Вићентије Јовановић
- За остале употребе, погледајте чланак Вићентије Јовановић Видак.
| Вићентије Јовановић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1689. |
| Место рођења | Сентандреја (Хабзбуршка монархија) |
| Датум смрти | 1737. |
| Место смрти | Београд (Хабзбуршка монархија) |
| Звање | Митрополит карловачки |
| Године | 1731—1737. |
| Претходник | Мојсије Петровић |
| Наследник | Арсеније IV Јовановић Шакабента |
Вићентије Јовановић (Сентандреја, 1689 — Београд, 6. јун 1737[1]) је био митрополит карловачки у периоду од 1731. до 1737. године.
[уреди] Биографија
Рођен је 1689. године у Сентандреји. Замонашен је у манастиру Раковцу.
Одиграо је значајну улогу у сједињењу Карловачке и Београдске митрополије на црквено-народном сабору 1726. године. По завршетку овог сабора изабран је за епископа арадског, јенопољског и великовардарског. У својој епархији је радио веома много, нарочито у периоду када је претила опасност од уније, тада је често путовао по епархији и утврђивао верни народ у православљу. Приликом једног таквог обиласка епархије пуцали су на њега.
На Сабору 22. марта 1731. године једногласно је изабран за архиепископа и митрополита српског народа у Аустроугарској.
Митрополит Вићентије је, у сарадњи са епископима, издао 1. новембра 1733. године Монашка правила. И за мирско свештенство је такође прописао правила.
Основао је латинске школе у Београду, Сремским Карловцима, Осијеку и Даљу. За професоре ових школа довео је из Русије Емануила Козачинског, Јована Минацког и Николу Николајевића.
Митрополит Вићентије умро је после дужег боловања у Београду, 6. јуна 1737. године, и сахрањен је у саборној цркви коју је почео градити.
[уреди] Референце
- ^ Сава Вуковић: „Српски јерарси од деветог до двадесетог века“, Евро Београд, Унирекс Подгорица, Каленић Крагујевац, 1996. године; текст „Викентије (Јовановић) митрополит карловачки 1731-1737“ стр. 70-73.
| Претходник: Софроније Раваничанин |
епископ арадски 1726—1731. |
Наследник: Исаија Антоновић |
| Претходник: Мојсије Петровић |
митрополит карловачки 1731—1737. |
Наследник: Арсеније IV Јовановић Шакабента |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Претходник: {{{пре5}}} |
{{{списак5}}} | Наследник: {{{после5}}} |
| Претходник: {{{пре6}}} |
{{{списак6}}} | Наследник: {{{после6}}} |
Архиепископи
(1219—1337):
Свети Сава • Свети Арсеније I Сремац • Свети Сава II • Данило I • Јоаникије I • Свети Јевстатије I • Свети Јаков • Свети Јевстатије II • Свети Сава III • Свети Никодим • Свети Данило II
Патријарси
(1346—1463):
Свети Јоаникије II • Сава IV • Свети Јефрем • Свети Спиридон • Данило III • Сава V • Данило IV • Свети Кирило • Свети Никон • Теофан • Никодим II • Арсеније II
(1557—1766):
Свети Макарије Соколовић • Антоније Соколовић • Герасим Соколовић • Саватије Соколовић • Јеротеј Соколовић • Филип Соколовић • Јован Кантул • Пајсије I Јањевац • Свети Гаврило I Рајић • Максим Скопљанац • Арсеније III Чарнојевић • Калиник I • Атанасије I • Мојсије Рајовић • Арсеније IV Јовановић Шакабента • Јоаникије III Караџа-Грк • Атанасије II Гавриловић • Гаврило II Сарајевац • Гаврило III • Викентије Стефановић • Пајсије II Грк • Гаврило IV Грк • Кирило II • Василије Јовановић-Бркић • Калиник II Грк
(1920—данас):
патријарх Димитрије • патријарх Варнава • патријарх Гаврило (V) • патријарх Викентије (II) • патријарх Герман • патријарх Павле • патријарх Иринеј
Карловачки митрополити и патријарси
(1690—1920):
Арсеније III Чарнојевић • Исаија Ђаковић • Софроније Подгоричанин • Викентије Поповић-Хаџилавић • Мојсије Петровић • Вићентије Јовановић • Арсеније IV Јовановић Шакабента • Исаија Антоновић • Павле Ненадовић • Јован Ђорђевић • Вићентије Јовановић Видак • Мојсије Путник • Стефан Стратимировић • Стефан Станковић • Јосиф Рајачић • Самуило Маширевић • Прокопије Ивачковић • Герман Анђелић • Георгије Бранковић • Лукијан Богдановић
Београдски митрополити
(1801—1920):
Леонтије Ламбровић • Агатанел • Антим • Мелентије Павловић • Петар Јовановић • Михаило Јовановић • Теодосије Мраовић • Инокентије Павловић • Димитрије Павловић
У Црној Гори
(1484—1920):
Висарион • Вавила • Роман • Герман • Рому • Василије • Макарије • Дионисије • Ромил • Пахомије • Ђерасим • Венијамин • Стефан • Руфим I • Мардарије • Пајсије • Руфим II • Висарион Бориловић-Бајица • Сава Очинић • Данило • Сава • Василије • Арсеније Пламенац • Петар I • Петар II • Никанор Ивановић • Иларион II Рогановић • Висарион Љубиша • Митрофан Бан