Сарајево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Град Сарајево

Sarajevo.jpg
Сарајево

Грб Сарајева
Опширније

Грб Сарајева
Опширније
Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Федерације Босне и Херцеговине Федерација Босне и Херцеговине
Кантон Застава Кантона Сарајево Кантон Сарајево
Становништво
Становништво (2013) 291.422
Густина становништва 2.218 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 43°51′00″N 18°22′00″E / 43.85, 18.3666666667
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 498-987 м
Површина 142 км²

Град Сарајево, положај
Град Сарајево, положај у БиХ

Остали подаци
Градоначелник проф. др. Иво Комшић (СДУ)
Поштански код 71000
Позивни број 033
Веб-страна www.sarajevo.ba

Сарајево је главни град Босне и Херцеговине и њен највећи урбани, културни, економски и саобраћајни центар, главни град Федерације Босне и Херцеговине и седиште Сарајевског кантона. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године у Граду Сарајеву је пописано 291.422 лица.[1] Кроз град протиче река Миљацка, а у непосредној близини града је и извориште реке Босне, са популарним излетиштем Сарајлија, Врелом Босне. Око града су и планине: Требевић, Јахорина, Бјелашница, Игман, Трескавица и Романија.

Град Сарајево је седиште највеће високошколске установе у земљи, Универзитета Сарајево, и низа других високошколских установа, чиме се сврстава у ред највећих универзитетских центара у целој регији Југоисточне Европе. Уз неколико националних и градских театарских кућа, музеја и културних институција Сарајево је и важно место на културној мапи овог дела европског континента.

Сарајево је град бурне историје, која је неретко имала утицаја и на глобална дешавања. Тако је 1914. године у Сарајеву убијен аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд, чиме је отпочео Први светски рат, а седамдесет година касније, 1984. у граду се одржавају 14. Зимске олимпијске игре. Током раних 1990-их година име града Сарајева не силази са насловница дневних новина у целоме свету, јер се ту водио један од ратова у новијој европској и светској историји. Након рата од предратних општина у којима су Срби били већина основано је Источно Сарајево, који је део Републике Српске.

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Сарајева
Sarajevo topographic map.svg

Сарајево се налази у самом географском средишту Босне и Херцеговине и заузима површину од 142 km². Смештен је у композитној Сарајевској котлини која се пружа од истока према западу, у плодном Сарајевском пољу. И док су централни делови града углавном смештени у низини Сарајевског поља, најважнија градска предграђа налазе се на падинама околних бријегова и брда.

Река Миљацка

Кроз град од истока према западу протиче река Миљацка, која настаје од неколико врела у подножју планина Романије и Јахорине. У западном делу Сарајевског поља, на подручју приградског насеља Илиџа, настаје и једна од највећих река у Босни и Херцеговини, река Босна, која настаје од тридесетак мањих извора у подножју планине Игман, стварајући јединствен парк природе - Врело Босне, омиљено излетиште Сарајлија.

Центар града Сарајева лежи на надморској висини од 511 метара изнад површине мора, док виши делови града и приградска насеља на падинама околних планина леже на просечној надморској висини од 900 метара над морем. Град окружују олимпијске планине које досежу и 2000 метара висине: Бјелашница, Јахорина, Игман, Трескавица и Требевић.

Клима[уреди]


Клима Сарајева
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Средњи максимум, °C 2,7 5,9 13,4 16,1 22,3 25,1 27,5 29,7 26,0 23,5 16,7 13,5 18,0
Средњи минимум, °C −1,4 3,3 6,7 7,4 13,5 16,4 18,8 19,6 13,7 12,7 7,6 3,8 8,7
Количина падавина, mm 23 56 43 55 54 78 23 17 19 53 53 44 518


Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Сарајева

Сарајевски регион је био насељен још од неолитског времена. Из тог времена датира Бутмирска култура. Бутмирску културу су пронашли аустроугарски археолози још 1893. године. Бутмирска култура је била јединствена са својом развијеном грнчаријом и занатством.

