Грчка

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Република Грчка
Ελληνική Δημοκρατία

Застава Грб
крилатица: Elefthería í thánatos (гр. Elevohería í thánatos) Слобода или смрт
Химна Химна Слободи
Главни град	Атина
Службени језик	грчки
Председник:	Каролос Папуљас
Премијер:	Лукас Пападимос
Независност:	Од Османског царства 25. март 1821.
Површина
- Укупно	131.990 km² (96.)
- Вода (%)	0,87
Становништво
- 2011.	10.787.690 (74.)
- Густина	85,3/km²
Валута	Евро ¹ (100 центи)
Временска зона	UTC EET (UTC+2) EEST (UTC+3)
Интернет домен	.gr
Позивни број	+30
¹ од 2001, раније је то била грчка драхма

Грчка (гр: Ελλάδα [e̞ˈlaða] или гр: Ελλάς [e̞ˈlas]), званично Хеленска Република (гр: Ελληνική Δημοκρατία) је држава у југоисточној Европи, која се налази на јужном делу Балканског полуострва. Граничи се са Албанијом, Бугарском и Македонијом на северу и Турском на истоку. Егејско море лежи источно и јужно од континенталног дела Грчке, док се Јонско море налази на западу и Средоземно море на југу. У оба ова мора се налази велики број острва. Грчка има дванаесту најдужу обалу на свету са 13.676 км дужине и са огромним бројем острва (око 1.400, од којих 227 су насељена), укључујући и Крит, Додеканез, Киклади, и Јонска острва између осталих. Осамдесет одсто Грчке чине планине, а највиши врх је Олимп са 2.911 метара. Главни град је Атина, а већи градови су Солун, Патра, Ираклион, Волос, Јањина, Лариса и Кавала.

Грчка се налази на раскршћу Европе, Азије и Африке. Грчка историја обухвата период Античке Грчке, Римског и Византијског царства и четири века Отоманске владавине. Грчка је колевка демократије, западњачке филозофије, Олимпијских игара, западне књижевности и историографије, политичких наука, важних научних и математичких принципа и западњачке драме, укључујући ту и комедију и трагедију.

Грчка је развијена држава. Чланица је Европске уније од 1981, Економске и монетарне уније Европске уније од 2001, НАТО пакта од 1952, Организације за европску сарадњу и развој од 1961, Западноевропске уније од 1995. и Европске свемирске агенције од 2005.

Име

Име Грчка се разликује у Грчкој, у односу на имена која се користе за земљу на другим језицима и културама, као и имена Грка. Иако Грци зову своју земљу Грчка или Еллада (грчки: Ελλας, Ελλαδα), званично име је Република Грчка, на енглеском језику земља се зове Грчка, која долази од латинског Граециа и која се користи од стране Римљана и дословно значи "земља Грка ', међутим, име Хелас се понекад користи у енглеском језику.

Историја

За више информација погледајте чланак Историја Грчке

Праисторија

Фреска у палати Кнососа на острву Крит

Почетак европске историје, када су краљевства и царства цивилизација на Оријенту цветала и пропадала, почиње доласком Грка. Први, стидљиви кораци ка успону, од примитивне културе до врхунске цивилизације, учињени су на простору Егеја у току бронзаног доба (2800-1100. п. н. е.). Било је то доба трговине и комуникације међу народима у коме је углавном владао мир, који би повремено био прекидан крвавим ратовима. Област Егеја имала је кључну позицију при свакој трговини међу народима који су долазили са севера из Мале Азије или северне Африке током 2. и 3. миленијума п. н. е. Целокупна егејска цивилизација била је заснована на војно поморској моћи и трговини. Становници старог света пренели су своју трговину на острва и приобално подручје Егеја, а самим тим су допринели повећању материјалног богатства. Крит је био у сталној трговачкој вези са остатком Егеја где су израстале нове, мале, независне цивилизације, од којих је Кикладска била најзначајнија. Група Кикладских острва је била исувише мала да би могла примити велики број становника, међутим богатство минерала и метала уз изузетно повољан географски положај, доделио је острвима веома важну улогу током раног бронзаног доба.

Остаци Аполоновог храма у Делфима

Зависно од места развитка егејских цивилизација или у зависности од одређених карактеристичних археолошких остатака, добиле су име, Минојска по критском легендарном краљу Миноју; Кикладска по групи острва; Микенска по граду Микени. Постојала је и Тројанска цивилизација, у региону Троје, на северозападу Мале Азије. Доласком Дораца са севера бронзано доба се завршава свуда између 1100. и 1000. године п. н. е. Њихов долазак је представљао последњи ударац микенској цивилизацији.

