Хидрографија
Хидрографија је грана примјењених наука која се бави мјерењем и описом физичких карактеристика океана, мора, обалних подручја, језера и ријека, као и предвиђањем њихових промјена током времена, првенствено ради безбједне пловидбе и подршке свим осталим поморским активностима, укључујући и економски развој, безбједност и одбрану, научна истраживања и заштиту животне средине.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Порекло хидрографије лежи у прављењу карата за помоћ у навигацији, од стране појединачних помораца док су пловили у нове воде. То је обично била приватна својина, чак и строго чуване тајне, појединаца који су их користили за комерцијалну или војну надмоћ. Како су се прекоокеанска трговина и истраживање повећали, хидрографска истраживања су почела да се спроводе као самостална активност, а наручивање истраживања све више су вршиле владе и посебне хидрографске канцеларије. Националне организације, посебно морнарице, схватиле су да прикупљање, систематизација и дистрибуција овог знања даје велике организационе и војне предности. Тако су рођене посвећене националне хидрографске организације за прикупљање, организацију, објављивање и дистрибуцију хидрографских информација уграђених у карте и правце пловидбе.
Пре оснивања Хидрографске канцеларије Уједињеног Краљевства, капетани Краљевске морнарице били су одговорни за обезбеђивање сопствених карата. У пракси је то значило да су бродови често пловили са неадекватним информацијама за безбедну пловидбу, а да су при испитивању нових подручја подаци ретко долазили до свих оних којима су били потребни. Адмиралитет је именовао Александра Далримпела за хидрографа 1795. године, са задатком да прикупља и дистрибуира карте бродовима ХМ. У року од годину дана сакупљене су постојеће карте из претходна два века и објављен је први каталог.[2] Прва карта направљена под управом Адмиралитета била је карта залива Квајберон у Бретањи, а појавила се 1800.
Под капетаном Томасом Хердом одељење је добило своје прве професионалне смернице, а први каталози су објављени и постали доступни јавности и другим нацијама. Године 1829, контраадмирал сер Францис Бофорт, као хидрограф, развио је истоимену скалу и увео прве званичне табеле плиме и осеке 1833. и прва „Обавештења за поморце” 1834. Хидрографска канцеларија је била подвргнута сталној експанзији током 19. века; до 1855. године, Каталог графикона је навео 1.981 графикон који је дао дефинитивну покривеност целог света и производио преко 130.000 графикона годишње, од којих је око половине продато.[3]
Реч хидрографија потиче од старогрчког ὕδωρ ('hydor'), „вода“ и γράφω ('graphō'), „писати“.
Организације[уреди | уреди извор]
Хидрографске услуге у већини земаља обављају специјализоване хидрографске службе. Међународна координација хидрографских напора је у надлежности Међународне хидрографске организације.
Хидрографска канцеларија Уједињеног Краљевства је једна од најстаријих, која снабдева широк спектар карти које покривају свет другим земљама, савезничким војним организацијама и јавности.
У Сједињеним Државама, функцију хидрографског цртања од 1807. године спроводи Служба за обалско истраживање Националне управе за океане и атмосферу у оквиру Министарства трговине САД.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „International Hydrographic Organization”. Архивирано из оригинала 24. 07. 2014. г. Приступљено 20. 12. 2015.
- ^ „The United Kingdom Hydrographic Office timeline” (PDF). UKHO. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-07-21. г. Приступљено 2011-01-23.
- ^ „Charting the world for over 200 years”. www.ukho.gov.uk. UKHO. Архивирано из оригинала 2006-09-25. г. Приступљено 2006-11-15.
- ^ „About Coast Survey”. Архивирано из оригинала 15. 12. 2018. г. Приступљено 28. 03. 2022.
Литература[уреди | уреди извор]
- „Bathymetric map”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-17.
- Society, National Geographic (2011-03-24). „bathymetry”. National Geographic Society (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-17.
- Hamden, Mohammad Hanif; Md Din, Ami Hassan (2018-07-31). „A review of advancement of hydrographic surveying towards ellipsoidal referenced surveying technique”. IOP Conference Series: Earth and Environmental Science (на језику: енглески). 169 (1): 012019. ISSN 1755-1315. doi:10.1088/1755-1315/169/1/012019
. - Thurman, H. V. (1997), Introductory Oceanography, New Jersey, USA: Prentice Hall College, ISBN 0-13-262072-3
- Codrington, Stephen. Planet Geography, 3rd Edition, 2006, Chapter 8
- Rice, A.L. (1999). „The Challenger Expedition”. Understanding the Oceans: Marine Science in the Wake of HMS Challenger. Routledge. стр. 27–48. ISBN 9781857287059.
- „The Voyage of H.M.S. Challenger 1873–1876. Narrative Vol. I. First Part. Chapter I” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 14. 10. 2013. г.