Следећи су овај регион населили Илири. Они су потпали под власт римског цара Тиберија у 9. веку. Римска колонија Aquae Sulphurae је постојала на врху данашње Илиџе. После Римљана, овај простор су населили Готи предвођени Словенима. У средњем веку, Сарајево је било део Босанске провинције Врхбосна. Врхбосна је била главни град и налазио се у центру данашњег Сарајева. Наследници светих Ћирила и Методија су саградили цркву на Врелу Босне. Папски документи говоре да је 1238. у граду саграђена катедрала св. Павла. Насеље словена Врхбосна је постојало од 1263. до освајања од стране Отоманске империје 1429.

Интензивни развој занатства и трговине брзо су од Сарајева створили богат град, раскрсницу религија и култура, трговачких путева и свакојаких путника. У XVI веку то је био један од најбогатијих градова на овом подручју Балкана, када су изграђене и неке капиталне грађевине које и данас представљају бисере архитектуре и цивилизације тог доба. Тада је у Сарајеву, као задужбина Гази Хусрев-бег-а отворена и Висока школа, која је готово у свему подсећала на универзитете у другим великим градовима Европе.

Сарајево је од свог самог почетка био космополитски град. У њега се досељавају Јевреји истерани из Шпаније, граде своје синагоге, граде се и православне цркве, а затим и католичке катедрале. Као ни један град у Европи, Сарајево је, стешнено између планина, нашло у себи простора за све четири велике светске религије, културе и цивилизације које они носе. Суживот који је трајао вековима створио је нове вредности, рекло би се један нови културни и религијски склад који је издржао све историјске изазове.

Доласком Аустроугарске управе на ове просторе, до тада углавном оријентални град Сарајево, улази у западну Европу крајем XIX века. То је време снажног продирања на ове просторе западно-европске културе, привреде, обичаја и других цивилизацијских вредности. Тада се у Сарајеву граде модерне фабрике, отварају школе западног типа, град се обогаћује западноевропском културом и архитектуром, а отвара се и Земаљски музеј, једна од најзначајнијих институција културе на Балкану.

У Сарајеву се одиграо чувени атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда на Видовдан (28. јуна) 1914, који је био покретница за Први светски рат. Српска војска под војводом Степом је ослобила Сарајево у новембру 1918. Након рата, град је дошао на маргину интереса тадашњег режима и династије Карађорђевића, и може се рећи да је град Сарајево између два светска рата стагнирао, па и назадовао.[тражи се извор од 09. 2009.]

Иза Другог светског рата у Сарајеву се развија индустрија, школство, култура и многе друге институције које га чине метрополом и главним градом Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине. У том периоду оснива се и Универзитет савременог европског типа, оснива се опера, мноштво музеја и галерија, научни институти и друго. Град нараста на више од 400.000 становника. Таквом космополитском и модерном граду свијет повјерава организовање XIV Зимских олимпијских игара, које су са великим успехом и одржане 1984. године.

Након распада СФРЈ, Сарајево је постало главни град Босне и Херцеговине. Током рата у Босни и Херцеговини град је био под опсадом Војске Републике Српске. Након рата од предратних оптшина у којима су Срби били већина основано је Источно Сарајево.

Политика[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Политичка организација Сарајева
Парламент БиХ

Град Сарајево се састоји од четири градске општине: Стари Град, Центар, Ново Сарајево и Нови Град, а заједно са суседним општинама чини Кантон Сарајево, који је у саставу Федерације Босне и Херцеговине.

Град Сарајево је пре рата у Босни и Херцеговини чинило десет општина: Вогошћа, Илијаш, Илиџа, Нови Град, Ново Сарајево, Пале, Стари Град, Трново, Хаџићи и Центар.

Након потписивања Дејтонског мировног споразума и реинтенграције појединих насеља, настаје Кантон Сарајево, унутар ког се формира Град Сарајево од четири општине.

Са друге стране општина Пале и Трново, као и неки дијелови општина који су остали у Републици Српској чине град Источно Сарајево. Источно Сарајево се до одлуке Уставног суда о неуставности назива звало Српско Сарајево. Званично Град Источно Сарајево чине: Источни Стари Град, Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Пале, Трново РС и Соколац.

