Тесерална кристална система

Из Википедије, слободне енциклопедије

Кристална решетка тесералне системе окарактерисана је са три вектора елементарне транслације па кристалографски осни крст има три осе (x,y,z) исте дужине и међусобно управне.

a = b = c, α = β = γ = 90°

Cubic.svg
Cubic-body-centered.svg
Cubic-face-centered.svg
проста решетка
унутрашње центрирана решетка
површински центрирана решетка

Кристална решетка је са три осе четвртог степена и могуће су три Бравеове решетке: проста, унутрашње ценрирана и површински центрирана.

Уколико се на кристалу јавља потпуни број елемената симетрије који је карактеристичан за тај вид кристалне решетке тада тај кристал има холоедријски облик. Уколико постоји редукција у броју неких елемената реч је о парахемиједрији а уколико недостаје центар симетрије реч је о антихемиједрији.

Тесерална холоедрија[уреди]

Heksaedar.jpg
Oktaedar.jpg
Rombododekaedar.jpg

Прости облици у тесералној холоедрији су:

  • Коцка или хексаедар {001},
  • Ромбододекаедар {011},
  • Икоситетраедар {hhl},
  • Хексаоктаедар {hkl},
  • Октаедар {111},
  • Тетрахексаедар {0kl},
  • Триоктаедар {hll}.

Ове просте форме у процесу кристализације могу се међусобно комбиновати и градити различите кристалне комбинације.

Поред холоедрије у тесералној системи кристали се јављају и у парахемиједрији и антихемиједрији.

Тесерална парахемиједрија[уреди]

Прости облици тесералне парахемиједрије су:

  • пентагондодекаедар {210} и
  • дијакиздодекаедар {132}.

И у тесералној парахемиједрији у току кристализације могућ је настанак кристалних комбинација.

Кристали пирита FeS2 и Катијерита CoS2 могу бити облика пентагондодекаедра а пирит може имати кристале облика дијакиздодекаедра.

Тесерална антихемиједрија[уреди]

Deltoiddodekaedar.jpg

Прости облици тесералне антихемиједрије су:

  • тетраедар {111},
  • тригондодекаедар {211},
  • делтоиддодекаедар {221},
  • хемихексаоктаедар {132}.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • J. J. Burckhardt: Die Symmetrie der Kristalle. Birkhäuser Verlag, Basel 1988. ISBN 978-3-7643-1918-2., S. 31-47.
  • Rudolf Graubner: Lexikon der Geologie, Minerale und Gesteine. Emil Vollmer Verlag GmbH, München 1980. ISBN 978-3-87876-327-7.
  • Walter Borchardt-Ott, Robert O. Gould (201). Crystallography: An Introduction (3rd ed. ed.). Springer. ISBN 978-3642164514. 
  • Др Димитрије Тјапкин:Физичка електроника и електронска физика чврстог тела, Научна књига, Београд, 1988.
  • Donald A. McQuarrie, John D. Simon (1997). Physical Chemistry: A Molecular Approach (1st edition ed.). University Science Books. ISBN 0935702997. 

Спољашње везе[уреди]