- Scott, Keith (1993). The Australian Geographic book of Antarctica. Terrey Hills, New South Wales: Australian Geographic. стр. 115. ISBN 978-1862760103.
- Eiseley, Loren (1946). „The Great Deeps”. The Immense Journey (1959 изд.). United States: Vintage Books. стр. 38-41. ISBN 0394701577.
- Adler, Antony (2019). Neptune's Laboratory: Fantasy, Fear, and Science at Sea. Cambridge, MA: Harvard University Press. стр. 35. ISBN 9780674972018.
- „HMS Challenger: Findings”. Natural History Museum, London. Архивирано из оригинала 13. 6. 2013. г. Приступљено 2013-12-03.
- Beolens, Bo; Watkins, Michael; Grayson, Michael (2011). „Challenger”. The Eponym Dictionary of Reptiles. Baltimore: Johns Hopkins University Press. стр. 51. ISBN 9781421401355.
- „HMS Challenger expedition”. Natural History Museum. Архивирано из оригинала 2. 11. 2014. г.
- „Challenger Expedition (1872–1876)”. University of Kansas Natural History Museum. Архивирано из оригинала 14. 12. 2012. г. Приступљено 28. 03. 2022.
- „The letters of Joseph Matkin from HMS Challenger”. Birch Aquarium at Scripps Institute of Oceanography. Архивирано из оригинала 23. 7. 2008. г.
- „Map of the route taken by HMS Challenger”. Birch Aquarium at Scripps Institute of Oceanography. Архивирано из оригинала 22. 3. 2012. г.
- „The Challenger Medal Roll (1895)”. Library of 19th Century Science. Архивирано из оригинала 13. 3. 2009. г.
- „Report Of The Scientific Results of the Exploring Voyage of H.M.S. Challenger during the years 1873–76”. Library of 19th Century Science. Архивирано из оригинала 7. 7. 2005. г.
- Philip F. Rehbock, ур. (1992). At Sea with the Scientifics: The Challenger Letters of Joseph Matkin. University of Hawaii Press. ISBN 082481424X.
- Robert Wynn Jones and Henry Bowman Brady (1884). The Challenger Foraminifera (1994 reprint изд.). Oxford University Press and Natural History Museum. ISBN 0198540965.
- Lord George Granville Campbell (1876). Log-letters from "The Challenger". Macmillan.
- William James Joseph Spry (1877). The Cruise of Her Majesty's ship "Challenger". Harper & Brothers — преко archive.org.
- Henry Nottidge Moseley (1879). Notes by a Naturalist on the "Challenger". Macmillan.
- „Archive entry for journals of Andrew F. Balfour, including three from HMS Challenger voyage”. AIM25 archives. Архивирано из оригинала 9. 6. 2012. г.
- Antony Adler (2019). Neptune's Laboratory: Fantasy, Fear, and Science at Sea. Harvard University Press. ISBN 9780674972018.
- Helen M. Rozwadowski (2005). Fathoming the Ocean. Harvard University Press. ISBN 0674027566.
- R. M. Corfield (2003). The Silent Landscape: the Scientific Voyage of HMS Challenger. Joseph Henry Press. ISBN 0309089042.
- Eileen V. Brunton (1994). The Challenger Expedition, 1872–1876: A Visual Index. Natural History Museum. ISBN 0565011391.
- Eric Linklater (1974). The Voyage of the 'Challenger'. Cardinal. ISBN 0351172238.
- John B. Tait (1972). „Centenary of the Challenger Expedition, 1872–1876”. Scottish Geographical Magazine. 88 (3): 221. doi:10.1080/00369227208736231.
- George Watson Cole (1901). Bermuda and the Challenger Expedition (2010 reprint изд.). Kessinger Publishing. ISBN 116639994X.
- David M. Lawrence (2002). Upheaval From the Abyss: Ocean Floor Mapping and the Earth Science Revolution. ISBN 9780813530284.
- „HMS Challenger collection”. Natural History Museum. Архивирано из оригинала 2. 11. 2014. г.
- „Foraminifera in Brady HMS Challenger Collection”. Foraminifera.eu-Project.
- „HMS Challenger Papers, 1872–1876”. Edinburgh University Library (Archives Hub). Архивирано из оригинала 14. 1. 2012. г.
- „Challenger (STA-099, OV-99): Background”. John F. Kennedy Space Center. Архивирано из оригинала 2009-02-03. г. Приступљено 2008-12-21.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Удружења која се фокусирају на хидрографију океана
- International Federation of Hydrographic Societies (formerly The Hydrographic Society)
- State Hydrography Service of Georgia
- The Hydrographic Society of America
- Australasian Hydrographic Society
- Hydro International Lemmer, the Netherlands: Hydrographic Information ISSN 1385-4569]
Удружења која се фокусирају на хидрографију речног тока и језера
- Australian Hydrographic Association
- New Zealand Hydrological Society
- American Institute of Hydrology (AIH)