Античка Грчка

За више информација погледајте чланак Античка Грчка

У међувремену Пелазги и Јоњани напуштају континентални део Грчке под притиском Дорана освојивши Пелопонез. Прешли су море и настанили се на севрним егејским острвима и дуж малоазијске обале. Ту су израсли велики градови који су већ од 7. и 6. века п. н. е. постали центри бриљантних цивилизација. Међу богатим градовима издвајали су се Клазоменеа, Аликарнасос, Колофон, Смирна, Фокеа, Самос, Ефес и изнад свих Милет. Они су били колевка науке и филозофије и први градови који су се развили у градове-државе. Пре него што су потпали под власт Лидијаца и Персијанаца, помогли су да се области Медитеранског и Црног мора отворе утицају грчке цивилизације. Крајем тог периода (6. век п. н. е.) појављују се две супарничке силе, Спарта и Атина.

Са појавом Хомера и његових епова, Илијаде и Одисеје, Грчка иде ка новом добу убрзаног напретка који ју је увео у период данас познат као класично доба (500-323. п. н. е.). То је период који је иза себе оставио најпознатије споменике и реликвије.

Партенон на Акропољу у Атини

Период од 480. до 431. п. н. е. карактерише доминација великог државника Перикла, који је иницирао грађење велелепних здања међу којима се истичу Партенон и Пропилеји на Атинском Акропољу. У спољашњој политици Атинска империја је доживела врхунац. Што се тиче унутрашње политике, била је заснована на принципима широке демократије формирањем народног сабора коме је свако имао приступ и стварањем савета “војсковођа” који су бирани сваке године.

Пелопонески рат (431-404. п. н. е.), који је наговестио пропадање Атине, у суштини представља последицу неизмерног страха који су Спартанци осећали у односу на снажну и моћну Атину.

Велика епидемија 430. п. н. е., фатални неспоразуми око стратегије коју је требало применити након Периклове смрти 426. п. н. е. дефинитивно су бацили Атину на колена и подредили дејству бруталне диктатуре коју јој је Спарта наметнула.

4. век п. н. е. доноси Грчкој, ослабљеној дуготрајним ратовањем, претњу по мир од стране новонастале силе- Македоније. Највећи атински оратор Демостен је убедио Атињане да треба да се супротставе Македонији што је довело до погубне битке код Херонеје 338. п. н. е. Судбина Атине и неколицине других градова-држава прешла је у руке Македоније.

Хеленистичка Грчка

За више информација погледајте чланак Хеленистичка Грчка

Под влашћу Македоније успостављено је, на неки начин, јединство народа у елементарној форми које је за време Александра Великог ојачано. Период између 4. и 2. века п. н. е. познат је као Хеленистичко доба. Пре своје смрти 323. године п. н. е., Александар је био владар огромне империје. Након његове смрти долази до распада империје.

Римска владавина

Грчка пада под власт Рима. Грчка по први пут добија јавне путеве, акведукте, мостове и јавна купатила. Што се уметности тиче, више су се бавили монументалним спољним изгледом, тежећи масивним и разметљивим здањима која су украшавали тријумфални лукови, уклесани рељефи и фреске. Што се тиче скулптуре, скулптори су захтевали апсолутну перфекцију и предмета и израде.

Метеори

Шта више, и током владавине Рима, грчки градови-државе задржали су своју надмоћ у филозофији, суптилној уметности и науци. У Римском периоду (146-138. п. н. е.) дошло је до ширења хришћанства на тлу Грчке. Свети Павле је на Марсовом брду у Атини, као и широм земље исповедао нову веру а генерацију касније Св. Јован је написао Откровење на острву Патмос.

Византијско царство

За више информација погледајте чланак Византијско царство

Када је дошло до поделе Римског царства, на Источно и Западно царство, Грчка је постала део Византијског царства које је било под толико великим утицајем грчке мисли и уметности, да је грчки језик постао службени језик заменивши латински. Византијско доба (од 395. до 1453. г) је трајало 1.000 година. Током овог периода развила се уметност, култура и обичај, који су својствени овом периоду, и у којима се огледа веома јак утицај и тесна веза која је постојала између цркве и државе. У црквеној архитектури развио се карактеристичан и веома познат стил под именом Византијски стил са укрштеним попречним бродом који има округлу куполу, и храмови у стилу базилике са уздигнутом централном лађом и једном или двема лађама на по свакој страни које су оивичене стубовима и колонама.

