Грчка

Из Википедије, слободне енциклопедије

Овај чланак или поглавље не цитира изворе, тако да постоји вероватноћа да су неке информације изнете у овом чланку нетачне. Можете помоћи Википедији уносећи одговарајуће референце.

Координате: 38° 18′ 4" СГ Ш, 23° 44′ 28" ИГД

Грчка (гр: Ελλάδα [e̞ˈlaða] или гр: Ελλάς [e̞ˈlas]), званично Хеленска Република (гр: Ελληνική Δημοκρατία) је држава у југоисточној Европи, која се налази на јужном делу Балканског полуострва. Граничи се са Албанијом, Бугарском и Македонијом на северу и Турском на истоку. Егејско море лежи источно и јужно од континенталног дела Грчке, док се Јонско море налази на западу. У оба ова мора се налази велики број острва. Главни град је Атина, а већи градови су Солун, Патра, Ираклион, Волос, Јањина, Лариса и Кавала.

Грчка се налази на раскршћу Европе, Азије и Африке. Грчка историја обухвата период Античке Грчке, Римског и Византијског царства и четири века Отоманске владавине. Грчка је колевка демократије, западњачке филозофије, Олимпијских игара, западне књижевности и историографије, политичких наука, важних научних и математичких принципа и западњачке драме, укључујући ту и комедију и трагедију.

Грчка је развијена држава. Чланица је Европске уније од 1981, Економске и монетарне уније Европске уније од 2001, НАТО пакта од 1952, Организације за европску сарадњу и развој од 1961, Западноевропске уније од 1995. и Европске свемирске агенције од 2005.

Садржај 1 Историја 1.1 Модерна Грчка 2 Географија 2.1 Територијална организација 3 Становништво 3.1 Религија 3.2 Језик 4 Култура 4.1 Обичаји 4.2 Кухиња 4.3 Књижевност 5 Привреда 6 Политика 7 Напомене 8 Види још 9 Спољашње везе

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Грчке

Почетак европске историје, када су краљевства и царства цивилизација на Оријенту цветала и пропадала, почиње доласком Грка. Први, стидљиви кораци ка успону, од примитивне културе до врхунске цивилизације, учињени су на простору Егеја у току Бронзаног доба (2800-1100 п. н. е.). Било је то доба трговине и комуникације међу народима у коме је углавном владао мир, који би повремено био прекидан крвавим ратовима. Област Егеја имала је кључну позицију при свакој трговини међу народима који су долазили са севера из Мале Азије или Северне Африке током 2. и 3. миленијума п. н. е. Целокупна егејска цивилизација била је заснована на војно поморској моћи и трговини. Становници старог света пренели су своју трговину на острва и приобално подручје Егеја, а самим тим су допринели повећању материјалног богатства. Крит је био у сталној трговачкој вези са остатком Егеја где су израстале нове, мале, независне цивилизације, од којих је Кикладска била најзначајнија. Група Кикладских острва је била исувише мала да би могла примити велики број становника, међутим богатство минерала и метала уз изузетно повољан географски положај, доделио је острвима веома важну улогу током раног бронзаног доба.

Зависно од места развитка егејских цивилизација или у зависности од одређених карактеристичних археолошких остатака, добиле су име, Минојска по Критском легендарном краљу Миноју; Кикладска по групи острва; Микенска по граду Микени. Постојала је и Тројанска цивилизација, у региону Троје, на северозападу Мале Азије. Доласком Дораца са севера Бронзано доба се завршава свуда између 1100. и 1000. године п. н. е. Њихов долазак је представљао последњи ударац микенској цивилизацији. У међувремену Пелазги и Јоњани напуштају континентални део Грчке под притиском Дорана освојивши Пелопонез. Прешли су море и настанили се на севрним егејским острвима и дуж малоазијске обале. Ту су израсли велики градови који су већ од 7. и 6. века п. н. е. постали центри брилијантних цивилизација. Међу богатим градовима издвајали су се Клазоменеа, Аликарнасос, Колофон, Смирна, Фокеа, Самос, Ефес и изнад свих Милет. Они су били колевка науке и филозофије и први градови који су се развили у градове-државе. Пре него што су потпали под власт Лидијаца и Персијанаца, помогли су да се области Медитеранског и Црног мора отворе утицају грчке цивилизације. Крајем тог периода (6. век п. н. е.) појављују се две супарничке силе, Спарта и Атина.

Са појавом Хомера и његових епова, Илијаде и Одисеје, Грчка иде ка новом добу убрзаног напретка који ју је увео у период данас познат као класично доба (500-323. г. п. н. е.). То је период који је иза себе оставио најпознатије споменике и реликвије.