Становништво[уреди]

Поглед на Сарајево
Етнички састав Сарајева по насељима 1991. године
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Сарајева

Број становника у Сарајеву се видљиво повећава; 1910. године Сарајево је имало 57.040 становника, 1931. године 78180, а 1961. 143120 становника, напрема 401.118 становника у децембру 2002. године.[2]

По попису становништва из 1991. године, Град Сарајево (подручје свих десет општина) имало је 527.049 становника. Насељено место Сарајево, имало је по истом попису 416.497 становника. Осталих 110.552 становника живело је у 335 насељених места, у 10 општина. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Граду Сарајеву је пописано 291.422 лица. А у Кантону Сарајево пописано је 438.433 лица.[3]

Националност[4] 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948.
Срби 69.776 52.687 40.914
Југословени 38.273 45.776
Муслимани 26.520
Хрвати 31.053 29.903 26.486
Црногорци 4.539 3.193
Словенци 1.375 1.476
Албанци 1.183
Македонци 591 445
Чеси 361
Мађари 296
Руси 281
Пољаци 58
Роми 19
Италијани
Нијемци
Бугари
Русини и Украјинци 61
остали Словени 92
остали несловени 1.950
неопредељени муслимани 39.328
остали и непознато 7.041
Укупно ' ' ' 175.424 136.283 113.769
Националност[4] 1991. 1981. 1971.
Муслимани 259.470 (49,23%) 189.139 (42,16%) 161.088 (44,81%)
Срби 157.143 (29,81%) 132.646 (29,57%) 130.138 (36,20%)
Хрвати 34.873 (6,61%) 36.714 (8,18%) 41.354 (11,50%)
Југословени 56.470 (10,71%) 71.523 (15,94%) 13.551 (3,76%)
остали и непознато 19.093 (3,62%) 18.497 (4,12%) 13.321 (3,70%)
Укупно 527.049 448.519 359.452

Познате личности[уреди]

Религија[уреди]

Конфесионална слика Сарајева је јединствена у Европи, а због њене разноликости град се неретко пореди са Јерусалимом и Њујорком. Сарајево је седиште Реис-ул-улеме, поглавара Исламске верске заједнице у Босни и Херцеговини, седиште Дабробосанске Митрополије Српске православне цркве и седиште Врхбосанске надбискупије Римокатоличке цркве у Босни и Херцеговини.

Урбану слику града красе сакрални објекти четири најважније светске конфесије. Бројне џамије, цркве, катедрала, синагога, као и остали значајни верски објекти налазе се у самом центру града Сарајева, смештене тек стотињак метара једне од других.

Привреда[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Привреда Сарајева
зграда Бор банке на обали Миљацке у Сарајеву

Након деценија комунизма и година рата, привреда Сарајева је постала предмет реконструкције и рехабилитације.[5] Међу бројним економским знаковима, Централна банка Босне и Херцеговине је отворена у Сарајеву у 1997. години и Сарајевска берза је почела са радом у 2002. Велика градска база производње, администрације и туризма, комбинована са великим неформалним тржиштем,[6] чини град највећим економским регионом Босне и Херцеговине.

Иако је Сарајево имало велику индустрију током периода комунизма, само је пар постојећих послова учинило транзицију на капиталистичку привреду успешном. Сарајевска индустрија сада укључује индустрију дуванских производа, намештаја, аутомобила, и комуникацијску опрему. Компаније смештене у Сарајеву су БХ Еирлајнс (пријашни Аир Босна), БХ Телеком, Босмалов градски центар, Босналијек, Енергопетрол, Фабрика дувана Сарајево, и Сарајевска пивара.

Сарајево има јаку туристичку индустрију и Лонли Планет је граду дао 43. место на списку најбољих градова у свету у 2006. години.[7] Спортски туризам користи постројења од олимпијских игара из 1984, посебно скијашка средства на оближним планинама Бјелашнице, Игмана, Јахорине, Требевића и Трескавице. 600 година историје Сарајева, уз деловање западних и источних царстава, је такође велика туристичка атракција. Сарајево је услуживало путнике током векова, јер је представљало важан тржни центар током Османског царства и периода Аустроугарске. Примери популарних дестинација у Сарајеву су Врело Босне, сарајевска катедрала и Гази Хусрев-бегова џамија.

Комуникације и медији[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Комуникације и медији у Сарајеву

Као главни и највећи град Босне и Херцеговине, Сарајево је највећи центар медија у земљи. Већина комуникационих и медијских инфраструктура је уништена током рата, али реконструкција коју је водио високи представник Босне и Херцеговине је помогла модернизацији индустрије.[8] Нпр, Интернет је постао доступан у граду 1995.[9]

"Ослобођење", основано 1943, су најстарије сарајевске дневне новине и једине које су преживјеле рат. Ипак, ове новине су иза Дневног Аваза, основаног 1995, и Јутарњих новина.[10] У друге локалне периодичне новине спадају новине Хрватска Ријеч на хрватском језику и магазин Старт, као и недељне новине „Слободна Босна“ и „БХ Дани“.

Босанскохерцеговачка телевизија је сарајевска јавна ТВ станица, једна од три у Босни и Херцеговини. Друге станице у граду су НРТВ „Студио 99", НТВ Хајат, Опен Бродкаст Нетворк, ТВ Кантона Сарајево и ТВ Алфа. Многе мање независне радио-станице постоје, попут Радија М, РСГ, еФМ студентског радија и радија 202. Радио Слободна Европа, као и пар америчких и западно-европских станица су такође доступне у граду.

Саобраћај[уреди]

Сарајево је било први град у Европи са целодневном трамвајском линијом. Од тог времена надограђено је на модерне трамваје.

Положај Сарајева у долини између планина га чини компактним. Уске градске улице и недостатак паркинга ограничавају аутомобилски саобраћај али дозвољавају бољу пешачку и бициклистичку покретност. Две главне улице у граду су Титова и Змај од Босне. Европски ауто-пут, коридор 5Ц, пролази кроз Сарајево повезивајући га са Будимпештом на северу и са Плочама на југу.[11]

Електрични трамваји, који су у служби од 1885, су најстарија врста јавног превоза у граду.[12] Постоји седам трамвајских линија и четири тролејбуске линије и много бусева. Главна жељезничка станица у Сарајеву се налази у северном делу града.

Жељезничка станица у Сарајеву

Међународни Аеродром Сарајево (СЈЈ) је смештен само пар километара југозападно од града. Током рата аеродром се користио за летове УН-а и транспорт хуманитарне помоћи. Од Дејтонског споразума из 1996. године, аеродром је отворен за комерцијалне летове у које спадају Б&Х ерлајнс, Аустријан ерлајнс, Алиталиа, Луфтханса, Јат ервејз, Кроација ерлајнс, и други. У 2004, 397.000 путника је путовало кроз сарајевски аеродром, за разлику од само 25.000 из 1996. године.[13]

Култура[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Култура у Сарајеву
Земаљски музеј Босне и Херцеговине у Сарајеву

Сарајево је било дом многих различитих религија и етничких група вековима, дајући граду бројне културе. Бошњаци, Срби, Хрвати, Јевреји, и Словенци су делили гард. Данашње становништво града већином представљају Бошњаци, али у прошлих пар година видљиво је повећање досељеника из источне Азије.

Град је богат музејима, укључујући музеј Сарајева, Арс Аеви музеј уметности, Земаљски музеј (отворен 1888. и дом сарајевске Хагаде), историјског музеја Босне и Херцеговине и музеја литературе и театралне уметности Босне и Херцеговине. У граду је такође смештено народно позориште, основано 1919, као и сарајевски ратни театар. Друге културне институције укључују сарајевски културни центар, сарајевску библиотеку, уметничку галерију БиХ и Бошњачки институт.

Уништавања повезана са ратом,[14] као и реконструкција, бројне уништене институције и културни и верски симболи укључујући Гази Хусрев-бегову билбиотеку, националну билбиотеку, сарајевски оријентални институт, и музеј посвећен олимпијским играма 1984. Посљедице су различити нивои владе који су утемељили јаке законе за заштиту култура и институција.

Историјски, Сарајево је било дом бројних познатих босанских песника и мислиоца током Османског царства. Добитник Нобелове награде Владимир Прелог је из града, као и оскаровац Данис Тановић. У Сарајеву је рођен и кипар Јосип Ивановић, један од највећих савремених кипара ових простора.

Сарајево Филм Фестивал, покренут 1995, је постао премијерни филмски фестивал на Балкану. Сарајевска Зима, сарајевски џез фестивал су веома познати, као и Башчаршијске ноћи, месечни културни, музички и плесни догађај.