Мозаици и фреске којима су цркве биле украшене биле су изузетно високог уметничког нивоа у овом периоду који је доживео свој крај када је Османско царство покорило Византију 1453. год.

Турска власт

Са падом Константинопоља, главног града Византијског царства, 1453. год. Турци су заузели највећи део Грчке. Грчка је остала под влашћу Османског царства до 1821. када су се разни ослободилачки покрети ујединили и повели Грчку у борбу за независност (1821-1834).

Модерна Грчка

Једна од битки у Грчком рату за независност

Територијално ширење Грчке

Модерна Грчка настаје са одбацивањем турског ропства. Земља је постала призната као независна држава од стране великих сила (В. Британије, Француске и Русије) 1830. године а прва монархија успостављена је доласком на престо краља Ота из Баварије. У току следећих неколико година, за време Елефтериоса Венизелоса, грчка нација покушавала је да под своје окриље доведе територије које су одувек биле насељене Грцима, а последња припојена територија били су група острва Додекани, који су јој припојени за време Другог светског рата. Почетком рата фашистичка Италија је покушала да изврши инвазију на Грчку, али су Грци током шестомесечних борби успели да одбију напад и протерају Италијане. Током рата је Грчка била под нацистичком окупацијом, али је на њеној територији деловало неколико покрета отпора. После окончања Другог светског рата на простору Грчке је вођен грађански рат између два сукобљена антифашистичка покрета левичарске и десничарске политичке организације, који се окончао 1949. године победом прозападног блока. Грчка је била краљевина до 1973. године када је проглашена република чији је први председник био Јоргос Пападопулос.

Географија

За више информација погледајте чланак Географија Грчке

Албанија БЈР Македонија Бугарска ' Турска ГРЧКА АТИНА Солун Кавала ---Тасос Александрополис --Самотраки Крф Игуменица Лариса Волос Јањина Халкида Патра Коринт . Науплион . Спарта . Ареополи . Пиреј Лаурион Ираклион М а к е д о н и ја Тракија Епир Тесалија Еубеја Пелопонез Олимп Левкас Кефалонија Зант- Лемнос Лезбос Хиос Самос Андрос Тинос Миконос Икарија --Патмос Наксос Милос Санторини--- Кос Родос Карпатос Касос Китера Гавдос Егејско море Критско море Миртилосино море Јонско море Средоземно море Крит СИ егејска острва Киклади Додеканез

Грчка излази на Егејско, Јонско, и на Медитеранско море између Албаније и Турске. Налази се на 39 степени СГШ и 22 степена ИГД.

Копнене границе су јој дуге укупно 1.288 km. Граничи се са Албанијом у дужини од 282 km, Бугарском 494 km, Турском 206 km, Републиком Македонијом 246 km. Обале су јој дуге 13.676 km.

Обала је веома разуђена, са мноштвом острва, полуострва и залива. Њихова обала је по разуђености друга у Европи. Највећи део државе је под планинама, највиши врх је Олимп са 2.911 метара надомрске висине. Земља није погодна за развој пољопривредне културе осим у неким долинама уз реку.

Рељеф Грчке је претежно планински. Дуж западних обала пружају се Пиндске планине, на које се настављају планине на Пелопонезу и Криту. У североисточном делу су Родопске планине. Низија је мало и настале су таложењем речних наноса. То су у долини реке Пиниос Тесалија, у долини реке Вардар Солунска низија и у долини реке Марице Тракија. Тло је на овом простору нестабилно, због чега су чести земљотреси.

Клима

Грчка првенствено има медитеранску климу, са благим, влажним зимама и топлим, сувим летима. Ова клима се јавља на свим приморским локацијама, укључујући Атину, Киклада, Додеканези, Крит, Пелопонез и делове Стере Еладе (Централна Континентална Грчка). Пиндус планине снажно утичу на климу земље, због веће изложености југозападном систему довођења влаге. У планинским областима северозападне Грчке (делови Епира, Централна Грчка, Тесалија, Западна Македонија), као и у планинским централним деловима Пелопонеза - укључујући делове префектура Ахаја, Аркадија и Лаконија - карактеристична је алпска клима са обилним снежним падавинама. У унутрашњости северне Грчке, у централној Македонији и Источној Македонији и Тракији карактеристична је умерена клима са хладним, влажним зимама и топлим, сувим летима. Снежне падавине се јављају сваке године у планинама и северним деловима, а кратке снежне падавине се ретко јављају у нижим јужним областима, као што је Атина.