Период од 480. до 431. г. п. н. е. карактерише доминација великог државника Перикла, који је иницирао грађење велелепних здања међу којима се истичу Партенон и Пропилеји на Атинском Акропољу. У спољашњој политици Атинска империја је доживела врхунац. Што се тиче унутрашње политике, била је заснована на принципима широке демократије формирањем народног сабора коме је свако имао приступ и стварањем савета “војсковођа” који су бирани сваке године.

Пелопонески рат (431-404. г. п. н. е.), који је наговестио пропадање Атине, у суштини представља последицу неизмерног страха који су Спартанци осећали у односу на снажну и моћну Атину.

Велика епидемија 430. г. пне, фатални неспоразуми око стратегије коју је требало применити након Периклове смрти 426. г. п. н. е. дефинитивно су бацили Атину на колена и подредили дејству бруталне диктатуре коју јој је Спарта наметнула.

4. век п. н. е. доноси Грчкој, ослабљеној дуготрајним ратовањем, претњу по мир од стране новонастале силе- Македоније. Највећи атински оратор Демостен је убедио Атињане да треба да се супротставе Македонији што је довело до погубне битке код Херонеје 338. г. п. н. е. Судбина Атине и неколицине других градова-држава прешла је у руке Македоније.

Под влашћу Македоније успостављено је, на неки начин, јединство народа у елементарној форми које је за време Александра Великог ојачано. Период између 4. и 2. века п. н. е. познат је као Хеленистичко доба. Пре своје смрти 323. год. п. н. е., Александар је био владар огромне империје а народ први пут потаје познат под именом Хелени^{[тражи се извор]}. Након његове смрти долази до распада империје. Грчка пада под власт Рима. Грчка по први пут добија јавне путеве, аквадукте, мостове и јавна купатила. Што се уметности тиче, више су се бавили монументалним спољним изгледом, тежећи масивним и разметљивим здањима која су украшавали тријумфални лукови, уклесани рељефи и фреске. Што се тиче скулптуре, скулптори су захтевали апсолутну перфекцију и предмета и израде.

Шта више, и током владавине Рима, грчки градови-државе задржали су своју надмоћ у филозофији, суптилној уметности и науци. У Римском периоду (146-138. г. п. н. е.) дошло је до ширења хришћанства на тлу Грчке. Свети Павле је на Марсовом брду у Атини, као и широм земље исповедао нову веру а генерацију касније Св. Јован је написао Откровење на острву Патмос. Када је дошло до поделе Римског царства , на Источно и Западно царство, Грчка је постала део Византијског царства које је било под толико великим утицајем грчке мисли и уметности, да је грчки језик постао службени језик заменивши латински. Византијско доба (од 395. до 1453. г) је трајало 1.000 година. Током овог периода развила се уметност, култура и обичај, који су својствени овом периоду, и у којима се огледа веома јак утицај и тесна веза која је постојала између цркве и државе. У црквеној архитектури развио се карактеристичан и веома познат стил под именом Византијски стил са укрштеним попречним бродом који има округлу куполу, и храмови у стилу базилике са уздигнутом централном лађом и једном или двема лађама на по свакој страни које су оивичене стубовима и колонама.

Мозаици и фреске којима су цркве биле украшене биле су изузетно високог уметничког нивоа у овом периоду који је доживео свој крај када је Отоманско царство покорило Византију 1453. год. Са падом Константинопоља, главног града Византијског царства, 1453. год. Турци су заузели највећи део Грчке. Грчка је остала под влашћу Отоманског царства до 1821. када су се разни ослободилачки покрети ујединили и повели Грчку у борбу за независност (1821-1834).

[уреди] Модерна Грчка

Модерна Грчка настаје са одбацивањем турског ропства. Земља је постала призната као независна држава од стране великих сила (В. Британије, Француске и Русије) 1830. год. а прва монархија успостављена је доласком на престо краља Ота из Баварије. У току следећих неколико година, за време Елефтериоса Венизелоса, грчка нација покушавала је да под своје окриље доведе територије које су одувек биле насељене Грцима,а последња припојена територија били су група острва Додекани, који су јој припојени за време Другог светског рата. Почетком рата фашистичка Италија је покушала да изврши инвазију на Грчку, али су Грци током шестомесечних борби успели да одбију напад и протерају Италијане. Током рата је Грчка била под нацистичком окупацијом, али је на њеној територији деловало неколико покрета отпора. После окончања Другог светског рата на простору Грчке је вођен грађански рат између два сукобљена антифашистичка покрета левичарске и десничарске политичке организације,који се окончао 1949.године победом прозападног блока.

