Српски црквено-народни сабор у Сремским Карловцима 1726.
На Српском црквено-народном сабору у Сремским Карловцима 1726. године, који се састао против воље државних власти, изабран је београдски митрополит Мојсије Петровић „за архијепископа српског народа живећег под влашћу царевом“.[1]
Аустријске власти тада нису допустиле уједињење Београдске и Карловачке митрополије, због стрепњи о јачању српског народа, већ су устоличиле само митрополита Мојсија Петровића као архиепископа и митрополита карловачког коме је допуштено да управља и Београдском митрополијом.
Главну улогу на сабору имао је епископ Арадски Викентије Јовановић, који је много допринео доношењу одлука овог сабора.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ СРПСКИ НАРОДНО-ЦРКВЕНИ САБОРИ 1718-1735 Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јун 2014), Историјски институт Београд
Види још[уреди | уреди извор]
- Српски народно-црквени сабори у Карловачкој митрополији
- Краљевина Србија (1718—1739)
- Београдско-карловачка митрополија
Литература[уреди | уреди извор]
- Слијепчевић, Ђоко М. (1966). Историја Српске православне цркве. књ. 2. Минхен: Искра.