Седам принчева пакла
Из Википедије, слободне енциклопедије
Седам принчева пакла су, по традицији хришћанске демонологије, седам највиших демона у паклу.
Седам демонских принчева се могу посматрати као еквивалент седам арханђела.
Често се узима да сваки демонски принц одговара једном од седам смртних грехова. Као и кад је у питању седам арханђела, дефинитиван списак је тешко одредити, јер различите религијске традиције и учења дају различита имена. Често се за ауторитативан списак демонских принчева узима онај који је 1589. дао језуита Петер Бинсфилд, а који гласи:
- Луцифер - понос
- Мамон - похлепа
- Асмодеј - пожуда
- Сатана - бес
- Белзебуб (такође познат као Бал) - прождрљивост
- Левијатан - завист
- Белфегор - таштина и лењост[1]
Референце [уреди]
- ^ Encyclopedia of Demons and Demonology, By Rosemary Guiley, p. 28-29, Facts on File, 2009.
Види још [уреди]
| Овај незавршени чланак Седам принчева пакла везан је за хришћанство. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |