла органског порекла (хумус, муљ,тресет).

Наука о тлу у грађевинском смислу може се поделити према подручјима изучавања на два главна дела : Механика тла и Статика тла. Механика тла се још изучава од стране геолога смера геотехника.

Тло још изучава педологија.

Садржај 1 Постанак тла и карактеристике 2 Тла органског порекла 3 Тло и његово природно окружење 4 Референце

[уреди] Постанак тла и карактеристике

На пресеку кроз земљину кору може се видети да се тло обично састоји од површинског дела - површинско тло који је настао распадањем биљних и органских материја и подповршинског дела - подповршинско тло који се састоји од једног или више слојева различитог састава и дебљина а који је настао распадањем чврстих стена. Распаднути материјал може остати на месту распадања стенске масе или може бити транспортован једним од следећих агенаса: водом, ветром или ледом. Зависно од врста транспорта зависиће величина (гранулација) наталожених честица, њихов облик и сортираност. Према начину постанка разликују се: алувијална тла (алувион), еолска тла (лес и дине) и глечерска тла (морене, глечерска иловача).

Уколико се на неком терену тло потпуно формирало, значи да има и површински део, и накнадно било покривено новим наносом материјала, такво покривено тло назива се погребено тло.

[уреди] Тла органског порекла

Хумус је плодно тло које се налази на површини земљине коре, мале дебљине, обично неколико дециметара. Састоји се од мешавине органских и минералних материја са присуством бактерија.

Муљ је мешавина органских материја и минералних материја, при чему је величина честица веома мала а може се наћи у дну корита некадашњих река и језера.

Тресет се састоји од влакнастих биљних и органских материја са малом количином минералних састојака.

[уреди] Тло и његово природно окружење

Процеси формирања тла никада не престају што значи да се оно стално мења. Дуги периоди током којих се дешавају промене и различити утицаји значе да проста, једноставна тла не постоје. Тло може имати релативну стабилност својих особина дуги период времена, али животни циклус тла увек завршава са таквим карактеристикама које тло остављају подложно ерозији. Мали део континуума тла на Земљи је старији од терцијара а већина није старија од плеистоцена.^[1] Упркос неизбежне ретрогресије и деградације тла, већина циклуса тла је дуга и продуктивна. Како се "животни" циклус тла одвија зависи од најмање пет класичних фактора формирања тла: регионалне климе, биотичког потенцијала, топографије, матичног материјала и дужине времена.

[уреди] Референце