Сарајевска школа поп рока се развила у граду између 1961. и 1991. Ова врста музике је почела са бендовима попут Индекса, Бијелог дугмета и певача/текстописца Кемала Монтена. Наставила је у 1980им, са СЦХ, Плавим оркестром, Забрањеним пушењем и Црвеном јабуком, завршавајући ратом у 1992. Након рата, ирска рок група U2 је била прва група која је свирала након рата у граду.

Спорт[уреди]

Као и у остатку државе најпопуларнији спортови су фудбал, кошарка и рукомет. Спортски живот се првенствено одвија кроз два спортска друшта; СД Жељезничар и СД Босна. Оба спортска друштва имају спортске секције у више спортских грана.

Међу великим бројем спортских колектива у граду се истичу фудбалски клубови Жељезничар и Сарајево, рукометни клубови Жељезничар и Босна, мушки кошаркашки клуб Босна и женски рукометни клуб Жељезничар.

Град је био домаћин зимских олимпијских игара у 1984. години.

Знаменитости града[уреди]

Унисови торњеви

Сарајево се може похвалити добро очуваним старим трговачким делом града, популарном Башчаршијом, која је настала за периода османске владавине у Босни и Херцеговини. Овај дио града обилује јединственим архитектонским остварењима османске градске архитектуре, међу којима су бројне поткуполне џамије, као и традиционалне форме оријенталне архитектуре попут: конака, ханова и безистана. Након разарања током протеклог рата Башчаршија је поново обновљена на општу радост Сарајлија и њихових гостију.

Брана на Миљацки, на Бентбаши у подножју Алифаковца

Знамените личности[уреди]

Градови партнери[уреди]

град земља
Тирана Застава Албаније Албанија
Тлемсен Застава Алжира Алжир
Баку Застава Азербејџана Азербејџан
Загреб Застава Хрватске Хрватска
Тјенцин Кина Кина
Фридрихсхафен Застава Немачке Немачка
Магдебург Застава Немачке Немачка
Волфсбург Застава Немачке Немачка
Дејтон Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Државе
Сер Шевалије Застава Француске Француска
Ковентри Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
Ферара Застава Италије Италија
Напуљ Застава Италије Италија
Прато Застава Италије Италија
Скандичи Застава Италије Италија
Венеција Застава Италије Италија
Калгари Застава Канаде Канада
Град Кувајт Застава Кувајта Кувајт
Триполи Застава Либије Либија
Инсбрук Застава Аустрије Аустрија
Стокхолм Застава Шведске Шведска
Барселона Застава Шпаније Шпанија
Анкара Застава Турске Турска
Бурса Застава Турске Турска
Истанбул Застава Турске Турска
Будимпешта Застава Мађарске Мађарска

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Попис становништва у БиХ 2013. становника.
  2. ^ .
  3. ^ Попис становништва у БиХ 2013.
  4. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  5. ^ Европска комисија и Светска банка. Програм Европске заједнице за Сарајево, Приступљено 24. 4. 2013.
  6. ^ ЦИА (2006). Босна и Херцеговина - ЦИА, Приступљено 24. 4. 2013.
  7. ^ Лонли Планет (март 2006). Пут кроз најбоље градове у Европи
  8. ^ Европски журналистички центар (новембар 2002). Крајолик босанскохерцеговачких медија, Приступљено 24. 4. 2013.
  9. ^ Јеленка Воцкић-Авдагић. Интернет и јавност Босне и Херцеговине, Приступљено 24. 4. 2013.
  10. ^ Раденко Удовичић (05. 03. 2002). Шта се догађа са најстаријим босанскохерцеговачким новинама: Ослобођење се продаје за 4.7 милиона КМ, Приступљено 24. 4. 2013.
  11. ^ Босмал. Коридор 5Ц, Приступљено 24. 4. 2013.
  12. ^ О трамвајима на виртуелном Сарајеву, Приступљено 24. 4. 2013.
  13. ^ Захид Кркић, Стататистички подаци за сарајевски аеродром, Приступљено 24. 4. 2013.
  14. ^ Јане Перлез (12. август 1996). Остаци сарајевске библиотеке су симбол уништене културе, Приступљено 24. 4. 2013.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: