Црква Светих цара Константина и царице Јелене у Сврљигу

С Википедије, слободне енциклопедије
Црква Светих царева Константина и царице Јелене у Сврљигу
Основни подаци
Оснивање1928.
МестоСврљиг
Општина Сврљиг

Црква Светих цара Константина и царице Јелене у Сврљигу једина је црква у овом граду у којој се налази садиште две сврљишке парохије и Архијерејског намесништва Сврљишког у Епархији нишкој. Изграђена је 1928. године, убрзо након што је почела са радом прва Општина варошице Сврљига.[1]

Положај[уреди | уреди извор]

Црква Светог Николаја се налази у Сврљигу, у општини Сврљиг у Нишавском управном округу

Географски положај
  • Северна гографска ширина: 43° 24′ 29"
  • Источна географска дужина: 22° 07′ 10"
  • Надморска висина: 397 m

Историја[уреди | уреди извор]

Старији мештани Сврљига говоре: да је на месту данашње цркве раније постојала мала црквица са помоћним одељењем, као и заветни крст који је најмање сто година старији од саме цркве и који се данас налази у порти.[2] До зидања храма светих Константина и Јелене у Сврљигу, народ се сабирао на богослужења у храму у селу Црнољевица.

Идеја за изградњу првог храма у Сврљигу јавила се 1925. године, истовремено када је почела са радом Општина варошице Сврљига. У том смислу образован је и црквени одбор за изградњу Цркве, који је 1926. године, донео одлуку о почетку изградње храма, како до тада скупљени материјал за изградњу цркву не би пропао.[2] Земљиште за изградњу цркве поклонио је Алекса Ивановић из Преконоге.[2]

Након изградња храма, која је трајала скоро три године, 11. новембра 1928. године владика нишки господин Доситеј Васић освештао је храм. О првом пароху Цркве у Сврљигу известио је ондашњи поглавар среза, који је једним својим актом из марта 1928. године обавестио грађанство да је за црквеног намесника Среза сврљишког постављен јереј Бранислав Ђорић, дотадашњи парох у Цркви црнољевачкој. Пре самог освећивања цркве у новембру 1928. године Свети Архијерејски Синод је у септембру исте године одобрио регулацију парохије у Срезу сврљишком, којом је регулисано образовање нове сврљишке парохије.[2]

Када је 2009. године храм обновљен и дограђена припрата црква цара Константина и царице Јелене у Сврљигу добила је нови изглед. Нешто касније покривен је заветни крст, а у порти цркве изграђена је чесма и комплетно обновљен парохијски дом.[1][2]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Миша Ракоција, Манастири и цркве Јужне и источне Србије, Завод за заштиту споменика културе Ниш, Студије и монографије, Ниш, 2013.
  2. ^ а б в г д Kostić, Aleksandar. „Saborna crkva u Svrljigu čuvar lokalne istorije”. Južne vesti, 28. 9. 2017. Приступљено 7. 7. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]