Мала земља са дугачком историјом, земља која се увек борила за високе идеале слободе, данас корача убрзаним корацима ка прогресу и може бити задовољна постигнутим резултатима који се односе на развој националног стандарда. Делом због географског положаја дух који краси народ ове земље као и због њеног положаја који заузима на Источном Медитерану, карактер Грка остао је скоро непромењен што је допринело да свака нова генерација Грка буде нераскидиво повезана са својим прецима, а да при томе истовремено задужује будућа покољења. Држава, која свакако увек брани интересе Грчке, надлежна је за очување националног блага, одбрану својих данашњих интереса и будућих нада.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Грчке

Албанија БЈР Македонија Бугарска ' Турска ГРЧКА АТИНА Солун Кавала ---Тасос Александрополис --Самотраки Крф Игуменица Лариса Волос Јањина Халкида Патра Коринт . Науплион . Спарта . Ареополи . Пиреј Лаурион Хераклион М а к е д о н и ја Тракија Епир Тесалија Еубеја Пелопонез Олимп Левкас Кефалонија Зант- Лемнос Лезбос Хиос Самос Андрос Тинос Миконос Икарија --Патмос Наксос Милос Санторини--- Кос Родос Карпатос Касос Китера Гавдос Егејско море Критско море Миртилосино море Јонско море Средоземно море Крит СИ егејска острва Киклади Додеканез

Грчка излази на Егејско, Јонско, и на Медитеранско море између Албаније и Турске. Налази се на 39 степени СГШ и 22 степена ИГД.

Копнене границе су јој дуге укупно 1.288 km. Граничи се са Албанијом у дужини од 282 km, Бугарском 494 km, Турском 206 km, Републиком Македонијом 246 km. Обале су јој дуге 13.676 km.

Обала је веома разуђена, са мноштвом острва, полуострва и залива. Њихова обала је по разуђености друга у Европи. Највећи део државе је под планинама, највиши врх је Олимп са 2.911 метара надомрске висине. Земља није погодна за развој пољопривредне културе осим у неким долинама уз реку.

Рељеф Грчке је претежно планински. Дуж западних обала пружају се Пиндске планине, на које се настављају планине на Пелопонезу и Криту. У североисточном делу су Родопске планине. Низија је мало и настале су таложењем речних наноса. То су у долини реке Пиниос Тесалија, у долини реке Вардар Солунска низија и у долини реке Марице Тракија. Тло је на овом простору нестабилно, због чега су чести земљотреси.

[уреди] Територијална организација

За више информација видети Периферије Грчке и Префектуре Грчке

Грчка је неформално састављена из неколико историјско-географских области:

• Тракија
• Македонија (Егејска Македонија)
• Епир
• Тесалија
• Атика
• Пелопонез
• Крит
• Грчка острва (Јонска острва, Источно егејска острва, Северно егејска острва, Киклади, Додеканез, Еубеја и Споради, Саронска острва, Крит)

Грчка је издељена на 13 периферија (περιφέρειες), док се Света гора, црквена држава на полуострву Атос, налази под грчким суверенитетом.

Свака периферија је издељена на више нома или префектура (νομοί,νομός), којих укупно има 54.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Грчке

Грчку настањује око 10 милиона Грка. Грчка је најчистија етничка држава на Балкану. Грци чине више од 95 процената становништва а остале етничке мањине су Турци, Албанци и Македонци. Од самог почетка, односно од времена када је Грчка први пут настањена, пре неких 7.000 година па до данашњих дана, њени становници су се трудили да докажу да су људи посебног кова. И данас се велики број Грка поноси својим пореклом и историјом у којој су границе ове земље много пута биле померане.

[уреди] Религија

За више информација погледајте Религија Грчке

Више од 95 процената Грчке популације припада грчкој православној цркви (једна од три веће врсте Хришћанства) која је овде традиционално већинска. Скоро сви Грци поштују правила о браку и сахрани које ова црква прописује. Цивилни бракови су уведени 1980. године. Главни религијски празници су Васкрс и празник Успење Пресвете Богородице.

Многи Грци се за ове празнике враћају у своја родна места, да би их прославили уз јагњеће печење и добро вино. Неких 10 процената припадника ове Цркве су тзв. старокалендарци, који су одбили грегоријански календар (усвојен 1923. године у Грчкој) и још поштују јулијански календар.

[уреди] Језик

За више информација погледајте Грчки језик

Модерни грчки језик је језик већине популације. Модерни грчки користи исти алфабет који су користили и становници у античким временима. Током 19. и 20. века грчки језик био је предмет дискусија. Грчки научници су покушали да преуреде модерни грчки и да га направе сличнијим некадашњем језику. Они су увели Катаревуса форму грчког језика који се разликовао од Демотике (модерни говорни језик у Грцкој) у граматици, синтакси и неким речима. Од 1976. године Демотике је постао главни језик у Грцкој. После модерног грчког најзаступљенији су немачки и енглески, као и језици мањина: турски, албански и македонски језик.

