Историја

Из Википедија

Историја је друштвена и хуманистичка наука која се бави проучавањем људске прошлости. Човек који истражује људску историју је историчар.Историја је добила име по грчкој речи хисторија што је значило знање стечено распитивањем и слушањем. Појам хисторија касније су проширили на познавање прошлих догађаја и, на крају, на излагање збивања из прошлости. У овом значењу реч хисторија први пут срећемо код Херодота из Халикарнаса, који се сматра "оцем историје".Задатак историје као науке јесте да на основу поузданих доказа, до којих се долази проучавањем историјских извора, тачно опише и објасни развој људског друштва у прошлости.Историја треба да одговори на питања: шта, где, када, како и зашто.

Садржај 1 Праисторија 2 Периодизација историје 3 Велики историчари 4 Историјски извори 5 Посебне историје 5.1 Историја подручја или народа 5.2 Историја појединих делатности 5.3 Остале историјске теме 6 Савремено доба 7 Види још

[уреди] Праисторија

За више информација погледајте Праисторија.

Праисторија или преисторија није предмет проучанања историчара, већ се њоме баве археологија.

[уреди] Периодизација историје

Постоји више периодизација историје, зависно од историчара или историјске школе. Ниједна од није егзактна, те се периодизацја користи зависно од дате поребе или предмета проучавања. Најубичанија је:

• Стари век - од појаве писма, стари век дијелимо према културама чији трагови су остали до данас (3.500 пне. - 5 век после Христа)
  • Народи Месопотамије
  • Средоземна предња Азија
  • Далеки Исток
  • Иранска висораван
  • Египат - Попис фараона
  • Античка Грчка
  • Рим - Антички Рим

• Средњи век - после пада Западног Римског царства у Европи почиње Средњи век.

Средњи век се углавном дели на Рани средњи век - од цара Јустинијана до Крсташких ратова Позни средњи век - Од Крсташких ратова до средине или краја 15. века. Током Средњег века у друштвеним односима превладава феудализам

• Може се узети да је Нови век започео Колумбовим открићем Америке 1492. године; у друштвеним односима се постепено појављује капитализам.

• Савремено доба - почиње завршетком Првог светског рата 1918. године.

[уреди] Велики историчари

Грчког историчара Херодота, који је живео у 5. веку пне; називају „оцем историје“. Он је први који је тежио прикупљању свих релевантних податка о одређеним прошлим догађајима (такође и податке о страним земљама и народима) до којих је могао доћи, из свих приступачних извора. Упоређивао је разне изворе, критички их оцењивао и настојао дати што објективнију слику, суздржавајући се од вредносних судова („Ја не судим, само извештавам“). Оцем модерне историје као науке сматају Леополда Ранкеа.

[уреди] Историјски извори

Историјски извори могу бити:

• материјални (сви материјални остаци: храмови, цркве, споменици...)
• писани (књиге, разни документи, писма (све што је писано на трескама)...)
• усмени (приче с колена на колено - најмање веродостојан)

[уреди] Посебне историје

Свака научне дисциплина има своју посебну историју, те постоји Историја Филозофије, биологије.....

[уреди] Историја подручја или народа

Историја се може проучавати према регији или народу:

• Феничани
• Викинзи
• Историја Србије
• Историја Индоазије
• Турско царство

[уреди] Историја појединих делатности

Други могући критеријуми је историја неке људске делатности:

• Историја физике
• Историја природних знаности
• Историја социологије
• Историја науке и технологије
• Војна историја
• Географска открића

[уреди] Остале историјске теме

• Инструментализација историје

[уреди] Савремено доба

• Први свјетски рат
• Међуратни период
• Шпански грађански рат
• Рађање тоталитарних режима комунизма, нацизма, фашизма,
• Други свјетски рат
• Хладни рат
• НАТО бомбардовање СРЈ 1999.

[уреди] Види још

• Филозофија историје

Основне подобласти друштвених наука
Антропологија | Демографија | Економија | Образовање | Историја | Лингвистика |
Менаџмент | Политичке науке | Психологија | Социологија