Тачка (знак)

Из Википедије, слободне енциклопедије
ГЛАВНИ ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ ЗНАКОВИ
ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ ЗНАКОВИ
тачка .
упитник  ?
узвичник  !
зарез ,
тачка-зарез  ;
двотачка  :
црта
цртица
наводници „ ”
заграде ( )   [ ]
ОСТАЛИ ПРАВОПИСНИ И ПОМОЋНИ ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ ЗНАКОВИ
тротачка
полунаводници ’ ’
апостроф
коса црта /
звездица *
ситна бројка 1
постакценатска дужина ̄
генитивна дужина ̂
знакови за нагласке ̏    ̀   ̑    ́
знакови порекла <   >
једнакост =
плус +
минус
знак множења ×
знак дељења ÷
витичасте заграде { }
знак понављања
секција §
степен °
ОСТАЛИ ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ ЗНАКОВИ
два упитника
два узвичника
упитник‐узвичник
узвичник‐упитник
oбрнути упитник ¿
oбрнути узвичник ¡
цртица‐minus -
oбрнута коса црта \
aмперсанд &
eт‐знак @
пилкроу
булет
каретa ^
крстић †   ‡
тараба #
нумеро
проценат  %
промил
базна тачка
прим ′   ″   ‴
тилда ~
доња црта _
усправна црта |   ‖   ¦
заштита ауторског права ©
заштита ауторског права на тонски запис
Жиг — регистрована робна марка ®
Жиг — заштићена сервисна марка
Жиг — заштићена робна марка
aстеризам
флеурон
индикатор
интеробенг
дијамант
знак референце
повезница
размак  
интерпункт ·
знак валутa ¤

Тачка [.] је интерпункцијски знак. Ставља се на крају потврдних и одричних реченицa, те означава њихов крај.[1]

Употреба [1][уреди]

Реченицe[уреди]

Тачком се означава крај просте, потврдне или одричне реченице:

  • Авион лети.
  • Данас је падала киша.
  • Он није запослен.

Тачка се не ставља на крај упитне или узвичне реченице, као нити на крај реченице прекинуте тротачком (изузетак је навођење примера‐реченица унутар једне реченице као и низање јединица набрајања једнe испод другe тако да нису одвојене зарезом или тачком‐зарезом):

  • Када ћеш доћи?
  • Напиши му писмо!
  • Желели су ту победу, надали се, али…
  • Примери изјавне, упитне и узвичне реченице којих разликује само интерпункцијски знак су: Ти читаш., Ти читаш?, Ти читаш!.
  • После изјавне реченице се ставља тачка, после упитне упитник, а после узвичне узвичник: „Она долази.”; „Она долази?”; „Она долази!”.
  • Четири основне гране биологије су:
а) ботаника
б) зоологија
ц) антропологија
д) микробиологија

Скраћенице[уреди]

Тачка (тзв. скраћеничка тачка) се пише иза неких скраћеница:

  • г. (година, господин)
  • п. н. е. (пре нове ере)
  • нпр. (например)
  • тј. (то јест)
  • и др. (и друго)
  • инж. (инжењер)
  • итд. (и тако даље)
  • неуоб. (неуобичајено)
  • грч. (грчки)

Иза неких скраћеница се тачка не пише (нарочито иза свих верзалних):

  • др (доктор)
  • мр (магистар)
  • гђа (госпођа)
  • A (ампер)
  • МС (Матица српска)
  • УН (Уједињене нације)
  • ТВ (телевизија)
  • САД (Сједињене Америчке Државе)
  • НС (Нови Сад)
  • ЗНД (Заједница Независних Држава)
  • СЦГ (Србија и Црна Гора)
  • БГ (Београд)
  • ПГ (Подгорица)

Наслови[уреди]

Тачка се не пише иза наслова (поднаслова, потписа под сликом и сл.), макар наслов био потпуна реченица:

  • Иво Андрић
  • „Башта сљезове боје”
  • „Уздање није у неправди ни у било каквом световном господству”
  • Сакупио и издао

Бројеви[уреди]

Тачка се пише иза редних бројева:

  • 15. март 1991. године
  • 2. час

Тачка се не пише иза редних бројева написаних арапским бројкама када се иза њих нађе други правописни знак (зарез, заграда, црта или који други):

  • О томе ћете наћи информације на 119, 120, 121 и 122. страни.
  • На неким спратовима (2, 4. и 5) су покварене електричне инсталације.
  • На 10—15. километру ћеш угледати планинарски знак.
  • Други светски рат (1939—1945)
  • Скуп је одржан 15—18. јуна 2001, али је јавност о томе обавештена тек 18. јуна 2002.
  • књиге објављене 1959, 1962, 1965. и 1966. год.

Тачка се не пише иза арапског броја који се може читати и као основни, а не само као редни број (најчешће кад се наводе бројке из набрајања и то иза именице која означава јединицу тог набрајања):

  • у тачки 18 и 21а приручника
  • исправити грешке у фуснотама 3, 6 и 7а и на стр. 29 и 32
  • термин у чл. 59, 120, 150 и 151 Законика
  • у свескама 3 и 4—5 часописа

Тачка се може писати да би се назначио троцифарски период арапских бројева који имају четири или више цифара (за ову намену се такођер може користити и један размак, тј. белина):

  • 4.589
  • 78.986.051

Тачка се не пише иза бројева написаних римским бројкама (јер оне редовно означавају редни број):

  • 15. III 1991. године
  • XVI век

Библиографске јединице[уреди]

Када се више чланова библиографске јединице (референци на Википедији, такођер) пишe један после другог, иза појединих делова се ставља тачка и сви се делови пишу великим почетним словом (за ову намену се такођер може користити и зарез):

  • Атиф Пуриватра. „Југословенска муслиманска организација у политичком животу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца”. Друго издање. Сарајево. Свјетлост. 1997.


Референце[уреди]

  1. ^ а б „Правопис српскога језика“. Матица српска. 2010. г.