Центуријска скупштина
Из Википедије, слободне енциклопедије
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Центуријска скупштина (лат. Comitia centuriata) у старом Риму је била сазивана од стране бивших магистрата (конзули, диктатори, претори).
Сакупљале су се по центуријама — војним и економским разредима под пуном ратном опремом у бојном реду и сазиване су изван градских зидина. Свака центурија је носила један глас, одлука им је била lex тј. закон који је ступао на снагу тек након што га одобри сенат. После издавања Хортезијевог закона из 287. п. н. е, одлуке плебса по трибутским скупштинама су изједначене са центуријанским. Законодавна делатност прелази на трибутске скупштине и оне су изабрале прве конзуле. По Сервијевом уређењу пресудан значај у тим скупштинама имали су грађани са високим имовинским цензусом.
Види још [уреди]
 |
Овај незавршени чланак Центуријска скупштина везан је за историју. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
