Хрватско народно вијеће у Босни и Херцеговини

С Википедије, слободне енциклопедије
Хрватско народно вијеће у Босни и Херцеговини
СкраћеницаХНВБиХ
Датум оснивања6. фебруар 1994. год.; пре 30 година (1994-02-06)
ТипНевладина организација
Цивилна организација
Локација Босна и Херцеговина
СедиштеСарајево
Службени језицихрватски
ПредседникМаринко Пејић

Хрватско народно вијеће у Босни и Херцеговини (хрв. Hrvatsko narodno vijeće BiH), или само ХНВБиХ (хрв. HNV BiH), јесте невладина и грађанска организација босанскохерцеговачких Хрвата са сједиштем у Сарајеву.

Историја[уреди | уреди извор]

Позадина[уреди | уреди извор]

Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине је освојила 15% гласова на општим изборима у БиХ одржавним 1990. године на основу хрватске националистичке платформе (са Хрватима који су чили 17% бирачког тијела, ХДЗ је стекао убједљиву већину хрватских гласова) и освојила је већину или релативну већину у претежног хрватским општинама. Те општине су касније проглашене територијом Хрватске заједнице Херцег-Босне и већина Хрвата се повукла из претежног муслиманске владе у Сарајеву. Оружане снаге Херцег-Босне су од тада до почетка 1994. године биле у сукобу са муслиманском Армијом Републике Босне и Херцеговине.

Сарајевска иницијатива[уреди | уреди извор]

У фебруару 1994. године Хрватско народно вијеће у БиХ је основано уз подршку хрватског члана предсједништва Републике Босне и Херцеговине, предсједавајућег Хрватске сељачке странке Иве Комшића. Он је окупио хрватске политичаре и интелектуалце у БиХ, као што су Иван Ловреновић, неколико припадника католичког клира (мјесни франачки фратри и сарајевски надбискуп),[1] који су се успротивили ХДЗ политици и стварању хрватског ентитета у БиХ 1992, Херцег-Босне, називајући то „неодговорним”.[2]

Окупили су се у Сарајеву на Сабору Хрвата Босне и Херцеговине у организацији координације инстутиција и друштва босанскохерцеговачких Хрвата. У декларацији Сабора су позвали на крај рата и помирење Муслимана и Хрвата, предлажући федерализацију земље подјелом на кантоне. То је био одговор на концепт БиХ организоване у три етничке федералне јединице (муслиманске, српске и хрватске), приједлог о коме је расправљала међународно заједница на мировним преговорима у Женеви у то вријеме. Концепт Декларације је постао међународни, а нарочито америчка подршка је утрла пут до Вашингтонског споразума у марту 1994. године, којим је створена Муслиманско-хрватска федерација, сачињена од 10 кантона,[3][4][5][6] а чиме је завршен Муслиманско-хрватски рат.

Политички положај[уреди | уреди извор]

Након оснивања Хрватско народно вијеће у БиХ је поставило сљедеће принципе:[2]

  • хрватски витални интерес је државна цјеловитост БиХ;
  • престанак свих ратних дјеловања;
  • осигуравање континуитета државотворности сва три народа и њихова једнакоправност у БиХ;
  • одбацивање сваког рјешења кризе у БиХ које санкционише етничке прогоне и омогућује наставак етничког чишћења;
  • захтјева се повратак свих прогнаних и избјеглих у њихове домове;
  • предлаже се федерално уређење БиХ на кантоналној основи.

Послије завршетка рата у БиХ и потписивања Дејтонског мировног споразума, ХНВБиХ је наставила да дјелује као невладина организација која се супрострављала приједлозима за стварање већински хрватске федералне јединице у БиХ.[7][8] Уско сарађује са Хрватским културним друштвом Напредак из Сарајева.

Значајни чланови[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Woodward, Susan L. (1995). Balkan Tragedy: Chaos and Dissolution after the Cold War (на језику: енглески). Brookings Institution Press. стр. 522, f63. ISBN 978-0-8157-2295-3. Приступљено 01. 11. 2018. 
  2. ^ а б „O nama”. hnv.ba (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 12. 08. 2018. г. Приступљено 31. 10. 2018. 
  3. ^ Eriksson, Mikael; Kostić, Roland (2013). „American nation-building and the making of 'Bosnia”. Mediation and Liberal Peacebuilding: Peace from the Ashes of War? (на језику: енглески). Routledge. стр. 27. ISBN 9781136189166. 
  4. ^ Goldstein, Ivo (1999). Croatia: A History (на језику: енглески). McGill-Queen's Press - MQUP. стр. 248. ISBN 9780773520172. Приступљено 01. 11. 2018. 
  5. ^ Pejanovic, Mirko (2004). Through Bosnian Eyes: The Political Memoir of a Bosnian Serb (на језику: енглески). Purdue University Press. стр. 122. ISBN 9781557533593. 
  6. ^ „Hrvatsko narodno vijeće Bosne i Hercegovine | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr (на језику: хрватски). Приступљено 01. 11. 2018. 
  7. ^ „Hrvatsko narodno vijeće se zalaže za federalizaciju cijele BiH, a ne samo jednog dijela (FOTO)”. Klix.ba (на језику: бошњачки). 11. 03. 2017. Приступљено 01. 11. 2018. 
  8. ^ „HNV je protiv hrvatskog entiteta u BiH”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 01. 11. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хрватско_народно_вијеће_у_Босни_и_Херцеговини&oldid=27044673”