Тапетум (ботаника)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Тапетум у ботаници се односи на слој ћелија које заостају испод фиброзног слоја током онтогенезе прашника, уз поленове кесе. Он окружује археспоријалне ћелије.[1]

Карактеристике[уреди]

Ћелије тапетума садрже густу цитоплазму и једно или већи број једара. Наиме, код неких биљака, у ћелијама тапетума остаје по једно крупно једро, док се код других дели, са тим да није дошло и до деобе ћелија.[1]

Улога и типови[уреди]

Тапетум опстаје све док полен не сазри, а има улогу у прехрани спорогеног ткива и ћелија које ће дати полен. Код различитих врста биљака се улога тапетума испољава различито, па је тако направљена и подела на секреторни и амебоидни тапетум. Овај први тип излучује хранљиве супстанце, али се његова ћелијска структура не нарушава. Такав је случај код врста из породица Campanulaceae и Solanaceae и најчешћи је код скривеносеменица. Код другог типа се дејством ензима потпуно или делимично разлаже ћелијски зид ћелија и садржај се излива, те се формира периплазмодијум.[1]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в Татић, Б.& Петковић, Б. 1991. Морфологија биљака. Научна књига. Београд.