Територијална организација

За више информација видети Управна подела Грчке, Периферије Грчке и Префектуре Грчке

Сателитски снимак

Грчка је неформално састављена из неколико историјско-географских области:

• Тракија
• Македонија (Егејска Македонија)
• Епир
• Тесалија
• Атика
• Пелопонез
• Крит
• Грчка острва (Јонска острва, Источно егејска острва, Северно егејска острва, Киклади, Додеканез, Еубеја и Споради, Саронска острва, Крит)

Грчка је издељена на 13 периферија (περιφέρειες), док се Света гора, црквена држава на полуострву Атос, налази под грчким суверенитетом.

Свака периферија је издељена на више нома или префектура (νομοί,νομός), којих укупно има 54.

Становништво

За више информација погледајте чланак Демографија Грчке

Грчку настањује око 10 милиона Грка. Грчка је најчистија етничка држава на Балкану. Грци чине више од 95 процената становништва а остале етничке мањине су Турци, Албанци и Македонци. Од самог почетка, односно од времена када је Грчка први пут настањена, пре неких 7.000 година па до данашњих дана, њени становници су се трудили да докажу да су људи посебног кова. И данас се велики број Грка поноси својим пореклом и историјом у којој су границе ове земље много пута биле померане.

Религија

За више информација погледајте чланак Религија Грчке

Црква Грчке православне цркве

Више од 95 процената Грчке популације припада грчкој православној цркви (једна од три веће врсте хришћанства) која је овде традиционално већинска. Скоро сви Грци поштују правила о браку и сахрани које ова црква прописује. Цивилни бракови су уведени 1980. године. Главни религијски празници су Васкрс и празник Успење Пресвете Богородице.

Многи Грци се за ове празнике враћају у своја родна места, да би их прославили уз јагњеће печење и добро вино. Неких 10 процената припадника ове Цркве су тзв. старокалендарци, који су одбили грегоријански календар (усвојен 1923. године у Грчкој) и још поштују јулијански календар.

Језик

За више информација погледајте чланак Грчки језик

Модерни грчки језик је језик већине популације. Модерни грчки користи исти алфабет који су користили и становници у античким временима. Током 19. и 20. века грчки језик био је предмет дискусија. Грчки научници су покушали да преуреде модерни грчки и да га направе сличнијим некадашњем језику. Они су увели Катаревуса форму грчког језика који се разликовао од Демотике (модерни говорни језик у Грчкој) у граматици, синтакси и неким речима. Од 1976. године Демотике је постао главни језик у Грчкој. После модерног грчког најзаступљенији су немачки и енглески, као и језици мањина: турски, албански и македонски језик.

Политика

За више информација погледајте чланак Политика Грчке

Грчка је по државном уређењу парламентарна република (монархија је одбијена на референдуму 8. децембра 1974).

Привреда

За више информација погледајте чланак Привреда Грчке

Коринтски канал раставља Пелопонез од грчког копна. Дуг је 6,3 km, широк 22 m и дубок 8 m.

Грчка је развијена земља са развијеним риболовом, индустријом, па донекле и пољопривредом. По извјештају из 1998. године 7 процената државних прихода било је од ових делатности. Више се гаје маслине, дуван, памук, грожђе и још неке врсте воћа. Козе и овце су обележје грчког сточарства. Шуме обухватају 28 процената површине државе. Грчка привреда налази се под утицајем страног капитала, али у последње време јача државни сектор, а самим тим и унутрашња улагања.

Пољопривреда је слабије развијена због недостатка погодног тла али се све више наводњава тако да је сваке године све веће производња. Главне пољопривредне културе су: пшеница, кукуруз, јечам, пиринач, маслине, агруми и мандарине. Такође се практикује и виноградарство.

Рударство, условљено природним богатством руда, се у последњем веку поприлично развило. Грчка је богата рудама: боксит, манган, никл, цинк, барит, сумпор, со, сребро и др.

Индустрија се развила последних 30 година. Развијена је обојена металургија, прехрамбена, текстилна, хемијска, електротехничка, фармацеутска, текстилна индустрија, бродоградња, кожна и дрвна индустрија. Такође постоји и неколико рафинерија нафте у Грчкој.

Позната је и по туризму јер има излаз на Јадрансо море и Егејско море. Због многобројних острва јако је примамљиво место многим туристима за одмор и уживање.

Култура

За више информација погледајте чланак Грчка култура

Култура Грчке се развијала током периода од неколико хиљада година, са својим почетком Микенске културе, настављајући углавном у Класичну Грчку, током Хеленског периода, током утицаја Римског царства и свог Грчког царства које је настало на налеђу Византијског царства.

Обичаји

За више информација погледајте чланак Грчки обичаји

Многе грчке жене се удају у раним двадесетим, док мушкарци претендују да се жене касније, најчешће у 30-им. Кроз неколико прошлих деценија жене су добиле већа права, али у грчком друштву је и даље јачи утицај мушкараца. За старе Грке породица, религија, традиција и образовање представљају главне вредности.

Кухиња

За више информација погледајте чланак Грчка кухиња

Баклава

Најчешћи састојци грчких оброка су говедина, јагњетина, пилетина и свињетина. Риба и морски плодови се конзумирају на острвима и у великим градовима. Не сме се заборавити ни маслиново уље које овим састојцима даје леп укус. Салате се једу уз главна јела. Традиционално јело је сувлаки (ражњић од јагњећег или свињећег меса, са биљним додацима и помфритом). Десерти су најчешће неке врсте воћа или баклава. Познато јело јесу и кокоретси (састоји се од јагњеце џигерице).

Ручак је главни оброк и сервира се око 14 часова, али због обавеза и радног времена многи ручају увече око 19 часова. Ресторани нуде богат избор јела, тако да за Грке није непријатно да уђу у кухињу ресторана и изаберу шта желе из многобројних лонаца са храном.

Књижевност

За више информација погледајте чланак Грчка књижевност

Најпознатији савремени грчки песник је Јоргос Сеферис, добитник Нобелове награде за књижевност 1963. године. Његова поезија је пуна симболике и књижевних реминисценција изражених јасним, непретенциозним језиком. Други велики грчки песник, Одисеј Елитис, добитник је Нобелове награде за књижевност за 1979. годину "за своју поезију која, на позадини грчког предања, сензуалном снагом и интелектуалном јасноћом одсликава борбу модерног човека за слободу и стваралаштво". Константин Кавафи, грчки песник који је већину живота провео у Александрији у Египту, добио је међународно признање у 20. веку. Други велики песници грчког литерарног процвата у двадесетом веку су Јанис Рицос, Милтос Сахтурис, Тасос Ливадитис и Манолис Анагностакис. Од прозних писаца најпознатији је Никос Казанцакис чији су романи „Грк Зорба“ (1943.), „Последње Христово искушење“ и „Христос поново разапет“ доживели светску славу и преведени на многе језике. Други значајни савремени прозаисти су Василис Василикос, Реа Галанаки и Такис Теодоропулос.

Види још

• Античка Грчка
• Грци
• Химна Слободи
• Егејска Македонија
• Грчка острва
• Грчка краљевска породица

• Напомена: Текст овог чланка је делом, или у потпуности, преузет са презентације Znanje.org уз одобрење.

Спољашње везе

• Председник Грчке
• Премијер Грчке
• Парламент Грчке
• МСП Грчке
• Званичне странице грчке туристичке организације
• Грчка - информатор за туристе са фотографијама - на српском језику
• Званичне странице канцеларије за статистику Грчке

Државе чланице Европске уније и кандидати за чланство

Аустрија • Белгија • Бугарска • Грчка • Данска • Естонија • Ирска • Италија • Кипар • Летонија • Литванија • Луксембург • Мађарска • Малта • Немачка • Пољска • Португалија • Румунија • Словачка • Словенија • Уједињено Краљевство • Финска • Француска • Холандија • Чешка • Шведска • Шпанија

---

Земље кандидати у преговорима за чланство: Исланд (статус) • Македонија¹ (статус) • Србија (статус) • Турска (статус) • Хрватска (статус) • Црна Гора (статус)

---

Земље потенцијални кандидати: Албанија • Босна и Херцеговина •

---

¹ званични назив који користи ЕУ: Бивша југословенска Република Македонија