[уреди] Култура

За више информација погледајте Грчка култура

[уреди] Обичаји

За више информација погледајте Грчки обичаји

Многе грчке жене се удају у раним двадесетим, док мушкарци претендују да се жене касније, најчешће у 30-им. Кроз неколико прошлих деценија жене су добиле већа права, али у грчком друштву је и даље јачи утицај мушкараца. За старе Грке породица, религија, традиција и образовање представљају главне вредности.

[уреди] Кухиња

За више информација погледајте Грчка кухиња

Најчешћи састојци грчких оброка су говедина, јагњетина, пилетина и свињетина. Риба и морски плодови се конзумирају на острвима и у великим градовима. Не сме се заборавити ни маслиново уље које овим састојцима даје леп укус. Салате се једу уз главна јела. Традиционално јело је сувлаки (ражњић од јагњећег или свињећег меса, са биљним додацима и помфритом). Десерти су најчешце неке врсте воћа или баклава. Познато јело јесу и кокоретси (састоји се од јагњеце џигерице).

Ручак је главни оброк и сервира се око 14 часова, али због обавеза и радног времена многи ручају увече око 19 часова. Ресторани нуде богат избор јела, тако да за Грке није непријатно да уђу у кухињу ресторана и изаберу шта желе из многобројних лонаца са храном.

[уреди] Књижевност

За више информација погледајте Грчка књижевност

Најпознатији савремени грчки песник је Јоргос Сеферис, добитник Нобелове награде за књижевност 1963. године. Његова поезија је пуна симболике и једноставне лепоте. Други велики грчки песник, Одисеј Елитис, добитник је Нобелове награде за књижевност за 1979. годину "за своју поезију која, на позадини грчког предања, сензуалном снагом и интелектуалном јасноћом одсликава борбу модерног човека за слободу и стваралаштво".^[1] Константин Кавафи, грчки песник који је већину живота провео у Александрији у Египту, добио је међународно признање у 20. веку. Други велики песници грчког литерарног процвата у двадесетом веку су Јанис Рицос, Милтос Сахтурис, Тасос Ливадитис и Манолис Анагностакис. Од прозних писаца најпознатији је Никос Казанцакис чији су романи „Грк Зорба“ (1943.), „Последње Христово искушење“ и „Христос поново разапет“ доживели светску славу и преведени на многе језике. Други значајни савремени прозаисти су Василис Василикос, Реа Галанаки и Такис Теодоропулос.

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Привреда Грчке

Грчка је развијена земља са равијеним риболовом, индустријом, па донекле и пољопривредом. По извјештају из 1998. године 7 процената државних прихода било је од ових делатности. Више се гаје маслине, дуван, памук, грожђе и још неке врсте воћа. Козе и овце су обележје грчког сточарства. Шуме обухватају 28 процената површине државе. Грчка привреда налази се под утицајем страног капитала, али у последње време јача државни сектор, а самим тим и унутрашња улагања.

Пољопривреда је слабије развијена због недостатка погодног тла али се све више наводњава тако да је сваке године све веће производња. Главне пољопривредне културе су: пшеница, кукуруз, јечам, пиринач, маслине, агруми и мандарине. Такође се практикује и виноградарство.

Рударство, условљено природним богатством руда, се у последњем веку поприлично развило. Грчка је богата рудама: боксит, манган, никл, цинк, барит, сумпор, со, сребро и др.

Индустрија се развила последних 30 година. Развијена је обојена металургија, прехрамбена, текстилна, хемијска, електротехничка, фармацеутска, текстилна индустрија, бродоградња, кожна и дрвна индустрија. Такође постоји и неколико рафинерија нафте у Грчкој.

[уреди] Политика

За више информација погледајте Политика Грчке

Грчка је по државном уређењу парламентарна република (монархија је одбијена на референдуму 8. децембра 1974).

У Грчкој се налази више споменика српском страдању на Солунском фронту. У питању су маузолеј на острву Видо, Српско војничко гробље на Зејтинлику и Српска кућа на Крфу.

[уреди] Напомене

[уреди] Види још

• Античка Грчка
• Грци
• Химна Слободи
• Македонија (Егејска Македонија)
• Грчка острва
• Грчка краљевска породица

• Напомена: Текст овог чланка је делом, или у потпуности, преузет са презентације Znanje.org уз одобрење.

[уреди] Спољашње везе

• Хронологија Грчке
• Енциклопедија Британика о Грчкој
• Званичне странице грчке туристичке организације
• Званичне странице канцеларије за статистику Грчке
• Грчка баштина
• Грчка