Списак биљака Црвене књиге флоре Србије
Црвена књига флоре Србије[1] је монографска публикација објављена 1999. године. Први том даје прелиминарну листу најугроженијих биљака према критеријумима Међународне уније за заштиту природе. Овде је коплетна листа биљака из те публикације, укупно 171 угрожених врста у Србији.
Комплетан преглед врста је дат на основи поделе у групе по угрожености.
Глобално ишчезли таксони[уреди | уреди извор]
Биљке изумрле из Србије[уреди | уреди извор]
Ишчезли таксони[уреди | уреди извор]
- Aconitum toxicum
- Alyssum linifolium
- Caldesia parnassifolia
- Cirsium boujartii subsp. boujartii
- Convolvulus betonicifolius
- Crocus banaticus
- Diphasiastrum complanatum
- Dracocephalum ruyschiana
- Hymenolobus procumbens subsp. procumbens
- Iris aphylla
- Juncus capitatus
- Juniperus foetidissima
- Legousia falcata
- Linum nodiflorum
- Lycopodium annotinum
- Ophrys lutea subsp. minor
- Orchis spitzelii
- Polemonium caeruleum
- Salvia nutans
- Silene echinata
- Silene skorpilii
- Tulipa hungarica
- Utricularia intermedia
Таксони за које се претпоставља да су ишчезли[уреди | уреди извор]
- Achillea ptarmica
- Aconitum anthora
- Aldrovanda vesiculosa
- Astragalus varius
- Cardamine trifolia
- Choriospora tenella
- Consolida uechtritziana
- Crepis pannonica
- Cyperus rotundus
- Dryopteris cristata
- Eryngium planum
- Erysimum crepidifolium
- Erysimum marschallianum
- Genista nissana
- Lathyrus pancicii
- Ophrys holoserica
- Thelypteris limbosperma као Oreopteris limbosperma (старији назив)
- Phlomis pungens
- Pilularia globulifera
- Seseli hippomarathrum
- Stachys serbica
- Veronica bachofenii
- waldsteinia trifolia
Крајње угрожени таксони у Србији[уреди | уреди извор]
Глобално крајње угрожени таксони Србије[уреди | уреди извор]
- Achillea alexandri-regis
- Artemisia pancicii
- Campanula calyciliata
- Cerastium neoscardicum
- Crocus rujanensis
- Dianthus behriorum
- Gentiana pneumonathe subsp. nopcsae sin. Gentiana nopcsae данас само: Gentiana pneumonanthe
- Nepeta rtanjensis
- Silene nikolicii
- Solenanthus krasniqii
- Tulipa serbica
Таксони крајње угрожени у Србији[уреди | уреди извор]
Таксони са популацијама до само 50 зрелих јединки[уреди | уреди извор]
Таксони чији се ареал ограничио само на један локалитет[уреди | уреди извор]
Таксони чије се крајње мале популације ограничиле само на један локалитет[уреди | уреди извор]
- Alkanna pulmonaria
- Astragalus monspessulanus subsp. illyricus
- Cachrys alpina
- Cachrys cristata
- Centaurea alpina
- Centranthus longiflorus subsp. junceus као Centranthus junceus (старији назив)
- Lactuca hispida као Cephalorrhynchus tuberosus (старији назив)
- Ceratocephala falcata
- Colchicum macedonicum
- Crepis macedonica
- Crocus pallasii
- Cystopteris montana
- Hieracium scheppigianum као Hieracium agastum (старији назив)
- Loiseleuria procumbens
- Minuartia hirsuta subsp. frutescens
- Ophrys mammosa
- Primula auricula subsp. serratifolia
- Romulea bulbocodium
Таксони са популацијама од 50-250 зрелих јединки[уреди | уреди извор]
Таксони чији су се ареали нагло смањили протеклих година[уреди | уреди извор]
(Популације сведене на једну или неколико опадајућих субпопулација)
- Ceratocephala testiculata
- Epipactis atrorubens као Epipactis atrorubens subsp. borbasii (стари назив)
- Gypsophila fastigiata subsp. arenaria
- Stachys milanii
Таксони са малим ареалима[уреди | уреди извор]
(Популације сведене на једну или неколико просторно блиских субпопулација)
- Adiantum capillus-veneris
- Allium flavum subsp. tauricum као Allium paczoskianum (стари назив)
- Astragalus excapus
- Barbarea vulgaris subsp. lepuznica sin. Barbarea lepuznica данас само: Barbarea vulgaris
- Cypripedium calceolus
- Fibigia clypeata
- Opopanax hispidus
- Parietaria lusitanica subsp. lusitanica
- Saxifraga carpatica
- Scopolia carniolica
- Utricularia minor
Таксони са популацијама од преко 250 зрелих јединки[уреди | уреди извор]
Таксони са малим ареалима[уреди | уреди извор]
(Врсте на малим ареалима и са опадајућим субпопулацијама, и са нагло смањеном бројношћу јединки)
Таксони са нагло смањеним ареалима[уреди | уреди извор]
(Врсте чије су популације за протеклих година сведене на једну или неколико субпопулација, али са већим бројем јединки)
- Achillea ochroleuca
- Adenophora liliifolia
- Allium atrovilaceum
- Artemisia austriaca
- Asparagus pseudoscaber
- Blackstonia acuminata
- Cladium mariscus
- Dianthus diutinus
- Dianthus trifasciculatus subsp. trifasciculatus
- Draba nemorosa
- Elatine triandra
- Eranthis hyemalis
- Fimbristylis bisumbellata
- Groenlandia densa
- Helychrysum arenarium као Helichrysum arenarium subsp. arenarium (стари назив)
- Hippurus vulgaris
- Hottonia palustris
- Hypecoum pseudograndiflorum
- Nonea pallens
- Ranunculus lingua
- Salicornia europaea
- Schoenoplectus mucronatus
- Suaeda pannonica
- Tozzia alpina subsp. carpatica
- Triglochin maritimum
- Triglochin palustre
Таксони са малим ареалима и популацијама[уреди | уреди извор]
(Врсте сведене на једну или неколико просторно блиских субпопулација, али још увек са релативно већим бројем јединки на тим стаништима)
- Allium guttatum
- Aster oleifolius
- Arabis bryoides
- Alnus viridis
- Crocus olivieri
- Crepis bertiscea
- Cirsium helenioides
- Draba siliquosa
- Fritillaria macedonica
- Gagea fistulosa
- Leontopodium alpinum
- Juncus triglumis subsp. triglumis
- Hieracium oxyodon
- Herminium monochris
- Helichrysum plicatum
- Onoclea struthiopteris као Matteuccia struthiopteris (стари назив)
- Prunus laurocerasus
- Primula halleri
- Ranunculus incomparabilis
- Silene pusilla subsp. candavica
- Senecio pancicii
- Tulipa scardica
Таксони за које се претпоставља да могу бити крајње угрожени[уреди | уреди извор]
- Veronica fruticans
- Typha shuttleworthii
- Thalictrum alpinum
- Sparganium natans
- Senecio scopolii
- Saussurea alpina
- Salix alpina
- Pinguicula hirtiflora као Pinguicula crystallina subsp. hirtiflora (стари назив)
- Linum elegans
- Chamaecytisus purpureus
- Cachrys ferulacea
- Botrychium multifidum
- Aristolochia merxmuelleri
- Arctostaphylos alpinus
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Група аутора, уредник проф. др Владимир Стевановић: Црвена књига флоре Србије, суиздавачи – Министарство за заштиту природних богатстава и животне средине Србије, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 1999.