Хоплити

Из Википедије, слободне енциклопедије
Цртеж хоплита из 4. века пр. н. е.

Хоплити представљају тешко наоружане и опремљене пешаке у Античкој Грчкој. Такви војници су се први пут појавили вероватно у 8. веку п. н. е. Они су били градска милиција и били су наоружани копљима, тако да их је било лако опремити. Они су углавном представљали средњу класу, која је имала довољно новца за набавку опреме. Скоро сви познати људи античке Грчке су понекад ратовали као хоплити.

Хоплити нису примали плату, служили су за одржање реда, служили би кратко и углавном током лета. Ишли би право до заданог циља. Браниоци би се обично забарикадирали иза градских зидина, па би се нападачи задовољили дивљањем по околици или да их позову на бој. Опсада је била још слабо развијен метод. Битке су обично кратко трајале и биле би одлучне. Обе стране би обично успоставиле линијски поредак једна према другој. Најчешће би били у фаланга формацији дубокој 8 редова. Друге трупе су биле мање важне. Коњица је знала покривати бокове, ако је била у бици.

Опрема[уреди]

Хоплит са опремом

Хоплити би се обично наоружавали пред битку. Пошто је свако набављао своју тешку опрему, она уопште није била једнолика. Типичан хоплит је имао следеђу заштиту:

  • заштиту за прса
  • бронзани шлем са заштитним плочама за лице
  • метална заштита за потколенице и колена
  • дрвени штит величине једног метра, зван аспис.

Главно оружје је била копље дужине 2,7 m. Често би се ломило кад би се заболо. Није било добро за блиску борбу, па су хоплити носили 60 cm дуг мач зван хифос.

Друга пешадија тог доба је носила много лакши оклоп и били су наоружани краћим копљима и стрелама. Штитови су им били мањи

Тактика хоплитске борбе[уреди]

Формација хоплитских штитова дала се заједно повезати тако да су се у тој формацији међусобно потпуно штитили. Снага хоплита је била у изненадном удару. Две армије би трчале једна на другу, надајући се да ће снагом своје формације разбити или опколити противничку формацију. Ако то не успију, онда се битка претвара у гурање, па задњи редови гурају предње да надгурају и пробију противничку страну. Битке су ретко трајале дуже од сат времена. Једном кад би пробили противничку линију, противничка страна би остављала оклоп и бежала. Није било много губитака у поређењу са каснијим биткама. Ретко је било више од 5% губитака на противничкој страни. Али истакнуте појединце или генерале противника би побили. Читав такав рат би одлучивала једна битка. Приликом победе губитничка страна је морала откупљивати мртве.

Успон и пад хоплита[уреди]

Хоплитске борбе и ратови су били повезани са грчким полисима. Грчко-персијски ратови су променили значај хоплита и њихове опреме. Пошто су били присиљени да се боре са Персијским стрелцима и да трче за њима, смањили су оклопе, носили су краће мачеве и прилагодили се да би били покретљивији. Током Пелопонеског рата њихов значај је битно опао. Повећао се значај морнарице, плаћеника, градских зидова и опсадних машина. Ти каснији ратови постају ратови исцрпљивања и повећавају број жртава.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]